Sretno stigli, drugi put!
Evo me doma, subota navecer, skroz smo u pozitivnom filmu, bilo je bas veselo, cilo vrime se smijali glupim bazama, sta god trazis ne mos nac, di god ides nikog nema, svi putevi vode u Tuckerton, ne mos ga zaobic nikako, trazis selo nadjes gomilu postanskih sanducica, sve nesto livo, koma zajebancija.
U sridu smo proucavali kartu za vidit di cemo dalje, izbacili iz auta prljavu i ubacili cistu robu, istresli osusene mrvice i svega-cega sa siceva, napunili kese svjezim kruvom, podigli glavice bidnome cvicu sta se susilo par dana na ponistri (nikako da stigne do baste!) i u cetvrtak, posto su Pero i Anja free jos do kraja sedmice, rano ujutro krenili u istrazivanje juznog New Jersey-a.
Pero je tija vidit Tuckerton, posto tamo ima nesto sta je njemu zanimljivo, kao brodovi, pa cilo misto u stilu kako su se prije radili, cak smo imali i neki prospekt ko zna odakle sa svim detaljima u svezi. Tako sam ja cackala okolo-naokolo sta ima jos zanimljivo na toj relaciji, nasla neko Batsto selo kao historical village, pa neke backhorse riding adrese sta bi Anji bile ludnica, pa neko branje bobica sta li vec na mnogim farmama u blizini tih mista di idemo, pa mnostvo state forests tj. sume i rjecice i neki razni sadrzaji. Posto to sve nije daleko od nas, dvi-tri ure voznje, skuzili smo da se mozemo spustit i do punte nju djersija i to sve uz obalu, pa smo prema tome i rezervirali spavanje za cetvrtak i petak noc, na po puta izmedju Tuckertona i Cape May-a tj. te punte prema atlantiku, malo se ufuravat u rt dobre nade i ti filmovi.
I tako, u cetvrtak ujutro kao i obicno, mi cemo najranije, akcija odma u cik zore, a ono opet svi zakomili i na kraju krenili u podne. A vrime ludilo, lito, kratki rukavi, dica bosa u sandalama, u autu vruce, gust, dosta vise zimine. Sa menhetna klasika nikako se iskobeljat, guzva, auti, ljudi, za ispalit. Ali zato kad smo se docepali autoputa, poletili smo ka raketa. Stigli relativno brzo, Anja je pisala samo stosezdesetsedam puta, Vanja je kao i uvik svaki put rekla da ce i ona, pa se predomislila kad je vidila da vise ne mogu cucat kraj nje i cekat oce li to, i na kraju se popisala u gace (tj. pelenu). To nam je klasicna putna razbibriga, kome se pisa, pa di opet, sad si se popisala, a i meni se pisa, jel me zezas, nije, je, ocu, necu, ovde cu, tamo cu, sad cu, posli cu, ne mogu izdrzat, mogu jos malo izdrzat, i u to stigosmo.
Ali dok smo se mi nakanili krenit i dok smo ispisali po nju djersija doslo je i 5 uri – a u medjuvremenu smo bili i ogladnili, naravno – tako da u Tuckertonu ako je sta i radilo taman je bilo zatvorilo kad smo mi dosli. Nigdi zive duse, sve pusto, ko zna jel i radi prije petog miseca ili cili grad spava zimski san pa samo u sezoni sve procvita.
Aj dobro, malo obisli, napravili djir, Anja ga popisala, i baj-baj tuckerton, odosmo mi mocit noge u more. A djir je ludilo, Long Island Beach, pa Sea Isle Beach, pa ovi pa oni biiic, u svakom slucaju bilo je super vozit se po suncu okruzen morem s obe strane i stat svako malo istrazivat razlicite plaze, pjeskove, sljunkove, skoljkice i kamencice. U to smo se i priblizili nasoj spavaonici, a taman dica malo kljoknila, amo ca pa cemo sutra nastavit.
Motel ka i svaki drugi, svi su isti, ka preslikani, dica odma skacu po krevetima, klasika, vanja istrazuje sapuncice i samponcice, telefonski imenik se odma stavlja ispod lavela njoj za dohvatit vodu za ruke oprat, ucas smo se ustosili, to postale vec rutinske radnje. Je ovde je bija i frizider i mikrovalna i fen za kosu i radio alarm i da ne nabrajam budalastine bez kojih bi se isto moglo zivit ka i na nijagari nekidan.
Sutra krenili pravo za Cape May, to je tribalo bit super, samo se vrime pokvarilo, uvatilo je puvat i zaladilo masu, tako da nisi nigdi moga dugo ostat, iskenda te zivog, nisi za nista, ja sam cvokotala, a vanja kukala da joj je pjesak u ocima. Onda bi ga u autu jos dvi ure tresli iz cipela, bicava i nogavica, cudo jedno – a i nije kad skuzis koliki je vitar bija a one se po pjesku valjaju, aj sta fali neka gustaju dica. Meni je super kad je sve pusto u ova pred i post sezonska vrimena, ka na hvaru pit kavu na jesen na pustom trgu, ono u srid sezone nije baza.
I tako malo vamo malo tamo, a na punti prva liga dozivljaj, ide cesta, i odjednom crveno svitlo i znakovi upozorenja, SKRENIIIII!!! Jer ako produzis, upasces u more! HAHAHA, to mi je bila super baza! Gula ocean, velika sila, opet vodurina ka i nijagara, je nesto nas vuce, non-stop o velikim vodama blebecem, necu se ponavljat ni lirski izrazavat. Ali je gust, prva liga (ka brale, a u kua).
I tako onda pomalo nazad, opet negdi rucak, di cemo, ovde nije lipo, ajmo ovde vidit, tu zakocili, vani puse, zimina, ajmo mi u nasu sobicu, dici citala knjigu, kupale se u kadi, njima gust prominit, sve je novo i zanimljivo, pero odmara, covik je na godisnjem, neka ga malo, i sutra jos malo mantali priko velike sume, trazili Batsto village, nasli 50 postanskih sanducica, vozili se kroz Bass River State Forest, nigdi kraja ni pocetka, i pocela kisa, usput rucali i kuci pjevajuci, dosli doma predvecer.
Nije neki zanimljivi izvjestaj, spava mi se, evo vec jedna ura, opet je tribalo sredit sve krpe i krpice, mrve i mrvice... umorila sam se. Slije su livo, i odo nanat, laku noc, sutra triba prat robu i pisat domaci rad.
|