Drugo jutro smo isli povirit Isusa . Digli smo se najranije ujutro da se ne penjemo gore po zvizdanu, ali nemos’ ti..dok se izvuces po gradu, pa sa vlakicem dodes do pola puta..opet se nekako navuce jedanaest uru, kako ce bit u Riu nego vruce u tu uru. Mora da onaj gore bas oce da nam taj dolazak bude prava pokora. Dok smo cekali vlakic meni vrag nije da mira pa san isla vidit sta ima u nekom ducanicu sa suvenirima. A unutra..ma jel moguce..neko prica hrvatski..jel bas hrvatski, da nije opet neki od bratskih naroda i jezika? Nije, bas je hrvatski.
- Dobar dan, izvinite jeste vi mozda iz Hrvatske? – kako cu dukcije upast u razgovor nego pitat ono sta je logicno.
- Jesam…a odakle ste vi?
- Iz Splita.
- A ja sam sa Hvara ..i hahahaha i blablabbla..- i naravno da ce odma dvi dalmatinke upast u pricu i u pet minuta saznat sve. Nit' sam ja dosla iz Splita, nit' je ona dosla sa Hvara. Ja zivim u NYC, a ona u Portugalu, ali vidi sta je svit mal’ kad se sretnemo u Riju.
I fala Bogu da smo brbljale cilim putem do Isusa, a kad smo vidili hrvatsku zastavu u prvom redu (a zastave nisu isle po abecedi) nasoj sreci nije bilo kraja. Dosli smo do Isusa, slikali se, malo ga pogledali, sili u kafic ispod njega i poceli se dogovarat di bi mogli tu vecer na ice i pice.
Kazu da je obicno oko Isusove glave po danu oblak da on ne vidi jad i gluposti koje mu se desavaju u gradu, a taj dan nebo plavo bez oblaka, mora bit da mu nije bilo mrsko to sta je vidija. Inace Isusa su poceli gradit 1921, i kontali da ce ga napravit za godinu dana, ali su ga zavrsili tek 1931. Jesan vec spomenula da su brazilici narod vrlooo slican nama?
Popodne smo se isli kupat. Napokon da se i ja okupam u Riu. Je da svi kazu ne idi na Copacabanu sporka je, tamo idu samo turisti, imas lipsih plaza..ali ja sam zapela bas za Copu. Ma di cu se vratit iz Ria i rec da se nisam na slavnoj Copi okupala?!?
Plaza je bila odma isprid hotela i imali smo samo proc priko ceste. Ala gusta, na plazu ides samo zamotan u pareo, sugaman priko ramena i slape na nogama, u mom slucaju, Z je isa samo u kupacima i sugamanu preko ramena. Ne znam samo di je stavija novce za pivu?? Strah me i pomislit.
Ahhh… Copacabana …4 kilometra cistog pijeska, milijun ljudi, prodavaca svega i svacega, oces pivo, oces kokos, oces sladoled, skampe nabodene na stapu, pa nesto sta peku, a mali spaher nose sa sobom, pa ti oce plest pletenice, pa radit tetovazu (ovo ne znan kako bi izveli na pijesku, ali cini mi se da sam dobro razumila jer to izgovaraju isto ka i mi), pa prodaju bizuteriju, pa dreseve, i naravno zenskih koje nose tange. Svaka zenska brazilka nosi tange. Svaka! A kad kazem svaka to znaci i one kojima bi to tribalo bit zakonom zabranjeno do onih koje je milina gledat.
A bas svaki od tih prodavaca je nama dolazija nudit svoje gluposti.
- Ma kako samo zna da smo mi turisti? – grintala sam Z-u.
- A ne..pa pogledaj nas samo – kaze moj bijeli covjek.
|
