... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Noć veterani
Nisan još ovo lito izlazija vanka, ono, kako triba ... Nema smisla da van sad navodin razloge, ionako sam sebi ponekad parin ka Jeremija
Proša mi je godišnji, a na nijednu feštu u selu nisan bija. Rekli bi zli jezici da is nije ni bilo ... ali neka. Mislija san se oću li i ovu vrilu subotnju večer ostat doma, beštimat (psovat, za sjevernjake) na televiziju glede finala vaterpolskog prvenstva svita ... oli povirit najprin na „Noć veterani“ HNK Jadran iz K. Sućurca pa ondak do grada ...
Poučen iskustvima prijašnji godin, očekiva san „čevapi party“ ... iz više razloga. Em su najjeftiniji u nabavi, em is je najlakše spremit.
Prigriza san i to, i uputija se ... usput beštimajuć na radijo u „Mojoj Kobili Suzi“ (tm) jerbo je bajni spiker na HR2 od početka trećega kvarta utakmce skoro do prid kraj treće četvrtine, deboto cilin puten od Novoga do Sućurca, nije spomenija rezultat. Ajde, vodimo 4:3 ... odanija san. Čak san se uspija i blizu parkirat. Jema bit da se mašo svita odlučilo najprin doma gledat utakmicu.
Parkira san se odma vizavi (priko puta, za sjevernjake) one znamenite balature, odakle je don Karmelo u Malome mistu zavapija dragome Bogu „Koze i jarce si mi da, koze i jarce ti vraćan“
... pa se uputimo Zakonita i ja do Veloga mula. Jerbo je Vinkica već bila tamo!
Fala Bogu, kako jeman su čin povonjat ljubičicu, nadaleko se osjeti miris pečenja. Bogami ovo nisu čevapi. Hm! Počeli su mi se rojit upitnici naviše glave ... Nima čevapi? Mirakuli (čuda, za sjevernjake) se događaju. Možda me sutra na poslu dočeka moj ljubljeni đometar (geodet, za sjevernjake) sa dovršenin geodetskin projekton, jedinin papiron koji mi još fali za ishođenje građevinske dozvole ... srića njegova ča se ne umire od štucavice, jerbo bi potrošija sve živote od jedne pristojne maške. Eto tako!
Molajmo mi sad građevinsku problematiku ... kad san se približija, očima nisan moga virovat!
Bilo je za jist ribe ...
... lipo pečene i spremljene, a nije ni čudo kad se vidi koji je iskusni ribar priprema gradele ...
... lako je bilo onima peć
Kome to nije po volji, moga je kusat malo crnoga rižota ...
... a bilo je i za one, finčukaste, ča nisu tili ništa iz mora jist: lipoga fažola sa kobasican!
Je da baš nije stađun o' fažola, ali ljudski ukusi su čudnovati. Uostalon, i ja san papa fažola, lani u ova doba
Sve je to spremala iskusna ekipa (jesu li veterani oli nisu?)
Jedino bi malo zapinjalo oko jezika ...
... pa bi dikod zabolile ruke i noge one na blagajni dokle bi naplatili ili one oko kazana dokle razumidu naružbu ... jerbo je, kako kažu oni ča su od početka, bilo je više fureštoga svita nego naši. Biće radi utakmice
Kako se kod okrene, svita je bilo puno, su obe strane ...
... muzika je uredno odrađivala svoj dil posla ... pobrali su "standing ovation" kad su objavili da smo pobjedili Mađare u finalu vaterpola. I naravno, odma zasvirali "Večeras je naša fešta"
... ljudi su sa gušton sedili i konzumirali ponuđeno ...
... ili samo šetali okolo sa unučadi, jer je veći gušt nego sidit doma ispod klime ...
Prodavala se i lutrija. Točnije, Tojo je na ugodan i kulturan način uvjerava ljude da kupidu lutriju. Uzeja san jednu kartelu, reda radi ...
... a tek san kasnije vidija ča su, među ostalin, zgodici na lutriji ...
