Danas će deboto misec dan kako san bija na feštu Veterani HNK Jadran. I onda san napisa, a to mi se pari i dan danas, da su nakon pusti godin sve ove fešte upale u ljutu kolotečinu, ka oni utori na asfaltu od autoceste, kad jedan put upadneš unutra, teško se iskobeljat vanka. Među ostaliman, i našemu Sakretaru Buišu san da do znanja ča mislin o tome, i jema bit da me je bar pinku ozbiljnije svatija nego prije.
Dunkve, ova fešta od naši maškar se još uvik nije daleko odmakla od copy&paste obrasca ali su se ljudi stvarno potrudili.
Za početak jedan naoko bezvezan podatak, pozornica/bina se makla od uobičajnoga mista od podanka pazara/peškarije na oni kantun od tlocrta stare srušene crkve i na ti način se cili mul oslobodija za postavljanje stola, a oni ča su sidili mogli su na miru mumat i gledat ča se događa na pozornici. A ovi put podij za plesanje baš i nije zjapija prazan, niti su na njemu samo skakala dica.
I izbor muzike je bija prilično dobar: tamburaši su «užgali» sve tako da su na momente i meni noge počele poskakivat. Ne mogu se kontra toga borit, nakon ča san prvi put nazočija pravoj slavonskoj fešti ...
Na propagandu/PR/whatever je ovi put dana posebna pažnja. Plakatima su izlipljena cila Kaštila, a i šire. Mora se priznat da je bilo dosta furešti faca, govorilo se na puno jezici ote večeri na isprid peškarije. Jedino su još falili odredi Japanac ča slikajedu sve živo, ali zato nije falilo naši domaći paparazzi ...
... Foto-munja u fermi za dobar kadar ...
... ka ovi u crvenu maju ča mu ništa nije promaklo, pa san na kraju mora ukrest par slik i od njega 
Isto tako, kako je napisa oni u crvenu maju da ga ove fešte podsjećaju na film «Beskrajni dan», tako je sitilo i mene, kad me je žena badnila pa me pita «Koji je ono ludonja napolak ćelav a napolak duge kose?» ... Svake godine ga vidin, a nikako da se slikan sa njin, pa je to tribalo ove godine nadoknadit ...
... moraću i ja počet tuć bubnjeve ...
Prva stvar ča me je zabezeknila kad san stiga tamo izad devet uri je da nije bilo slobodnoga stola za sest, a bilo je puno više stoli nego na onoj fešti nazad misec dan. Ajde dobro, preživiće!
A ko, pitate se vi ... a naš Sakretar Buiš, jerbo je u žaru rasprave sa drugin udrugan reka da će se u dvi ure bacit sa Staroga Kampanela ako večeras bude manje svita. Eto tako! makar su mu već niki zli jezici bili donili kjuče od kampanela, da ne mora rumbavat vrata kad se bude penja gori.
Photo: sucurac.com
Puno san dragoga svita vidija tu večer, a jema bit da ni Vinki nije bilo dosadno, ovo je bija tek početak ...
... a kasnije se već bilo skupilo po razreda. Nekima je, ka malome Ivanu, ovo bila prva fešta pa ga je mama Tina donila na Rivu da vidi zašto u ovu uru još ne more spavat ...
Ka i svake godine, ovo je bila prilika i onima ča su deboto zaboravili balat (plesati, za sjevernjake) da pokažedu da još u svići jema uja ...
Ajmo najpri obavit obavezni program! Kako san već napisa, Maškare su se pokušale odmaknit od ustaljenoga obrasca, pa je tako i jelovnik obogaćen sa «Brujeton ala Pela», oliti ga u prijevodu, brujet od liganj, muzgavac i sipa. Zvuči ljigavo, ali za ono ka ča san i sam ča ne volidu ribu jer triba puno čistit draču, ovo je božanska spiza. Serviralo se sa malo makaruni. ali ja san uspija dobit po vezi pun pijat sa dvi fete kruva za točat.
E moj Pela, svaka ti dala glede ovega brujeta! 
I onda kako nije bilo nigdi mista, brujet san konzumira s nog, skupa sa dežurnon ekipon noćnoga trezora Splitske banke ...
Bilo je tot još i zelene manistre sa plodovima mora, ali do toga nisan uspija doč jer je ekipa navalila ka gladni termiti na drvenu kuću  a oni ča su jemali sriću i oto provat još se oblizijedu. Naravno da je bilo i onoga standardnoga jelovnika, za one ča su se baš navukli na čevapčiće ...
... čevapi ala Car ...
... a i za opskrbu tekućinon nije bilo nikakvi problemi, makar san se ja ipak koncentrira na bezalkoholni dijal ponude.
