Jav, jav!
U nas sivo, kisa oce-nece, nije bas za velike setnje po suncu. Dica doma, prolitnji praznici jednoj i drugoj, gustam kad nema skole jer se ne moram dizat u 7 uri ujutro. Gustam i sta se zabavljaju medjusobno pa mene ne tlace, mogu i ukrast za sebe malo vrimena u bloku, a ne sve na pecibokune ka inace.
Novosti, zbivanja? Hmm... E, anja i marina iz razreda su se skroz sprijateljile, marina je bila u nas i anja u nje, cak se pero bija malo druzit kad je anju odvea u njih u nedilju. OK su ljudi, iz nekog mista blizu novog sada. Mene za novi sad i novosadjane vezuju lipe uspomene, tako da mi je to odma bilo simpaticno. Jucer smo taman ocekivali da tata dovede marinu pa da odemo u bastu (malo su se bili rascistili oblaci pa je sunasce provirilo), kad zove mama luma ocemo vodit dicu na ljulje. Morala sam joj rec da ne mozemo jer ocekujemo anjinu prijateljicu iz skole svaki cas. Sta cu dozivit, buja nam drustveni zivot (ovo je namjerno u mnozini). Bice vrimenom jos zesca mnozina, jer marina ima sestricu anu od 3 godine, veselje. Mama je jedan dan dovela ali se plasila ostat (ne mama, mala ana), probacemo drugi put. Ne cudim se ditetu, i ja bi se pripala da imam tri godine i vidim mene na vratima.
Evo anja upravo prica s marinom na telefon, ovo je novo ludilo. Cim telefon zazvoni, ona dotrci ka metak, mozda je marina? A cim se ujutro probudi, prvo pitanje je mogu li zvat marinu. Kad izadjemo vanka, ona u po live price uleti sva zabrinuta s filmom da je mozda marina zvala a ona nije bila kuci. Ko o cemu, anja o marini. A evo i ja! Marina, ti si uvijek s nama!
Dakle, osim marine. Anja je polozila crveni pojas. Bili smo u skoli na primanja, ocjene su joj sve bolje nego prije tri miseca a uciteljica je ishvalila ka i uvik. Vanja gusta u vrticu, balet cetvrtkom uvik jedva ceka, vec prica engleski na veliko. Nekidan smo bili u frizera da je malo osisaju, usla neka baka i prica frizerki kako je pala pa lezala pa zato dugo nije bila, ode baka u zahod, pita mene vanja konspirativnim tonom, utiho - a zasto je ona bila pala? U to i ja pala, u nesvist. Pa ona je sve razumila?
Ujutro se i dalje raspravljamo, dogovaramo i pregovaramo sta ce se obuc, suknja/haljina ili jad i tuga posvemosnja. Anji smo isli kupit postole za prolice, tuzno sam se pozdravila s djecjim brojevima i zalomila cosu oko stalaze na peticu, to je valjda nas broj 36, ono za male zenice s malim nozicama. E, tu je moja anja probavala postole, medju takima, zlatnim sandalama i lakiranim sado-mazo cizmama... Narasla je, nakon faze ja sam gladna uletila je faza sva mi roba visi, cipele mi male, pa sad opet iz pocetka, mama ja sam opet gladna... jos malo i bice ajme meni, taman ce me stic kad polozi crni pojas!
Sta jos? Ovo lito izgleda ne idemo doma, tako da sam se uvatila istrazivat litnje sadrzaje. Motel je dobra baza kad putujes, ali za kupanje je bezveze sta nije odma uz neku vodurinu nego se uvik triba vozikat gori-doli. Onda se mislim mogli bi kampirat, sator i to, to bi dici bija gust (i mama bi sine!) - ali je problem sta sa svim tim stvarima sta ti tribaju za kampiranje posli cinit, nemamo di to stavit, necu valjda sve bacit u kantu pa dogodine opet kupovat. Pa sam isla vidit kako to uopce funkcionira, kolika je lova u tim kampovima za ubost svoj komadic krpice u njihovu zemljicu. A ono dodje ti skoro isto ka soba u motelu, za ne virovat. Ali su lokacije masu lipe, sve na travici uz vodicu, ili bazen i jezero, ili more u blizini, ili kombinirana tehnika. I vidim tu – na internetu, naravno, a di sam drugdi mogla ic istrazivat? – neke lipe drvene kolibice, kao u stilu umisto satora ili kamp kucice, tek da imas krov nad glavom, nije velika lova jer nista drugo ni nema unutra nego krov i krevet, ka drveni sator, a tik uz vodu, na travici, u kamperskoj komjuniti sta bi rekli, i isprid svake kucice je rostilj i stol i klupice. Super, dorucak na travi, voda za bucnit se na hodnoj udaljenosti, to mi se svidja, ne triba vuc dicinje sadrzaje sve sa sobom pa tuc glavom u zid ako si sta zaboravija. Tako sam sad bila u fazi proucavanja i usporedjivanja raznih koliba-solucija, pala je tablica, djevicurina u elementu, do dvi ure voznje, dvi do tri, preko tri, jel konektikat, nju djersi ili njujork tamo gori negdi apstejt, pa su cijene u tablici, uvjeti, koliko ljudi (mislili smo koji put ic svi zajedno ekipa, visnja&zoran i m&m), kakva je konkretno voda u blizini, ima li samo bazen ili i jezero, ima li more u blizini, koje su kombinacije (ja ne bi samo bazen, nije higijenski). Tako sam izbrala par opcija sta pare nelose i krenila rezervirat. Obojala sam razne vikende i praznike na kalendaru, napravila krizaljku u raznim bojama i slala mejlove, zivkala i ispunjavala dosadne formulare po njihovim web stranicama. Nesto je rezervirano, nesto jos u fazi pregovora., mrda se pomalo, sve vise datuma je izvrljano.
