... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Sezona požara je ove godine počela relativno rezervirano, da ne rečen kasno, obziron na sve vremenske uvjete, nedostatak kiše i uopće divljanje žive na termometru do neslućenih visina. Ali, kad je počelo gorit uzduž i popriko Lipe Naše, a pogotovo u priobalju, ajme! Vijesti svih nacionalnih i lokalnih TV-a su počinjale i završavale sa izvješćima s požarišta, od taksativnog nabrajanja da je gasilo toliko i toliko vatrogasaca, sa toliko i toliko vozila, uz pomoć kanadera, helikoptera, air-tractora, pa sve do detaljnih izvješća, jesu li kuće bile ugrožene, čak san pročita u „Jutarnjemu listu“ jedne nedilje intervju sa bojnikon Turkovićen, zapovjednikon protupožarne eskadrile.
Davnih dana san ja prista aktivno odit po požarištima, zajebaje me JMBG ali i ono iskustva ča san jema sa tin letećin vatrogascima neće izblidit tako lako. Pogotovo sa Korčule 1985. kad se, u okolici Blata pilot spušta skoro do visine krošnji drveća kako bi bolje bombiza (pogodija u trepavicu, za sjevernjake) oni šest ijad litar mora usrid vatre. Bija san svidok naoko nemogući manevri ti piloti i ča su sve morali činiit za iskrcat svoj teret namo di je potriba. S pravon, postali su deboto estradne zvizde. Napokon! Da jedno lito ne moran slušat koje su boje Simonicine mudantine, i je li Dolores ispala liva oli desnaa čiča kad se sunčala nigdi di je mislila da nima čiribimbaši sa fotoaparaton. Da ne spominjen Avu Karabatić i ostale pametnice čiji je IQ reda veličine temperature mora u jedanajsti misec.
Zakuvalo se doli u dolini Neretve, kanaderi su se počeli punit u riki, da ne bi bezveze odili do ušća oli do mora ... moglo se stvaaaaaarno vidit slika kanadera u akciji, u svin mogućin i nemogućin situacijama ... na nezamislivin mistima ...
I tu, usrid divljanja vatre doli okolo Komina i Kule Norinske, ka vodena bomba, dobro nanišanjena iz niskoletećega kanadera, pojavila se ova slika:
Svaka čast. U prvi momenat san i ja promislija da su se momci (i djevojka!) bojnika Turkovića toliko uvježbali da bi sa kanaderima mogli izvodit i sinhronizirano plivanje, pa san odma vazeja ovu sliku zdravo za gotovo. I lajka i podilija, ofkors! Lako ča san ja „popija“, ali zadilo je tri dila medijskoga prostora Hrvatske, od „Dubrovačkoga glasnika“ pa nadalje. Velikani copy/paste novinarstva su zagucali ka glamci, dokle su se oni ča su bili malo više upućeni u priču dušili od smija (LOL, za sjevernjake). Autor te, kako se kasnije pokazalo fotomontaže, Marko Suton Sumrak, nije ni jednoga momenta zatajio da je to montaža. Samo ako bi ga neko pitao!
Ali kamen senzacije se već bija dobrano zakotrlja da ga nije bilo lako fermat. Ima san se prilike upoznat sa autoron „Aeromitinga kanadera“, stisnit mu ruku i počastit ga pićen, na domaćen terenu, u Mašogradu ...
Matko Suton Sumrak, Filko Garbin, Ivica Batina i Jozo Orošnjak, nije fotomontaža ;) (photo: Vinka Garbin)
Zajedno sa još jednin glamcen, ča je ka i ja ispočetka zaguca, ali se kasnije isto tako slako smija ciloj gunguli ča je nastala, posebno u vatrogasnin krugovima
Ivica Batina i Matko Suton Sumrak
Nakon ugodnoga ali nažalost kratkoga druženja na Mašogradskoj Rivi, krenili smo svaki na svoju stranu, Vinka i ja na sladoled, a Matko na aerodrom po niku macaklicu (bljedolikoga, za sjevernjake), kasnije se ispostavilo, po njegovom navodu da je tamo sačeka gradonačelnika Londona.
Evo i sad, dokle ovo pišen i čekan da se ona žuta pećica na nebu malo smiluje da se moremo poć kupat, zunzidu mi propele navr glave, traktori, helikopteri, kanaderi ... opet negdi plamca
Čak san i auto jučera opra, a obično ne prođe posli pranja njanci 24 ure dok pade kiša da ga opet izasere ... ovi put ni to nije pomoglo! Meteorolozi paridu deboto ka da se zajebaju kad govoru da bi mogla past kiša do svi sveti
Samo da Oni Gori malo manje loži otu svoju žutu pećicu, jerbo ćemo se svi pritvorit u Svetoga Lovru na gradelan.
