Tamo gdje ljubav počinje...
23.03.2007., petak
A ti ni na pamet nisi pala mi, kad sam svoje noći lude trošio na njih....ti mi na pamet nisi pala, a jedina si vrijedila od svih..
|
[now playing: Richard Marx-Right here waiting for you] Evo, pjesma koja upravo svira u mom playeru me nekako natjerala da nešto napišem. Nisam izdržala taj pritisak. :D Pa sam lijepo zagrijala prstiće, (onako ih lijepo sve[ali baš sve] popucala...hihi), uvukla se u pink pidžamicu, uzela Knoppers (ko ne zna što je to... hm.. nek što prije sazna :]] mljac), skinila leće, stavila naočale i krenila u akciju. Heh... eto, nakon podrobnog opisa mojih priprema za pisanje posta, možemo dalje? Yes, lets.  Škola još uvijek ubija. Polako, ali sigurno. Ne znam jeli stvar u ovoj godini ili šta,ali ne ide i gotovo. A briga me, nitko mi ne može prigovorit da ne učim... jer, jesam. Ali ne prima se...:) subote su učinile svoje. Kad smo već kod toga, jedva čekam ovu subotu... ovaj mjesec je pun rođendana.. Nije da se bunim... samo nek se slavi, što se mene tiče :D Samo se nadam da mi određeni razgovor s određenom osobom koji se treba 'održati' tu večer, neće ukvarit raspoloženje... Da, kakve sam ja sreće...heh. :) Ah, neko olakšanje osjećam što se ljubavne situacije tiče. Ma ne diraj ti meni moju slobodu...:)) Nije još došao taj koji će me zavezat za sebe..makar privremeno...:) Inače, kad sam na prelasku iz ''veze'' u prekid, treba mi netko sa strane, dakle netko da mi privuče pozornost, da mi bude lakše to sve okončat. Da, sad ću to pojasnit malo. Khm, treba mi netko da mi se svidi, nebitno na koji način, da se usredotočim na njega, tako da mi bude lakše prekinut tu tzv.vezu i ne mislit na to sve. Eto, tko je shvatio, super. Tko nije, nek se javi na mail. Heh :D I da, uočih ja tog nekog... Ali, ne znam objašnjenje za to što sam baš njega primjetila. Jer, ovaj moj, nazovimo ga ex, je na prvi pogled ljepši (jeli ivona? :))) ), i sve te gluposti, i kao, bolji (iako ne znam po čemu...haha). Ali njega već znam..hihi, ovaj mi je neistraženi teritorij... privlačnije je trenutno. :) Ma da, evo priznajem da nije fizički neki macan, ali budimo iskreni, ja se ne palim na takve. Meni je bitno ono nešto... neobjašnjivo.. Oh yes, volim ja vidit nešto lijepo i zgodno..:) da se razumijemo, ali kad bolje pogledam, nikad se nisam palila na to na način da budem s takvim tipom.. Ja volim slatko. da da... :) and proud of it.. :D:D I sad je ova faza najbolji dio svega... gledanje. proučavanje. ou yes.. :))) Bolje nego veza. :D (možete slobodno pomislit da sam freak..hihi, svjesna sam toga. :D) I da, koliko vi volite svoju privatnost? Meni je, bar u ovoj blogosferi, to jako važno. I ne sviđa mi se činjenica da sve više ljudi koje poznam, čita moje baljezganje. Jer, ovdje mi je lakše izrazit se, i iznijet svoja razmišljanja... kao neki odvojeni svijet... Nisam imala ništa protiv toga što neki prijatelji čitaju to sve, ionako su sa mnom svaki dan, a pogotovo oni bolji prijatelji... ali sad je malo situacija drugačija, jer neke moje privatne stvari i razmišljanja imam potrebu podijelit sa svojim blog prijateljima... a ne da ih čitaju svi koje srećem svaki dan na ulici. Bili oni dobri sa mnom ili ne. Ne znam, meni to nije baš drago. Jer nekad imam potrebu pisat o nekim stvarima koje ne želim da ljudi oko mene znaju (osim naravno mojih prijatelja). Jer, evo, u zadnje vrijeme me svi oni, koji me i ne znaju tako dobro, pitaju zašto sam depresivna. A nisam, nego eto, takav trenutak dođe... i eto. A ne želim da me netko gleda svaki dan i misli u sebi da sam sposobna počiniti samoubojstvo :D No, dobro. Taj problem se rješi mijenjanjem adrese. Bar privremeno. :) Uh, sutra se ide na frizuricu.. ne namjeravam napravit neku radikalnu promjenu... rutinsko šišanje, farbanje..ali opet, treba staviti naglasak na riječ, namjeravam. Nikad se ne zna... Vrlo lako se može dogoditi a bad hair day... može.. ali drž'te fige da ne bude :) P.S. Braco, sretan ti 20. rođendan :))) Budite toplo pozdravljeni iz hladne Makarske (hah, mogu komotno voditi vremensku prognozu, neee?) :D |
19.03.2007., ponedjeljak
Šta me sad pitaš šta mi je??
