Odavno više nisan u onin "nježnin" godinan kad se "... pijanih glava klelo život za Hajduka ..." (TBF) ali baš da san indiferentan, i nisan. Nisan ni dioničar, da se razumimo, ali isto san se učlanija u Naš Hajduk.
... pa jema bit da san to prinija i na moju Prinčipessu. Genetika je đavla stvar  Pokuša san odmalena, dvi i po godine je jemala kad je bila prvi put na utakmicu i izdržala cilo poluvrime  i još par puti posli , ali nije je se baš bilo dojmilo.
Sve do nikidan, kad me je zatekla sa pitanjen:
- Tata, kad ćeš me odvest na Poljud?
Upirala je da je i na ovu utakmicu u četvrtak odveden, ali velika je to gužva, a meni to baš iz zdravstvenih razloga i ne odgovara. Zato san jon obeća da ću je odvest na sve tri kad Hajduk prođe u grupnu fazu. Nema AKO nego KAD!!! Ove godine, ofkors!
Sve u svemu, nije se tribalo čudit kad san jon predložija da gremo na Rivu jučer. Ne samo na sladoled, to se podrazumijevalo, nego na slikavanje sa Hajdukovin igračima i žicanje autograma. Skočila je dva metra u zrak, ka Blanka, na moj prijedlog.
- Mogu li zvat Anamariju?
- Naravno.
Jema bit da ni prijateljicu nije tribalo puno nagovarat. Žaj in je bilo ča nismo bili dan ranije, da se slikaju sa Kouassijen ... ali nima veze. nadoknadićedu sve danas Ne triba ni spominjat da san skupija i netijaka Tonija, a njemu je bilo još draže kad je čuja da ćemo se parkirat namo kraj željezničkoga kolodvora. Niko sritniji od njega. 
Za divno čudo, došli smo i po ure pri vrimena, pa je bilo vrimena za nabubat se sladoleda, na početku Rive, u kući sladoleda "Ivona". Ajme kolike su in balote od sladoleda, ka u drugih dvi! Jedva san ovu svoju satra, da ne govorin one dvi mlaje, jer netijak ne troši sladoled.
A uspili smo malo i prođirat po Rivi, iskoristit ovo lito bez lita, oću reč osmi misec a fibra u zraku ispod trideset!
Ma smo isto malo tražili ladovinu ...
... a na sunce smo izalazili samo za slikat se sa brodima u pozadini ...
... ili zabilužit ovi susret crvene i žute podmornice ...
... sa kojima bi se vridili zaletit do južne strane Marjana i povirit malo ča sve jema šoto (ispod, za sjevernjake) jer je donja strana ove smišne šešule napravljena sa velikin ponistran da se sve lipo vidi. I ne, fala na pitanju, ne gre doli, ne roni, i ne triba van za to brzinski tečaj za podmorničare ni tri ure gledanja filma "Das Boot" ka priprema za doživljaj. Nadan se da će i to doć na red do kraja lita.
Umorili smo se od šetanja, pa se tribalo malo i odmorit ...
Skoro da nan je i dozvizdilo čekat, pogotovo najmlajima, ča se brzo štufaju. Ali eto is! Dopilotali su odozgara kroz Marmontovu, i odma bili okruženi vojskon obožavateljica. I obožavatelji, fala Bogu ...
Strpljivo smo dočekali svoj red, za slikavanje i potpis, i da ne poviruješ, nigdi naguravanja, nigdi beštimji, i ostaloga bogatoga asortimana šporki besid našega svita. Svi smo začas došli na red ... Najprin sa Svetin Lovron
... a onda i sa ovin novin fureštin Artemon Milevskin. E pa sad me ubijte jesan li mu dobro napisa ime i prezime ...
... i briga me kako se zove, neka zakaluma (zabije, za sjevernjake) po jedan gol u četvrtak i u nedilju, pa me nije briga koliko more popit prije vengo pade ispod stola. Amen!
Do Maglice nismo uspili doć, a i dosta je bilo slikavanja sa ovon dvojicon. Toni je malo grinta ali su zato nji dvi bile sritne ka prasice Ostavili smo gužvu za sebon ...
... i krenili lagano nazad, priko centra grada. Kako san već jema fotoaprat u rukan, bilo je red da malo zaglumimo i turiste, pogotovo jer je vrime (pridvečer) bilo idealno za slikavanje ...
Stara gradska vijećnica ... da je bilo maknit ovi suncobran, ali niko nije savršen ;)
... pa stara ura, ona ča više ispod klape ne smidu pivat ... grrrrrrrrr! ...
... i na koncu, najstarija katolička katedrala koja je još u funkciji, makar se neki upirali dokazat suprotno, ili pak omalovažavali nepobitnu činjenicu. Howgh!
Sveti Duje naš, pomozi u ovi četvrtak i nedilju!
Kad smo se već dovukli do Dioklecijanovoga tinela (dnevnoga boravka, za sjevernjake) bila bi grijota ne iskoristit situaciju, i zamolit nazočne "rimske" vojnike za pomoć pri maloj koreografiji - idealnoj za, npr. naslovnicu na Fejsu
Puna srca i duše smo se uputili nazad u Kaštila, jer to, ka i u onoj reklami, nije još bilo sve! Večeras je u Gospojskoj štradi gostova Ivica Žegarac Žuti (Kipuša, jerbo jema i Ciplić) ka glavna zvizda 2. večeri kaštelanski glendi i batudi.
Inače mi Sućurani volimo tepat sami sebi kako jemamo svoj posebni smisal za humor, koji je ponekad teško razumljiv samo par kilometri dalje u drugin Kaštiliman. I prije, a pogotovo sad u novije vrime kad su ona sela na zapadu malo više naseljena onima našin domaćima izad brda i onima malo daljima priko meke granice ...
Još jedan put je Mašograd pokaza svoju neizmjernu privrženost Žutome i njegovome scenskome nastupu, jer i niki bezvezni vic koji nije njanci nagradu u "24 sata" dobija zvuči za krepat od smija kad ga Žuti priča. Ne da je nestalo mista doli po ure prije, nego san ga jedva naša i gori, na tribine ... srića da mi je goli bilo rodbine, pa mi je rodica Nives učinila malo mista, a i nije mi se dalo puno snimat i slikavat, nego san gleda i sluša i gušta Žutoga ...
... a virujte mi da ni gori na tribine nije bilo dosadno ...
Ljudi su i po skalan sidili, di je ko uvatija ...
Ove godine je proglašen "Najbolji centarfor Mašograda za 2013" koji je zasluženo dobija Žutu Majicu kojon će se falit sve do idućega izbora, za godinu dan.
Sve u svemu, ne samo da je bija lip dan, ispunjen događanjima, nego je i završija velemajstorski, kad je Žuti dva puta izlazija "na bis" ispričat još koju bazu i na kraju ispraćen sa "standing ovation".
Zdravi i veseli bili! 
|