Zdravi i veseli bili! :mah
A skoro
Subota ujutro je osvanila prilično obećavajuće. Bura koja je puvala po noći i koja nas je natira da se znojimo spavajuć izad zatvoreni ponistar, taman se primirija. Pa su se naše maškare uvatile ozbiljni priprema za večernje događanje ...
čak se i nabavilo dinje, po poularnin cjenama, oko podne na Rivi.
Ali, ne lezi vraže, opet je zapuvalo ... pa nije pomoglo ni ča se Master Šef Pela sakrija izad biskupove palače sa gradelan ...
... zamalo je Bendo iša zvat vatrogasce. Srića da su bili nazočni zapovjednik DVD „Mladost“ i svi oni vatrogasci ča oti momenat nisu gasili širon Dalmacije.
I dokle se nepregledno mnoštvo gostiju skupilo mirno u redu na blagajni, puni pacence čekajuć da platidu svoju porciju ...
Naše su blagajnice i blagajnici spretnin rukan odrađivali svoj posal, davajuć bonove, i brojeć pineze ...
... jer, nije svit lud, dokazali smo se na „Mašo šefu“ ove godine. Naše su maškare, odnosno KPU „Kampanel“ iz Mašograda, u ljutoj konkurenciji osvojile prvo i treće misto. A da smo jemali i treću ekipu, favorizirana ekipa „Veterani HNK Jadran“ bi nan mogla puvat, jer bi osvojili sva tri prva mista, ka i Jamajka na sto metri
Teće pune lipe skuvane spize su mamile mirison, kojega je bura, skupa sa dimon od Pelinih gradela, raznila priko cile Rive, nigdi se nije moglo uteć.
Ka ča se nije moglo uteč ni neizbježnin čevapima, eto, da nan ne prigovoridu da nije bilo spize za one ča ne volidu plodove mora. Da ne koristin koji politički nekorektniji izraz
Predsjedniku o maškar nan nije bilo ni brige, sve je išlo ka po špagu ...
A taman san uspija oba oka otvorit, poslin „Meazze“
.... pa nije bilo veze ča su neke od trupa jemale u najmanju ruku zanimljivi „dress code“.
Koliko san moga vidit, svi su bili zadovoljni sa spizon, i domaći, a i furešti, fetivi i oni koji to baš nisu .... i dica su došla na svoje ... za desetak kun se moglo koji minut razladit na motorni pogon ...
Na kraju svi, gosit, a bome i direktni izvođači, bili zadovoljni i puni volje za zajebanciju ...
Evo ovu san sa kuće ostruga!
Jedino su naši najbolji četveronožni prijatelji bili malo štufi jerbo in je fešta na jedan dan prikinila uobičajenu rutu za šetanje.
Ako smin napisat, meni je bilo lipo, i Vinki isto tako. Jedino ča san za izist svoju porciju mora ič deboto na Sokolanu.
Ne moreš mu nikako uteč. Da san iša jist u auto i tamo bi me bija naša. makar po dojavi ... Photo @iskreni
Ova me je večer sitila na moje aktivno djelovanje u vatrogascima, jerbo su me oči pekle od dima do daleko izad ponoći. Kad san završija sa spizon, tri fleke na friško dobivenoj bilo majici od Buiša mi nisu dozvoljavale da sakrijen od Zakonite ča san papa na fešti. Brujet a la Pela je bija, a kakovi če bit, nego fantastičan. Triba li reč da niko nije bija ni žedan, piva, vina i sokova nije falilo.
Ukratko, mašo zadovoljnoga svita na Mašogradskoj Rivi. A bilo je puno svita, i svi su tu večer, ka i inače, bili rado viđeni gosti.
Zdravi i veseli bili!
Svitu moj, da je ova događanja vriloga kaštelanskoga lita razvuć barenko na šest miseci, ako već nije moguće priko cile godine. Čovik jednostavno u ovu špicu od lita ne more ni prispit pogledat sve ča bi tija. Na stranu fešte od čevapčići & bire (piva, za sjevernjake) jema tot i puno lipi stvari, kako bi reka Keko iz Veloga mista, ali van neču reč oni nastavak “... ali ne smin kazat!”
Itekako ću ji reč, jer se svi falimo sa svin ča je rvacko, a zaboravjamo da je “krštenica hrvatskoga jezika ispisana čakavicom, Marulovin rukan” (Jakša Fiamengo, sinoć reka)
Niman se ja sad nikome ništa pravdat, nikoga ne mrzin, ali volin svoje. Volin Hajduk, Dinamo samo ne volin, ne pada mi na kraj pameti da ga mrzin. Tako je i sa jezikon. Savršeno san svjestan da niko, pa ni ja, danas ne govori onon tvrdokornon, ortodoksnon, Marulovon čakavicon. Ali neka ne govorin, lipo mi je slušat.