 Ne, nisi ti kriv što si u blizini bio tako daleko... mada čisto sumnjam da ćeš ikom biti bliži. Ti stvarno nemaš nikakve veze s tim što više nikome ne dam da mi se tako približi... Nosio si stvari koje me vesele, valjda svak dobije ono šta zasluži. Dobro si znao što me raduje, ali nikad ono šta me rastuži... Šta me sad pitaš šta mi je, šta nisi pitao ranije..? Šta nisi gledao znakove kraj puta, sad više nisam ni tužna ni ljuta... Šta me sad pitaš kako si? Lopove moje mladosti... Puno sam bolje otkad te nema, al sam i dalje nesretna žena. Sretno ti moja bivša radosti... Mili moj, svaka povijest se ponavlja, pitam se što nisam starije slušala, nego sam krenula u krivom smjeru, opet sam bila nekom samo potez na reveru... Al to je tako sve prave ljubavi su tužne, a kako je tek onima koje nisu prave bile.. Neću te kleti i ništa ružno željeti, al ništa lijepo na tebe neće me sjećati... Sretno ti moja bivša ljubavi sretno ti i živio ti meni...! by: naša i vaša severina...haha Ovo je samo za moju dušu.. trebalo mi je nešto da se ispucam. Jer se trenutno tako osjećam. Da, zaslužujete više od ovoga..ali trenutno nisam u stanju nešto bolje napisat..heh :) Nije moj dan. :D U fazi sam traženja...što god to značilo. :] |
16.03.2007., petak
Rekla je nije mi ništa. I tek je onda počela da plače...
|
Nikako da se popravi ovo moje stanje. Ovo moje raspoloženje koje tek izađe na vidjelo onda kad uđem u sobu, sjednem na ovu (jako neudobnu) stolicu, i upalim svoje pjesme. One koje najviše odgovaraju tom mom blue raspoloženju. Ili one koje mu zapravo pridnose... i kad počnem pisati. Onda shvatim dosta stvari.. onda shvatim da me puno toga muči. Neko loša atmosfera vlada. Kao da se sve urotilo da me ubije. Znam da nije, ali lakše je tako razmišljat. Muče me te neke moje filozofije o dosta stvari, o raznim ljudima.  Mrzim to što se čovjeka ne može upoznat u kratko vrijeme. Mrzim se razočarat u ljude za koje misliš nešto sasvim suprotno. Mrzim to. Zašto ljudi ne mogu ostat isti? Baš onako super i simpatični kao na prvi pogled? A ne. Moraš saznat nešto loše o nekom, ili te taj netko baš mora razočarati. Druge nema. Jer ako se to ne dogodi, onda ti je taj super super prijatelj. Inače ne. Ali isto tako mrzim to što se podrazumijeva da se preko nekih stvari mora prijeć. A zašto? Zašto bi se ja trebala pravit da me nešto nije povrijedilo? Zašto bi trebala to ignorirat i krenit dalje? I zašto se jednostavno ne bih mogla durit? Volim to. Nema većeg gušta nego ono kad je netko oko tebe, ispričava se, jer zna da je pogriješio, a ti mu hladno okrećeš glavu, i odbrusiš. :D Da, da... you may think I'm a bitch... I agree. :) Ali taman ja gorila od želje da oprostim toj osobi, i da sve bude kao prije, to neću napravit. Moj ponos je sigurno jači. I drago mi je da je. Radije bih, u nekim situacijama, zadržala svoj ponos, nego ga progutala zbog nekog tko to svojim činom nije zaslužio. E neće moći. Neke se stvari valjda bolje vide u određenim, nepovoljnim situacijama. Nečije lice se tad, valjda, najbolje vidi. Bar sam ja do takvog zaključka došla. Da, iz svojih grešaka se uči. To svi govore. Pa i ja. Ali, najgore je kad se