Neka mi oprostidu jezični čistunci na ovoj mišanciji književnoga i kolokvijalnoga rvackoga jazika sa tragovima nekad mrskoga okupatora sa druge obale Jadrana.
Ča se sve nije prizivalo ove dane ... prokletstvo, loša srića, eno i zato je biće bidan Drago Gabrić nastrada. A ne zato ča je mislija da je u tenku a ne u autu ... i da mu ništa ne more bit.
Niki su čak zazivali i Svetoga Oca Papu da kad bude odija u Purger Vakuf prođe priko Poljuda i da onako kriomice, da niko ne vidi, blagoslovi naš najlipši stadion. Biće da bi bar kap blagoslova ostala i za Hajduka ... nikad se ne zna 
Ni traga euforiji. Ka da i nije utakmica. Svi nekako utiho, ka ono mora se, ne bi mi, ali eto ...
Kad je ono igrala Italija, Danska, pa čak i Slovenija .... to se danima pri utakmice po cilome gradu ćakulalo o utakmici, čekalo se, feštalo, jedva dočekalo .... pa je zapuvalo malo bure i bilo je kako je bilo  
Dašak oporavka se moga primjetit samo za one dvi utakmice kad smo igrali prijateljske sa Brazilon i Holandijon. Pa ajde i ona sa Njemačkon, kad je čak i Mato Neretljak da gol, vjerojatno prvi, jedini i zadnji u kockastome dresu.
Ali je zato kod nas na poslu malo živnilo. Sićan se zadnje euforije, kad smo se svi bili nakitili kockican, postole, bičve, majice, šalovi ... ne bi se bija okladija da koja od ženski nije jemala i mudante sa crveno-bilin kockastin uzorkon. Neke su čak bile voljne to i pokazat, ali smo in virovali na rič 
Bilo je to kontra Turske, užežin one nesriknje utakmice. Kad smo uspili izgubit dobiveno ... neću sad više govorit o tomen da ne ispadnen ja kriv da san učara.
Onda smo se slikavali u podrumu «bele zgrade», na podan postera «Vatreno Ludilo» sa velikon slikon naši ča su bili sašili Njemačku koji dan ranije ...
Ovi put smo, za razbit čare ... odlučili prominit misto.
Popeli smo se na krov «bele zgrade», priko marende, i rekli smo stražaru za svaki slučaj da prolije malo vode za nama i da pljune tri puta, onako reda radi.
Ekipa je bila više-manje ista ka i za ono slikavanje povodom proslave sto godin Hajduka, provali smo malo proširit bazu, zvali smo čak i jednog deklariranog navijača «stogodišnjeg» kluba iz susjedne zgrade, ali se izvuka da nije donija sa sebon «Dinamov» šal, ali da će drugi put sigurno doć.
Ča će bit večeras. ne zna, valjda, ni oni gori ,,, mora bit da nas još drži na balancu i gleda na koju će stranu pritegnit 
Torcida najavljije TIŠINU prvi kvarat od ure a onda navijanje ka nikad do sad. Da zapameti ona Gerijatrija iz Saveza di nisu bili četrnajst godin u službenin utakmican.
Biće kažina i cirkusa, ako padne gol u tome vrimenu. Pogotovo ako ga dadu naši, ča bi mi bilo posebno drago. Da se razbiju sve te priče o «prokletstvima» i «ukletome stadionu». Isto ka da ispod onoga rugla od «Hrvatskoga Wembleya» teče podzemna rijeka kršćene vode.
Sitija bi se još kojega razloga zašto bi volija da pobijedimo, ali niman sad vrimena puno mislit, jer ovo triba objavit. Možda koji kasniji update, sa osvrtom na utakmicu.
Izdržimo do večeras. I nadan se, FEŠTAJMO večeras.
Zdravi i veseli bili! 
Gruzija, dan posli
Nima sad smisla citirat sve beštimje i šporke beside ča su mi padale napamet, a bome je i koja utekla na justa, onako utiho. Prida san se nidir oko sedandesete minute. I očekiva u večernjemu dnevniku Bilićevu ostavku, a na sjevernjački orjentiranin internet stranicama likovanje o nastavku "Poljudskoga prokletstva". I kak bi bilo puno bolje, ne, da je igra i Samir, i Badelj, i Tomečak ....
Vrag mi nije da mira, pa san desetak minuti kasnije poćirija, a ono, asti sto: dva i jedan. Naravno, izgubljeno vrime san nadoknadija, dapače i utvrdija gradivo iznova gledajuć golove iz više kantuni. I to, naravno, više puta!
Pa brojin štange, prodore, i razmišljan, koliko tega ovisi o samo jednome momentu kad te pomazi, oli kad te istriska srića
Oni jedan put u branku, i milošću Božjon i naše debule obrane, GOL.
Ali neka, ovako je slađe.
Jedino mi je žaj ča nisan prispija na početak, pa da i ovo vidin uživo.
Ovako san se vas naježija kad san vidija sliku u današnje novine.
Ne znan je li lipši sam transparent, koji u klasičnu filmsku scenu iz "Gladijatora" na štitove zapovjednika aplicira znamenja hrvatskih gardijskih brigada, ili sama kompozicija slike, koja naglašava transparent koji leži na moru kockastih dresova. Na sjeveru, yes houses! I to još dodatno naglašeno sa naša četri reprezentativca, koji su u prednjemu planu, iako "vanka fokusa" i zamućeni, itekako prepoznatljivi
Kapa do tleja, i autorima postera, a bogami i fotografu!
|