Perina je supatnica na poslu je ovih dana navodno gadno polomila nogu (nista ja to ne virujem, taman prosla zima a ona se polomila, cilo lito ce kao lezat, pa kad opet dodje zimina taman ozdravit!), tako da je njegov godisnji adio, izace mu lito na nos, zato rezerviram samo vikende i po jedan dan praznika plus sta uleti za spojit, s tim da on petkom utece ili ode ranije i to je to, jedino za 4th of July bi uzeo cetvrtak i petak, jer praznik pada u sridu – to bi mu bio godisnji, od sride do nedilje, 5 dana, ludnica.
Marina, ljeto, sta jos? E, najzad su mi knjige prihajale sve po redu kako triba, toga sam se bila uvatila zadnjih dana, sad ce bit najzad gotova i druga godina; uspila sam nadoknadit vrime sta sam izgubila cekajuci cili drugi i treci misec dok su mi stampali knjigu i susili boju misec dana, da bi je jos misec dana postar nosija pod miskom na putu oko svijeta i nazad do moje adrese. Ali to su bile baza kombinacije, narucila sam preko amazona knjigu za zadnji ispit (kostala je 30 centi!) i citala pomalo dok sam cekala tu sta nikako nije stizala. Tako sve do zadnjeg ispita, svaki put kad je nesto tribalo cekat, a ja nastavim di sam stala s mojom 30 centi knjigom. Evo zavrsila sam predzadnji ispit, sad kao cekam knjigu za taj zadnji, a vec je cilu procitala. He, he, sva sam ponosna kako sam to dobro smislila. A to je ona dosadna knjiga sta sam vec prije kukala na nju, o kinezima i 16. stoljecu, tako da bi mi tribalo masu vrimena za to u komadu savladat (evo vec zijevam, cim pomislim...) da nisam ovako malo-po malo odradila.
E, za kraj, nekidan smo prvi put ove sezone poispadali kroz prozor u bastu, skale su opet pod prozorom, raskopala sam onaj perin trokut na kojem su lani rasli marigoldi i nasula gomilom sjemenki, sacemo vidit oce li se sta izrodit ili ce nam prejedene tice gegat po basti. To je anja odabrala neku misancu mnostva sarenih cvitica, ja sam to zamislila da ce bit ka na slici s kutije, sad zivim u nadi iako svi znamo da kutije lazu, a narocito slike, svaka laze ka iljadu lazivih rici. Sve to znam, i opet zamisljam sliku s kutije pa se veselim, luda zena.
Evo anja je najzad zavrsila zanimljive razgovore o veterinarima koji lice bestijice i konjima koji se takmice u njenim i marininim denticnim kompjutroskim igrama (a di su se nasle samo, obadvi oce bit veterinarke, sve iste igre imaju, puna kuca konja, veterinarski pribor...) – necu opet o marini!
Vanji je ura od vocke, idemo dalje, danas jos nismo gledali neni mariju, to nam je zadnjih dana novi hit sezone, moje pjesme moji snovi ili the sound of music, meri popins se zove marija a cuva dicu pa je postala neni marija. Evo ka da me cula vanja taman govori mama stavi mi film nani mariju! CD se mota nazad svaki put kad zapivaju, pa tako 5-6 puta, sve pisme znam napamet. A bas su mi lipe, pero bidan kad dodje doma pocne kolutat ocima odma s vrata kad cuje muziku. Nasla sam priko ove djavolje sprave najlipse trenutno aktualne pisme i sprzila ih sve zajedno na jedan CD, neni mariju, meri popins, my fair lady, carobnjak iz oza, tako da to je to ka pozadinski sum uvik prisutno, bez obzira jel se gleda film. Luda kuca. Odo dilit vocke i pivat u mom vrsnjaku mjuziklu.
ps. na ovoj slici gore anja je ova s grivom u sredini. marina je livo, vanja desno. 
|