to dogodi. Najteže je prihvatit da si učinio pogrešku, i da ju ne smiješ ponovit. Jer, kao, trebao bi pokazati svoju zrelost i naučit iz te greške puno toga. Ali to je jako teško. Bar u ovim godinama. Teško je donositi odluke. Jer su najčešće, jako nestabilne. Mi valjda, još ne znamo što zapravo želimo. Iskreno, nadam se da je tako. Jer ako nije, onda sam ja izgubljen slučaj. :) Iako, mislim da u životu zbog ničeg (ili bar većine stvari) ne bi trebao žaliti. Očito je da su se te neke stvari dogodile s razlogom. I da mi tu ništa ne možemo. Jedino što je moguće je potruditi se da se to ne ponovi i da iz toga svega izađemo uzdignute glave. Da. Tako nekako. Vama je ovo, vjerojatno, još samo jedan post s nabacanim mislima i nepovezanim temama, ali tu je s razlogom. Iz potrebe. Čovjek se treba ispucat na nečemu, zar ne? A na vašu žalost, ja to radim na blogu, najčešće. :D Eh da. Ivona, hvala ti. :* Da te nije bilo neki dan, uf... Ispalila bi. Sigurno. |
12.03.2007., ponedjeljak
Nemam još puno, al' i to bih dala, da te bar jednom ugledam.
|
Heh, what a day it was... :) Naspavah se lijepo, najedoh se, (i ucih puno - ali to je nebitno)... da, da. Super mi je. A zaštoo? Danas sam štrajkala od škole.. :)) Bez nekog posebnog razloga. Patite. :D Subota nije bila savršena, kakva su bila moja maštanja iz prošlog posta. Ali tko sam ja da se žalim? Nije bila ni sasvim grozna. :] Ili da to ovako kažem-- bila je posebna. Po nečemu. I točka. :]  Muka mi je od ove škole.. znam da se ponavljam, ali kad je tako. Danas cijeli dan učim, a imam osjećaj da opet ništa nije ostalo u glavi. Patim od manjka koncetracije, definitivno. Subote su isto učinile svoje. :)) Shvatila sam da mi nekako fali romantike. Da, da, go ahead and laugh. :D Ali je. Ne ono, tipa cvijeće i svijeće, i one istrošene gluposti... Nego nešto originalno, nešto maštovito, iznenada... tražim li puno? Zar se to, na neki način, u muško-ženskom odnosu (koji ne mora nužno biti veza, ali može imati poprilično puno elemenata veze) ne očekuje? Kako da ne postane monotono bez tih detalja? Pa mora. Kad tad. Bar se meni, sve više, tako čini. Eh da, shvatih još nešto. Volim se grlit. :D (ajme, što se ja sramotim u ovom postu, to nije normalno..hehe... :]) Ali stvarno, više cijenim zagrljaj nego običan poljubac. Jer, mi se čini da to više pokazuje koliko je nekom stalo do tebe. Onaj čvrsti, a opet nježni zagrljaj. Poljubac je, u jednu ruku, i navika. Ali zagrljaj je nešto posebno. Bar meni. Intimnije. Ali dobro, naravno da pod tim ne podrazumijevam grljakanje sa ''usputnim'' osobama u tvom životu, ili zagrljaj reda radi. Nego, trenutno pričam o osobama do kojih ti je stalo. Ne nužno tvoje druge polovice, nego i prijatelja, roditelja.. Ja inače, teško pokazujem osjećaje, i kad stvarno nekog zagrlim, onako čvrsto, taj može znati da mi se sigurno uvukao/la pod kožu. Jer, mi taj čin znači dosta. I totalno me raznježi... znam da je možda i pomalo debilno, ali jebeš ga. Tako da, kad me vidite, GIVE ME A HUG :D:D Eto, sad žurim, povijest me zove... :( Sutra je paklen dan. :( |
07.03.2007., srijeda
Daj, saberi se. Zar ne znaš da ljubav ima isti jezik za sve?