Pripa san se, kako me krenilo, da ću dobit jedan od ovi zgoditaka ... bilo je vrime za krenit dalje. Ostavija san Tajani kartelu od lutrije, reda radi ... ako, kojin slučajen, ča dobijen. I dobija san! Dočekala me, kad san doša doma, poruka ne fejsu, da jemamo pizze u caffe baru „Roko“. Asti100! Straj me i poć na posal sutra, možda se oni moj najdraži đometar ZAPRAVO pojavi.
Dunkve, tribalo je krenit dalje. Obeća san mojin curama da ću is odvest na noćnu izložbu pasi na staro Hajdukovo igralište ...
Pasja Ultra
I to san iz više razlozi obeća. Ajde, drago je i meni vidit lipo sređene najvjernije čovikove prijatelje, ali Vinkica ... otkrija san od nazad malo vrimena da je deboto infišana pasima. Pogađa koje su pasmine bolje od mene. I ča je najvažnije, obećali smo joj , kad se priselimo nazad u Mašograd, uzest jednoga pasa. Ali na način da ćemo spasit jednu beštiju iz azila za pase.
Na ča je ona svečano obećala da će se brinit o njemu/njoj. Amen!
U Splitu nismo baš bili takve sriće za parkiranje, ka u Sućurcu. Najbliže ča san uspija uvatit je kod zgrade policije. na „Trgu“ Hrvatske bratske zajednice. I nemojte me pitat zašto je ono TRG u navodnicima, jer bi napisa još tri kartice teksta. Eto tako!
Ajde, nije ni to loše. Zna san se ja dikod parkirat i kod prijatelja u Kranjčevićevoj, pa poć na Poljud, ali to su bili dani kad san bija malo mlađi. I zdraviji. Zli jezici bi rekli „i luđi!“ ... „#$%& opet progovara Jeremija iz mene
Laganon šetnjon, uz revanje cvrčaka, i to onih dnevnih koji još nisu išli u krpe, došli smo do Krajeve njive (staro Hajdukovo igralište, za sjevernjake) ... a tamo dignuti šatori, a na sredini par ograđeni prostori, di su suci ocjenjivali igrače po pasminan ... i čatigajaznanpočemujoš
Kad smo ulizli unutra, čulo se više fureštoga jezika nego domaćega, bilo is je ovod iz cile Europe. Ljudi su prošli par stotin, i di koju iljadu, kilometri sa svojin četveronožnin ljubimcima za doć ovod. Reka je niko na radiju, zaboravija san, nažalost, ko ... prava pasja Ultra
Bilo je svakakovi beštij ... i veliki, i mali, i duge i kratke dlake ...
Aljaški Malamut (malo je krupniji od haskija, iako su bliski rodijaci)
Ovoga znan, jedina pametna plavuša: Zlatni retriver!
Ovo je niki hrt, afganistanski, jer mi pari malo privelik za borzoja (ubija me na „1 protiv 100“)
Ovo je američka akita. Ipak mi je puno simpatičnija origigi japanska ...
I ja san deboto dehidrira, a di neće bidne beštije, vruće, a još moradu nosit ove „viklere“ na sebi da jemadu lipšu frizuru ...
Za ovega ne znan od koje je vrste, ali znan da ga jema Rajesh Konthrapali u seriji „The Big Bang Theory“
Kovrčavi bišon ...
Koja bi to izložba pasi u Splitu mogla bit bez dalekih rođaka Ponga i Perdite, predmeta mračnog obožavanja Cruelle de Vill ... Dalmatinac!
Pomeranac ...
... i tu je negdi priči lagano bija kraj. Obašli smno više-manje sve.
I bidnin pasima se prispavalo ...
... a di neće meni! Naiša san na kolegicu sa fakulteta, Davorku Roje, koja se dosta razumi u pasju problematiku ... i sa njon smo se dogovorili da, kad bude vrime, gremo do Žarkovice izabrat pasa/ćuku/ćoću/whatever za našega prvoga četveronožnoga prijatelja.
Poslin toga dogovora krenili smo lagano doma, a „#$%& čvrčki su još pilali po svome ... zdravi i veseli bili!!! av! av!
