... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Svitu moj, da je ova događanja vriloga kaštelanskoga lita razvuć barenko na šest miseci, ako već nije moguće priko cile godine. Čovik jednostavno u ovu špicu od lita ne more ni prispit pogledat sve ča bi tija. Na stranu fešte od čevapčići & bire (piva, za sjevernjake) jema tot i puno lipi stvari, kako bi reka Keko iz Veloga mista, ali van neču reč oni nastavak “... ali ne smin kazat!”
Itekako ću ji reč, jer se svi falimo sa svin ča je rvacko, a zaboravjamo da je “krštenica hrvatskoga jezika ispisana čakavicom, Marulovin rukan” (Jakša Fiamengo, sinoć reka)
Niman se ja sad nikome ništa pravdat, nikoga ne mrzin, ali volin svoje. Volin Hajduk, Dinamo samo ne volin, ne pada mi na kraj pameti da ga mrzin. Tako je i sa jezikon. Savršeno san svjestan da niko, pa ni ja, danas ne govori onon tvrdokornon, ortodoksnon, Marulovon čakavicon. Ali neka ne govorin, lipo mi je slušat.
Neka nama naši Vlaji, Bosanac, Hercegovac, Boduli i svega drugoga fureštoga svita, ko će sad sve nabrojit ... ali ja san iz Sućurca, iz Kaštili, a ne iz Kaštele. I volin klapu Intrade, a ne klapu Intrejd. A kad me digne nji šest, ako budu uspili, svirat će mi oli pivat “Sutra će te ponit” a ne “Suza za Zagorske brege” oli “Fala”.
Uz rišpet (poštovanje, za sjevernjake) autoriman i štovateljima oti pisam. Amen!
Sinoć san Vinku odveja, neka sluša, neka jon uđe u uvo, u krv, u možđane, ka ča je i meni ulizlo. Ka ča su i mene moji starili vodili slušat. I gledat, dapače. Da se nauči volit svoje. A ne mrzit tuđe!
Doduše, u ona doba je bilo i puno živi govornika danas izumrlih besida stari Kaštili, onda se i uživo, kako bi se danas reklo kolokvijalno, moglo čut puno stari besid, i izgovora, naglasaka, koje se danas more nač samo u starin librima.
Sičan se ka malo dite uvik san gušta na Šolti slušat, pogotovo starije ljude, kako govoridu. Pogotovo kako se karadu (svađaju, za sjevernjake) kad igradu na balote oli na karte.
Danas je to sve pomalo zaboravljeno, i da nema ovo par entuzijasti koji tvrdoglavo vučedu ka stari tovari oli mazge, čakavicu bi odavno pokrila prašina zaborava. Fala Željani, i fala svin ostalima na ovome ča san sinoć vidija, i čuja i, duboko u srcu, osjetija ... A bilo je stvarno svita od svukud, iz cile Dalmacije, pa i šire ...
Nima straja za budućnost ... dica su pažljivo gledala i slušala sve ča se događalo ...
Svirali su nan mandoline (tamburice, za sjevernjake) i balali (plesali, za sjevernjake) naša dica iz Kaštili, iz KUD-a “Ante Zaninović”, stihove su govorili Dobrila Kuzmić, Tašenka Tabak, Marina Čapalija, Ljiljana Crnić ... Posebnoga gosta večeri Jakšu Fiamenga san jema prilike poslušat, a ove ostale, Miliju Baldić Lukšić, Mira Luketina Sarajčeva i Maria Klaića, nažalost, nisan. Ka ni glumicu i slikaricu Vlastu Knezović. Zato san uspija vidit makar prvi dil nastupa moji domaću mašogradski klapa “Putalj” i “Podvorje”.
Ženska klapa "Putalj", na pozornici ukrašenoj ribarskin mrižan, ispod tiramole sa bjankarijon ...
Nastupi su se otegli, svak je jema još ništo reč, a i bilo je lipo slušat, nisan ni osjetija kako je brzo uteklo skoro dvi ure vrimena. Malo izad deset i kvarat, vidin ja da se Vinka meškolji, ka je i nije jon dosadno, tako da nisan tija više upirat da ostane, da ne napravin kontraefekat. Išli smo po Zakonitu, pa smo se malo se skupa osvježili sa sladoledon.
Na kraju balade, u auto, kad smo odili po Zakonitu, rekla mi je Vinka da jon je bilo lipo! To mi je bilo najvažnije od svega, važnije nego da se meni svidilo.
Evo van, na kraju, ovo ča san uspija snimit, mala mišancija recitacij, klapski pisam i dogodovština Jakše Fiamenga sa Večeri kaštelanske beside 2012, na Brcu u Kaštel Starome, 1. kolovoza 2012. sa početkon u 20:30.
Zdravi i veseli bili, i još puno ovakovi večeri doživili, i vidili i slušali!
