Evo nikako mi se ne gre u krpe, a bome i kako bi, moran napisat par besid oba ovi zadnji par dan. Rekli bi dežurni medijski mislioci „produženi vikend“ a ja bi in samo nadoda ono: „kako za koga“. Jerbo meni nije bija, bar po produženome spavanju na prvi blagdan. Vela Gospe, u ovi petak, a ja se moran ustat rano ka da gren radit. Ne, nisan rebambija, nego i koji minut ranije, triba se dignit, učinit đenastiku, bacit ča u gladni kjun i prispit odvest moju mater na onu misu u sedan uri. Jerbo mi je i to bolje, nego da gre na koju kasniju misu, kad zavrući, pa da je afana pa je triba vozit na hitnu.
Sve smo lipo prispili, i odslušat misu, i pomest ono malo šporkice sa naši grobov u Gospe na Hladi, i meknit bokun cvića, sve to taman pri vengo je počela druga misa u devet uri. Jemala je ona prav, koliko je god bilo lipo friško ujutro, sad je već Oni Gori počeja ložit gradele.
Kad san doša doma, ko je više moga i poć leć ... malo san baulja po kući dokle nije doša blagdanski obid ... a ča ću van poć govorit, nisan van ja od oni ča se slikajedu kraj svoga i tujega iti malo boljega komada spize, ali ovome desertu ni moj fotoaparat nije moga odolit ...
Potla obidon, vajalo je malo i ubit oko, a ja san najprin ispratija moje ukućane koji su se uputili u Gospe Stomorije, namo di je Biblijski vrtal, po staromen novskome običaju na svetkovinu Vele Gospe.
A ja san osta čuvat kuću. I skupljat forcu za večeras. Dunkve, klapa „Podvorje“ je svoj tradicionalni koncert „Podvorje u Podvorju“ primistila sa termina za Sv. Roka na dan ranije, za Velu Gospu. Lipo mi je žena cilo popodne kad su se vratili iz Stomorije ronzala ... ajde, ajde ... a mi doli prispili u fotofinišu. I fala Veloj Gospi, već su sve katrige bile pune. Jedina nada, doduše slabašna, ča mi je ostala, je da se brzo primistimo na rezervni položaj, na Glavicu (to van je ono ča bezuspješno pokušajedu prikrstit u 'Kula Top') pa gledat lipo odozgar ka iz lože u teatru. Uspilo mi je samo djelomično jer nisan bija jedini kojemu je to palo napamet, pa je bilo mista, ali san mora stat na noge ...
Osta san uru vrimena, nažalost ne duže, ali san se i za to vrime uspija naguštat lipe klapske pisme, ka i uvik kad je klapa „Podvorje“ u svome prirodnome ambijentu ...
... a ovi put in je nastup bija još emotivniji, jerbo Antonio, koji piva sa njima odpočetka, gre štumikon za kruvon u Graz, u Austriju, sritno mu bilo ...
Nisan bija jedini koji je gušta otu večer, pari mi se da je i stari kampanel gušta kako ga umijedu lipi zvuci ...
... a bilo je i mlajega svita koji je doša poslušat pisme svoji pradidov ...
Tako da nima straja za budućnost klapske pisme.
Evo, nisan puno, samo san par pisam snimija, već su me počele bolit noge od stajanja, pa guštajte malo i vi ka ča san i ja gušta!
Žaj mi je ča nisan uspija duže ostat, ali valjda tako triba bit. Za dogodine san se na vrime priporučija ekipi iz klape za dvi katrige malo naprid  ... za me i Zakonitu, ofkors!
Tribalo se spremit za sutra ... jerbo gremo na sv. Roka u Mašograd, u Gospe na Hladi, di će bit misa i procesija okolo groblja.
Ajde, tamo je bar bilo mista za sidit  a i vrućina je baš bila malo popustila .... vitar je baš lagan vrtija bandire ...
Sve bandire i ljudi su već bili na svoja mista ....
... a pri nego je misa počela, Bamba je još jema reč dvi-tri beside mjesnin i gradskin ociman ...
Skoro san zaboravija primjetit da smo prispili na vrime. Bome, mirakuli se događadu ... naš velečasni don Emanuel (na odlasku) je izaša prid svit, pojačan sa ekipon iz Nadbiskuopije ... pozdravit okupljeni svit i započet misno slavlje.
Bogu fala, ne računajuć profesionalce, nisan bija jedini ča je slikava deboto cilo vrime
Pa san i ja iskoristija priliku da zamolin Marija Miškovca za jednu sliku, da ne bude uvik da ja drugoga slikajen ...
Nisan tija puno dekomodat ljude okolo, ali ovo nisan moga odolit slikat. Najprin je ne vidin deset godin, a onda u misec dan dva puta: Blanša!
Misa je bil lagano pri kraju, ljudi su se još pričešćivali a oni ča su to već obavili vatali su bolje misto za procesiju ...
... a ja san sta na oni kantun kod župne kuće, da uvatin bolji požicjun za videjo ...
Nisan tija puno snimat, samo početak ...
... pa san se i sam uputija u procesiju. Dobro je došlo da se malo i ugrijen, jer je počelo bit deboto friško. I kad je sve završilo, lagano smo se uputili kod moje matere doma, na sok i kolače. I njezin je kolač bija lip, ali ovi put mi morate virovat na rič, jerbo mi se nije dalo teglit fotoaparat uzaskale.
Potla smo se lagano uputili u Donja Kaštila, da se odmorimo od ovi dvodnevni događanji
I došla nedilja, nismo se njanci okrenili ... ali opet, ni to nije bila obična nedilja. Je li van se dogodilo da pitate sami sebe ono: di si bija na današnji datum, nazad godinu dan? Lako mi je ča san mora ženi objašnjavat da to nije bilo na sv. Roka nego dan posli, ali to isto objasnit mome kumu @pečini je već bilo tri puta teže, ali bitno da san uspija!  .
Na današnji dan, sedamnaesti kolovoza AD MMXIII bila je promocija Vinkinoga i moga libra „Nima meni do Vinke ... i do moga Mašograda“
I ča bi ja sad, poslin godinu dan, još triba dodat? A ništa, deboto, ča već nisan reka, fala najlipša svin sponzoriman i svin mojin dragin prijatejican i prijateljiman koji su pomogli da libar doveden do kraja!
I dandanas mi je srce ka kamion šleper kad se sitin svega u ote dane
Jučer san, kad smo se vraćali doma sa svetkovine sv. Roka vidija čovika kako odozgara slikaje panoramu sela na niki mobitel. Nije se triba ni okrenit, kad je progovorija, pripozna san ga: Emil Zelić, po materi iz plemena Peškarijini, ča ga nisan vidija još od ... ne znan toliko ni brojit ... prije Domovinskoga rata. Nakon par besid izminjeni na brzinu ono di si, šta si ... sitija san se da u portapaku od Kobile Suzi uvik jeman jedan primjerak libra, baš za ovakove prilike. Da san mu, sa potpison, i kad me pita koliko za platit reka san mu ono ča i svima kojima san poklonija libar: meni ništa, a unutra ti je uplatnica pa ako moreš daš prilog za mašogradsku župu sv. Jurja. Žaj mi je ča nismo mogli više proćakulat jer smo prišili svaki na svoju stranu, ali vidija san mu puno upitnika navr glave. Valjda se vidimo opet, malo ranije, a ne za trideset godin, pa ću mu valjda i to uspit objasnit
Do iduće prilike, za blagdan oli za obični dan ...
Zdravi i veseli bili! 
|
