VladKrvoglad

Eh, te nove tehnologije...fotosop je dobar sluga ali zao gospodar, bar sto se fotografa tice! Ipak, pozitivne strane su veoma bitne...
Evo jednog primera prvog-drugog zadatka koje cursisti dobiju kad se upisu za Photoshop1: restauracija starih i ostecenih fotografija...
Prvobitno sam hteo prikazati tehniku zamisljenu za pocetnike u fotosopu, ali sam kasnije krenuo u istrazivanje izazvano razgovorom sa Anetom.

Nepoznati holandski par, predratni snimak (+-1940):


.. i posle restauracije:


...i nakon restauriranja restauracije!? :))


..aj da probamo i sledece: fotka nije bila fizicki ostecena, ali je 80 godina starila.


..i na kraju - HDR od svih varijanti - zanimljivo, ali meni se cini kao najuspelija varijanta!? :)))

Evo, da imate sta da gledate, postavio sam ovu fotku. Pomalo izgleda kao da joj je Vlad popio svu krv.
E, al zgrade nemaju krv, samo dusu...a duse su moja omiljena hrana! :)))


(klikni na fotku da je pogledas pazljivije, po zelji.)


.

I tako je prosao raspust. Ponovo u skolu, istim putevima i tramvajima, hvatajuci se za iste rukohvate...
A kako li mi izgledamo ovom rukohvatu?
"Jooooj, opet ti! Pazi! Nemoj da stiskas i da grebes -jesi ti neki perverznjak!? Jao! sad si me sasvim izlizao!" :)))

(klikni da sagledas fotku u celini)



.

Jedan snimak iz Antwerpena... Sunce je naizgled veoma toplo, ali sam vazduh je jos uvek zimski...
Vlad se vracao iz posete bolesnom prijatelju i imao je potrebu za necim lepim, kako bi neutralisao osecaj zabrinutosti.

(klikni na fotku da je sagledas u celini)

HAAAAA-IIIIIIII!
mliječna sam sjena u tananoj maglici
ja skakućem meko a kvrgava srca
da udarim žrtvu titravom smrću
pa nek joj u tijelu sva koščica krca
HOOOO-IIIIIIII!

trpim bez zvuka napore sve
ni samoće se ja ne plašim ove
ali milosti nemam ni ja za vas
koji bi me bacili u klade i okove
HAHA-UAHA!

crni sam trag ugljenisane tmine
za pasom otrovnih zvijezda pramen
nauljena smrtonosna glatka katana
i mačora moga dah i plamen
JO-HA-HIIIIIIIIIII!

ja crnim pogledom ispod oka kiptim
pred pogledima brzinom munje sijevam
da bijelu podsvijest svakome od vas
medju uši šakom i nogom ugraviram
HOJ!UAHA-HIIIII!

I tko me je vidio sad ne gleda više
i tko me je spazio na škrge bi da diše
i tebi ženska bacam poglede ubilačke - HAAA!
...
al iznenada me nešto na pola presječe - AAAAAA!?
...
ja obnevidjeh od ljubavi mučke?!
...
Ai,
Oi,
JOOOOOOOI..!


.

Izdajem

svoju dozvolu za slikanje

luksuzno izdanje

za opuštene pejsaže

i strasne večernje aktove

za nježni akvarel jutarnjeg budjenja

i pastel izležavanja na plaži

za idilu od boja i mirisa

u vrtu ispijene kave udvoje

dok se gledamo sjajnih očiju



izdajem je duboko potresen

jer ti nisi sada kraj mene

i ja zato slikati ne mogu



.
(03 lX 2009)

Kako negde vec spomenuh, napokon sam uspeo stici do Harlema. Cilj je bio determinisan prisustvom muzeja Fransa Halsa, velikog holandskog slikara, izvanrednog portretiste i 'slikarskog maceovaca': njegovi potezi cetkicom slice macevalackoj tehnici, gde ni delic prostora nije 'nebranjen' - u ovom slucaju s velikom paznjom uskladjen sa ostalim delicima...
POseta je muzeju bila veoma lepo iskustvo (proguglajte malo 'Frans Hals' i njegove slike), ali je i setnja Harlemom nesto veoma upecatljivo. Napravio sam poprilicno snimaka, koristeci tehniku 'hdr'-a, doduse, iz ruke. Kolicina svetla je bila ogranicena i zato su snimci manje ostri, ali meni ostrina na snimcima nije jedino vazna - moze se fotografisati i zamucenoscu i dobiti zanimljive rezultate. Evo par snimaka;



Prilaz gradu kroz intimne ulicice:




Pogled na gore u glavnoj ulici:


.

(20 02 2008)



MjauC jedan.

Dva mjauca.

Svi mjauci
Noćni bauci
Crni su to pauci
Cikću ciktavo
Cendravo cokoću
Cakani macani, mic
Šište besi mačji
Šuškaju, šapuću
Šaškolje, mačkolje
Macike-cacike
Frkuću , krkuću
Zubima cvokoću
U grlima rohoću
Ušima klokoću
Repovima ...
AMA, PIS, PIS, PIS!!!

.

MjauC jedan.

Dva mjauca.

Svi mjauci
Noćni bauci...



(Pesma je aktuelna svakog februara...)

Poseta MIddelburgu, gradicu u Holandiji.
Razlog posete: radionica stare fotografske tehnike "Karbonski tisak". Vreme provedeno na interesantan i kreativan nacin.
Trenutak zabelezen je pomalo kicast, ali ipak nekako prija, poput vruceg caja i svinjskih rebaraca na nekom indonezijskom sosu, sto Holandjani, kao bivsi kolonizatori - odlicno znaju spraviti...








.