|
Ubija me škola. Službeno je. Dođem doma, glava samo što ne pukne, i onda pogledam sutrašnji raspored i... (jeli potreban kraj ove rečenice?) :( Ispalila sam totalno. Ali najjače mi je što ja čvrsto odlučim kako ću se odsad uhvatit škole, i kako ću više učit, i vratit se na staro ja- što se škole tiče. Ali ne ide. Taman kad se malo skoncentriram na to sve, dogodi se onaj famozni ''splet loših okolnosti'' i ko najebe? E pa ja. Ovaj treći razred mi je užas. Jesu, rekli su mi mnogi da je općenito taj dio školovanja najgori. Ne što se učenja tiče, nego ono, u većini toga. Dijelim to mišljenje. Grozan je. Mrzim treći razred. Mrzim. :(  Neka što prije prođe ovaj glupi, bezlični tjedan. Nije me baš usrećio, da se zna. Iako ni sljedeći, vjerojatno neće bit ništa bolji... eh. Treba se nadati. Zar ne? :) A i mogu mislit kakav će bit famozni subotnji izlazak. Onaj koji me nekad znao oraspoložit nakon tjedna škole. Isti onaj zbog kojeg sam i preživljavala to pilanje i mučenje u školi. Imala sam cilj. :D A sada? Dosada na kvadrat. Da mi je bar jedan pošten izlazak. Da sutradan mogu reći da se nikad nisam bolje zabavila do sad (iako vjerojatno jesam i iako vjerojatno hoću... nema veze.) i da mogu doći doma s osmijehom na licu. A s istim tim glupavim izrazom i zaspati. I ujutro se probuditi, nazvati prijateljice, prokomentirati taj savršen izlazak. I čak ne izaći sljedeću subotu. Eto koliko bi mi taj izlazak bio dobar. To hoću. /znam, znam. Imam 17 godina. Znam, nisam još ''ništa'' proživjela(da to tako kažem). Znam, ima vremena za taj savršen izlazak. Znam, nisam još ni na ekskurziji bila. Kako li onda samo mogu o ovim stvarima razmišljat? :). Znam, pričam gluposti. Ali nemojte mi to nabijat na nos. Hoću sažaljenje. (između ostalog.) :D / Komično je da sa ovoliko malo godina na leđima, razmišljam o prošlosti toliko. I da se često nekako sjetno osjećam. Šta nije? Prije mi je bilo bolje. Neko zanimljivo razdoblje života. Što se tiče i ljubavi (pogotovo), izlazaka, škole,... ma tutto. /samo prijatelji ostaju isti. - savršeni. :) / Ne volim rutine. Ne voliiim. Inače sam brzopleta, nemirna, i ostali pridjevi slični već navedenim. Ne mogu stat na jednom mjestu dugo. Ni sporo pričati. (puno kritika trpim zbog ovog.) Onda zamislite kako na mene utječe ovo stanje dosade i neaktivnosti. Loše. Ali .. bit će bolje. (imam neki osjećaj kao da to već dugo ponavljam.) Ali hoće, znam da hoće. Ne, neću da krivo shvatite. Nisam ja baš loše, niti sam nekog depresivnog raspoloženja. Ne, uopće ne. Ali, me ti izlasci frustriraju pa se onda nadovežem na ostale stvari. Samo to. :] Idem sad. Natjerat ću se da ranije legnem. Ovi podočnjaci me izluđuju. |
04.03.2007., nedjelja
Samo da me ne iznevjeriš ti...
