Još samo malo, malo ... angine, oču reč vađenje istih, je već davna prošlost. Na to smo deboto i zaboravili, ali Vinka se još disciplinirano pazi i ne izalazimo baš puno vanka. Zato nas dolazidu obać doma ... pa Vinka na svome kauču nadoknađije ono ča je propustila u ovo više od misec dan ča nije bila u vrtlič.
Nagradno pitanje: Koji su film gledali?
Ajme ča će to bit po nedilji, ako bude sve u redu.
Ove dane je ionako bila sve nika gnjila južina, ali zato jučer, pozapodne, sunce je malo povirilo vanka, pa smo i mi izašli na frišku ariju.
Vinka je dobila niki avion, ča jema propelu i gumu za navijanje.
Sve je to lipo & krasno, na karti i u reklamnin materijalima, pa smo i mi puni entuzijazma izletili da ćemo činit konkurenciju grdosijan ča slećedu u obljižnju zračnu luku.
Ali ... kad smo to sve sastavili i provali, sve pari nikako đentilasto, i bidan avion leti dva metra pa se odma privali na nos 
Kvragu i ovi od kartine, kvragu i propela, nakon par neuspješni letov, Vinka je cila u plaču išla doma, donila par listi karte pa smo mi dalje itali one starinske reoplane od papira.
Ha, da nas sad vidi dida Dine, ne bi mi ni slovi reka, samo bi u sebi spomenija kojega sveca i bar po duzine beštimji. A ča on misli, da bi se ja sad triba sa Vinkon igrad sa Barbikan i činit sa njon pletivo? Još bi me i u Split posla u ovu subotu 
Neka nji u subotu, znan par nji koji će, naoružani opremon za slikavanje, provat dočarat iz blizine događanja na «paradi ponosa», ali ne hvala, ne da mi se odit namo pa slučajno popit koji bubac nekoga ponosnoga protivnika rečene manifestacije.
Znači, ništa od subote, tek od nedilje gremo u grad. Možda i u kino, ako nas vrime i zdravlje poslužidu 
Već danima Vinka broji koliko je filmov propustila pogledat ... pa ćemo sad lagano po redu!
Skoro san zaboravija opisat moj put u Purger Vakuf. A niman van pravo ča ni reč. Dva dana cilo radno vrime slušat o avizjunima, petecjunima, tuzban, zalban, molban, aktima i spisima i kako me neće pozapodne glava bolit, pa mi se nije dalo nigdi ni odit.
Sve nan je bilo u sto metri. i hotel, i dvorana za predavanja, i tu i tamo koji kafić.
U kojemu san sidija, sa kolegon, jednu tri kvarta od ure i spozna da ne znamo cjenit ono ča jemamo.
A kako, za Gospu Blaženu?
A lipo, stol do nas je sidila jedna ekipa mlađi punoljetnika, koji su naglas planirali odmor od nedilju dan, i koliko tribadu potrošit, a nije baš da preferiraju pet zvizdic u hotelu.
Da sad ne prepričajen detalje, zavrtilo mi se od pusti brojki, pa tek onda vidiš kako mi ovod ne znamo ča jemamo. I polako i razumin zašto nas baš i ne volidu. I zašto mislidu da i deremo oni par dan kad dojdedu «na more».
Uglavnon, situacija se, lagano, normalizira, po nedilji u vrtlič, još malo pa škola ... a tek onda nastupa ... neču reč ča. 
Ali neka, neka se Vinkica još ovo lito bezbrižno igra, kad najesen počme, jemaće kad mislit o librima i učenju ...
Nije nan vrag da mira, nije bilo vrime za itanje aviončiči, pa smo pozapodne učinili đir po Splitu, i uzest karte za kino. Triba poć Gledat „Kungfu Panda 2“. Ali zaobić centar grada, glede spomenute manifestacije 
Pa da vidimo kako to izgleda u Cineplexxu, jerbo smo ono kino u Jokera već upoznali i uzduž i popriko.
I na koga ćeš naletit, nego na doktora Tafru, koji je Vinki izvadija angine. Na njegov upit kako je sad Vinka, samo san pokaza prston na nju, uz osmjeh od uha do uha. A Vinka skače tri metra u zrak, ka od sriće ča smo posli pusti dan izašli iz kuće. Nato se i dotur nasmija i reka da vidi da je sve u redu
Samo smo ga, na Vinkinu veliku žalost, zaboravili pitat je li smi sladoled. To će ipak malčice pričekat. Mada neki od roditelja to ka ono preporučadu, po sistemu "klin se klinon ..." 
Zdravi i veseli bili! 
|