Neka nama naši Vlaji, Bosanac, Hercegovac, Boduli i svega drugoga fureštoga svita, ko će sad sve nabrojit ... ali ja san iz Sućurca, iz Kaštili, a ne iz Kaštele. I volin klapu Intrade, a ne klapu Intrejd. A kad me digne nji šest, ako budu uspili, svirat će mi oli pivat “Sutra će te ponit” a ne “Suza za Zagorske brege” oli “Fala”.
Uz rišpet (poštovanje, za sjevernjake) autoriman i štovateljima oti pisam. Amen!
Sinoć san Vinku odveja, neka sluša, neka jon uđe u uvo, u krv, u možđane, ka ča je i meni ulizlo. Ka ča su i mene moji starili vodili slušat. I gledat, dapače. Da se nauči volit svoje. A ne mrzit tuđe!
Doduše, u ona doba je bilo i puno živi govornika danas izumrlih besida stari Kaštili, onda se i uživo, kako bi se danas reklo kolokvijalno, moglo čut puno stari besid, i izgovora, naglasaka, koje se danas more nač samo u starin librima.
Sičan se ka malo dite uvik san gušta na Šolti slušat, pogotovo starije ljude, kako govoridu. Pogotovo kako se karadu (svađaju, za sjevernjake) kad igradu na balote oli na karte.
Danas je to sve pomalo zaboravljeno, i da nema ovo par entuzijasti koji tvrdoglavo vučedu ka stari tovari oli mazge, čakavicu bi odavno pokrila prašina zaborava. Fala Željani, i fala svin ostalima na ovome ča san sinoć vidija, i čuja i, duboko u srcu, osjetija ... A bilo je stvarno svita od svukud, iz cile Dalmacije, pa i šire ...
Nima straja za budućnost ... dica su pažljivo gledala i slušala sve ča se događalo ...
Svirali su nan mandoline (tamburice, za sjevernjake) i balali (plesali, za sjevernjake) naša dica iz Kaštili, iz KUD-a “Ante Zaninović”, stihove su govorili Dobrila Kuzmić, Tašenka Tabak, Marina Čapalija, Ljiljana Crnić ... Posebnoga gosta večeri Jakšu Fiamenga san jema prilike poslušat, a ove ostale, Miliju Baldić Lukšić, Mira Luketina Sarajčeva i Maria Klaića, nažalost, nisan. Ka ni glumicu i slikaricu Vlastu Knezović. Zato san uspija vidit makar prvi dil nastupa moji domaću mašogradski klapa “Putalj” i “Podvorje”.
Ženska klapa "Putalj", na pozornici ukrašenoj ribarskin mrižan, ispod tiramole sa bjankarijon ...
Nastupi su se otegli, svak je jema još ništo reč, a i bilo je lipo slušat, nisan ni osjetija kako je brzo uteklo skoro dvi ure vrimena. Malo izad deset i kvarat, vidin ja da se Vinka meškolji, ka je i nije jon dosadno, tako da nisan tija više upirat da ostane, da ne napravin kontraefekat. Išli smo po Zakonitu, pa smo se malo se skupa osvježili sa sladoledon.
Na kraju balade, u auto, kad smo odili po Zakonitu, rekla mi je Vinka da jon je bilo lipo! To mi je bilo najvažnije od svega, važnije nego da se meni svidilo.
Evo van, na kraju, ovo ča san uspija snimit, mala mišancija recitacij, klapski pisam i dogodovština Jakše Fiamenga sa Večeri kaštelanske beside 2012, na Brcu u Kaštel Starome, 1. kolovoza 2012. sa početkon u 20:30.
Zdravi i veseli bili, i još puno ovakovi večeri doživili, i vidili i slušali!
ali i ono iskustva ča san jema sa tin letećin vatrogascima neće izblidit tako lako. Pogotovo sa Korčule 1985. kad se, u okolici Blata pilot spušta skoro do visine krošnji drveća kako bi bolje bombiza (pogodija u trepavicu, za sjevernjake) oni šest ijad litar mora usrid vatre. Bija san svidok naoko nemogući manevri ti piloti i ča su sve morali činiit za iskrcat svoj teret namo di je potriba. S pravon, postali su deboto estradne zvizde. Napokon! Da jedno lito ne moran slušat koje su boje Simonicine mudantine, i je li Dolores ispala liva oli desnaa čiča kad se sunčala nigdi di je mislila da nima čiribimbaši sa fotoaparaton. Da ne spominjen Avu Karabatić i ostale pametnice čiji je IQ reda veličine temperature mora u jedanajsti misec.
da je tamo sačeka gradonačelnika Londona. 
:mah 