|
Imam neke nedefinirane osjećaje trenutno. Odnosno neka, nazovi, razmišljanja koja nikako ne mogu shvatit. Nikako da dokučim što me to, ovaj put, muči. Tek sam u zadnje vrijeme skontala da sam teška osoba. Težak karakter za popizdit. A ne bi se reklo, onako na prvi pogled. Ali teško je sa mnom. I eto, ja se ovim putem ispričavam svima koji trpe moju hirovitost, moje filozofije bez kraja, and so on.. da se ne sramotim više ovim nabrajanjem. Jer, ako ja sebe ne kužim i ako sebe u nekim situacijama toliko nerviram, kako li je samo drugima, koji su sa mnom cijelo vrijeme... heh.. svaka vam čast. A pogotovo mojoj Ivoni. :) Ali zbunjoza sam. I to teška... Samu sebe ubijem sa filozofiranjem koje nema smisla. Evo, upravo to i sad radim. :) Imam neke zbrćkane misli, ne mogu ih smjestit nigdje. Teško je to opisati. Ali, sve mi se nekako izmiješalo sad. I ljubav, i prijatelji, i škola itd. Sto nekakvih misli u glavi... I dosta mi je više tih nekakvih testiranja. Jer, svaki put kad prihvatim tu moju trenutnu ljubavnu situaciju, pojavi se netko iz ''prošlosti''... i muči me. A ja, kako sam podosta povodljiva što se toga tiče, se još više zbunim... Nije to lako.... da mi nije prijateljica, sigurno bi ispalila. :) Drago mi je da sam se sinoć oduprila jednom ''izazovu''... da sam smogla snage da se maknem. Iako nije bilo lako. Što me jako iznenadilo. Možda se nekad u nama kriju neki osjećaji, a da nismo ni svjesni. A možda je to i još jedan moj privremeni hir. :) Ma ne znam, bolje ni ne pisat o tom. Jer ni sama ne znam o čemu ja to pričam. Odnosno, bolje da se pravim da ne znam. A ne da opet, zbog neke gluposti, ukvarim sve. Ne bi bilo fer da povrijedim osobu do koje mi je stalo. Full stop.  Danas bi se, kao trebalo, nešto učiti... A dobro, valjda ću se uspjet natjerat... bilo bi više vrijeme...:) Ne mogu dočekat praznike... da malo promjenim sredinu. Idemo do Zagreba. Wiii :):) A tek ljeto... Ajme, neću o tome. Samo ću se još više grist što je ova glupa zima. Neću se sjećat mora, sunca, izlazaka svakodnevnih, NEučenja, itd... neću, neću, neću... Kasno. Već sam se sjetila. Već sam frustrirana ovim najglupljim godišnjim dobom. A valjda će i to brzo proći. Pa poslije ljeta ekskurzija.. hm... ko će to sve dočekat? :) Nemam baš neke inspiracije za pošten post, pa ćete se morati zadovoljiti s ovim. Nemam baš neke uvjete za pisanje. Heh... prvo što sam umorna, drugo što me komarac ugrizao za oko, pa je nateklo(samo se probajte smijat:)), treće što sam jako zbunjena nekim stvarima, četvrto... da stanem? Da. Mogla bih do sutra ovako. Ovo je samo jedan post-- reda radi. Nadoknadit ćemo to. Nadam se. Hehe :] A do tad budite pozdravljeni... :D |
