četvrtak, 27.11.2014.
IKEBANA OD AVIONA I PSALAMA
|
(09 Vll 2009) Dugo sam mislio da je neko nastradao u mrtvoj tački moga vidnog polja i pitao se ko bi to mogao biti nadajući se da to možda nisam bio baš ja sam onda kada sam slepo verovao u željeno i sanjano u paralaksi svoje nedavne stvarnosti. A tada si mi ti šapnula, anđele da je to skrovište u kome postojiš za mene kao kontrapost svoga i moga trajanja pa iako te ne mogu ugledati ipak ćűtim i osetim ti prisustvo jer odatle štitiš moj pogled ranjivo rastegnut po širokim vidicima tanak kao krilo vilin-konjica dok putuje po svetu autostopom tražeći brižljivo mesto gde bih mogao od mlinskih kamenova u sebi ozidati zamak u pesku za tebe. Iako ova magija povezanosti ne pomera stvari već njihove senke i eha ona ne propušta ni plimu na peščane plaže nego samo šuštave prste pene kojima vali prevrću sitno kamenje i zato smo sigurni u tami naše peščane ložnice u kojoj si preda mnom sretna i sasvim otkrivena a ja te prepoznajem i u mraku prvim zagrljajem jer je tvoj struk crna zvezda što beskrajem upija u sebe moje ruke (za A.) |