Piva i vina je bilo u dovoljnin količinan, makar do ure poza ponoći, kad je svega počelo pomalo nestajat, jerbo je potražnja primašila sve pa i najoptimističnije prognoze. Sve se bilo poklopilo, i lipo vrime, i ovo turisti, i jema bit da nije bilo fešti u Kaštila otu večer. A oni ča su đelozi (ljubomorni, za sjevernjake) kako je uspila ova večer, navešćedu još koji razlog za svoju skužu (opravdanje, za sjevernjake) koju za dišpet neću napisat. Eto tako!
Bilo je tot još događanji, ka ča je sad već tradicionalni plesa sa jabukan, kojega su, isto tako tradicionalno, dobili Siniša i Dijana ...
... ali su in ove godine ozbiljno zapritili ove dvi male zviri ...
... koje su sa njima izdržali sve do finala! Rekla je mama od ove male bljedolike da dogodine sigurno pobjeđiju jerbo će vježbat priko velikoga odmora ...
Kad san se već okusija toga čuvenoga brujeta i napija crvene Orele, krenija san lagano u obilazak ... najprin da provjerin jesu li sve financije pod kontrolon ... naravno, a kako bi drugovačije bilo. Rekli bi zli jezici (opet!) da je to nepotizam, a meni je baš ovako smišno vidit roditelje i dicu na istome poslu, a daće ruke i mlađa, čin nauči dobro računat, a dotle će se malo zajebavat plešući sa jabukon
Poslin «jabuk» doša je i malo službeniji dil programa, pozdravili smo se sa našin don Emanuelon, koji nakon šest godin napušta našu župu i gre u Omiš ...
Svi su tu večer bili dobre volje, nisan vidija musavoga čovika ...
... a ove plavojke su me umele da in učinen jedan «ala selfie» da bude i dogodine koji kalendarić. ča san ja i učinija drage volje
Malo-pomalo, primakla se i ponoć, a deboto se nisan ni okrenija ... pa je doša na red i moj dil obaveze za večeras, a to je bila podrška tombuli ... kako bi nji dvi peškaruše pročital broj sa pozornice, ja bi ga prikaza priko projektora na velikome platnu ...
Photo: sucurac.com
Photo: sucurac.com
Prodalo se stotinjak kartel, a cili utržak od tombule je iša za tombulu i cinkvinu. Našto su Maškare dodali još malo za podebljat nagradni fond. Cinkvinu je dobija Zlatko Slavić, a tombulu nika furešta cura, jema bit iz Kaštel Glavograda.
I to još nije bija kraj ... atmosfera se još zagrijala, jerbo su taman išli ča oni sa najmanjon dicon. Zakonita i ja smo malo seli nakon tombule za odanit, a Vinka?
Prošla su vrimena dokle se držala samo uza nas, điravala je okolo sa ekipon iz razreda, sad i je već bilo desetak.
Prošla je ura, nisan bija gladan, iša san samo onako, bezveze, povirit. Ništa! Sve se izilo! Matela je donija par bačav pive, a za jist je bilo još samo malo kruva i di koji čevap!
Sekretaru Mariju je bilo srce ka kamijon! Em se ne mora itat sa kampanela za održat obećanje, em će svin onin zlin jezicima i ljubomornima pit krv na slamku bar još koji dan!!!
I ja san lagano već bija na po koplja, pa smo krenili doma. Vinka nije baš bila oduševljena, taman jon se skupila ekipa ... ali san jon objasnija da je pape, to ka ja, zna ostat i puno kasnije nego je ura poza ponoći, ali da više ne more ... Pomalo, vrime gre, još koju godinu pa će me kenit nogon i odit sama vanka, a Zakonita i ja ćemo umirat o straja dokle se ne vrati doma. To zadnje jon nisan reka, nego smo se pogledali Zakonita i ja: isto smo promislili.
Kad smo mi partili, fešta je još trajala, i završilo je oko tri ure, u stilu Šime Strikomana, kad se cila ekipa iz organizacije uvalila u more kraj pozornice.
Kad san to čuja, od straja nisan tija napisat ništa, da ne buden mora pisat u crno. Ajde, sad kad je prošlo par dan, jema bit da nima nikakvi nuspojava. I jema bit da je EKO kaštelanski zaljev proradija kako je Bog zapovidija, i da ono ča je Jakov Žarko napisa u «Slobodnoj» ipak nije iščiča iz prsta
Lito je napokon proradilo kako triba, željno očekujen još jednu feštu ča iskače iz mora ostali klonirani fešti: Mašošef, oliti Mašokuvar, kako će se jema bit ove godine zvat.
Zdravi i veseli bili!  
P.S. A evo i kako je @iskreni sve to zabilužija na videju:
|
