... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Dobro, ne baš trokatnicu ... ali figuralo mi je meknit naslov stare, pridratne pisme od Magazina ... ono, nije istina ali je lipo čut!
Pomalo stvari dolazidu na svoje misto ... poslin epske borbe sa kartušinon (papirima, za sjevernjake) dolazi oni najgadljiviji dil posla ... Ajde, još par formalnosti sa susidima, koji ne mogu zaustavit proces ali ga mogu nepotribno (!) produžit. Postoji jedan zgodna američka fraza za to, ali je neću citirat, čisto iz dobrosusjedskih odnosa.
Rekla je jedna da nije priša za pokarat se (posvađat se, za sjevernjake) ...
Dunkve, di smo ono stali, a ... papiri, projekti. Evo vako bi to tribalo izgledat sa sve četiri strane svita ...
... zapad ...
... istok ...
... jug ...
... sjever ...
I naravno, tlocrt , odnosno raspored prostorija ...
Malo je reč da jedva čekan uselit u najluđu ulicu, Jerčićevu, u najluđemu selu na svitu, koje se odaziva na ime Mašograd ... ali neću radi toga naglit
Triba sad pametno ispregovarat sa izvođačima radova, izabrat najpovoljnije ponude i lagano krenit sa radovima!
Nikidan me je Vinkica pitala prvi put, okad smo krenili u sve ovo, kad bi makar otprilike mogli uselit
Neki su mi se od mojih prijatelja, kad su vidili ili čuli u ča san se upustija, žalovali i izrazili duboku sućut, a jedan mi je čak reka da ću sad malo smršavit dokle sad sve odradin.
Počinjen i pomalo shvaćat, i one ča su mi se žalovali, a bome i onega ča mi je reka da ću kalat sa kilima.
Nije svako zlo za zlo, triba uvik gledat svitliju stranu života ...
... i ne pustit se da sve gre niz vodu. Neka patu neprijatelji
A to ča ja jedva čekan useljenje, nije ništa koliko Vinkica jeda čeka, napokon svoju sobu, da može na miru pozvat ekipu ... i na kraju krajev, da more jemat svoga maloga pasa o kojemu će se brinit i na njega pazit, kako je obećala. Koje vrste? Ha, znan ja ča bi ona tila ...
Pomeranac
... a znan bome i kojega bi ja volija ...
Dalmatinac
Zlatni retriver
... ali nije vrime za davat pineze za pasa kad jemamo prišniji stvar za potrošit.
Tako da mislin da ćemo spasit neku dobru dušu iz prihvatilišta za četveronožne najbolje čovikove prijateje, spasit jednoga pasića kojega je zla sudba natirala na ulicu, odbačenoga ka staru štracu (krpu, za sjevernjake)
U svakome slučaju, kako je davno reka moj prijatelj SLG, ko bi me drugi natira da se tri puta na dan dignen sa kauča i malo prošetan
I ja jedva čekan, da jeman napokon svoju malu prostoriju, ono ča se reče, za svoje gušte!
Najbitnije da smo se pokrenili sa onega «želim» u ono «počeja san radit» ... jer kad se počne, onda se i završi ... osin ako baš ne pretjeraš sa izvoljevanjima, ča se Zakonitoj i meni siguro neće dogodit. Nadan se da ću vrlo skoro meknit i slike samih radova, a bome i interijera ... a onoga momenta kad vidite da mi slova & slike bauljaju po ekranu, ka da san pijan ... e onda ću bit zapravo u veselome raspoloženju ča je sve napokon gotovo i ča se, kako san napisa u uvodniku «Mašogadura» 2017, godine ... Lassie napokon vratija doma!
A onda će bit vrimena i, nadan se, pinez, za sve gušte ča sad propuštamo a ne bi li posal uredno doveli do kraja ... ka ča san i ovi aeromiting u nedilju, u Čakovcu 4. 6. propustija iz navedenih razloga!
... ono, nije istina ali je lipo čut!
... a onoga momenta kad vidite da mi slova & slike bauljaju po ekranu, ka da san pijan ... e onda ću bit zapravo u veselome raspoloženju ča je sve napokon gotovo i ča se, kako san napisa u uvodniku «Mašogadura» 2017, godine ... Lassie napokon vratija doma!
