Čitan u današnjin novinan nimalo optimistične članke o mojoj, makar i posrednoj, financijskoj budućnosti. Uza sve ograde koje iman prema autoru članka, našemu vrsnome majstoru od pizze, ups, od pera, ne mogu ostat ravnodušan.
Ali, ne dan se ... nije me poljuljalo ni to ča san jučer, kad smo Vinka i ja išli u Gata na krštenje male Lorelai, dva puta mora stat i čekat da se moj gospodin talijančić Punto malo oladi, pa san ga na kraju priveja u najbliži servis, Fiatov naravno, na znakovitome mistu, na Lovrincu.
Sranja se događaju svakodnevno ...
... stalno tribaš pazit da na koje ne „nagaziš“.
Da ne zaboravin napomenit, iako nima direktne veze sa mojon financijskon situacijon, voljon gazde Portala, nisan više administrator na Sućuračkome portalu ... Ispočetka mi je ka i bilo malo krivo, ali kako vrime odmiče dalje, vidin da mi je @gregor u biti učinija uslugu. Posal, kakvi–takvi, koji san radija iz duše i od srca, bez kune naknade, i trošija nesrazmjerno puno vrimena na Portalu, više me ne „pritišće“ ... doduše, osta san ka obični član, ali više niman ni šušta ni gušta komentirat, dođen, povirin, ako kome jeman ča reč, pošaljen privatnu poruku, i to je to. Skoro san se izličija. Za razliku od moga kuma @pechine, koji mi još petaje roge da ča san ga dovuka onamo, a on kad se ča uvati, ne zna fermat, ka terijer dokle ne sastavi zubiće....
I nakon ovega mazohističko-samosažaljevajućeg uvoda, pitate se jesan li konačno partija, jesan li konačno diga ruke u ariju, oli je ča treće po sridi ...
Ča me to još tako drži?
E, pa, kako mi je suđeno „vezivat“ datume, barenko u mojoj familiji, tako mi je i ovi utorak, 1. lipnja, bija „dvostruki“ ... dan prije je bila godišnjica da mi je umra stric Mirko, Vinka i ja smo u „Potočnice“ uzeli bokun aranžmančića, koji je gazda Pere znalački uobličija, i odnili na groblje. Kojega smo položili na urednu i čistu grobnicu, koju je jučera sredija i lipo očistija Vinkin Striko.
Nakon ča smo se Vinka i ja pomolili za pokoj duši svi naši dragi koji ovod počivadu, krenili smo dalje.
A na mojoj zemlji, koju mi je stric Mirko još za života pripisa, i koju san ka dotu (miraz, za sjevernjake) donija u bračnu zajednicu, ti isti dan bili su đometri (geometri, za sjevernjake) ...
... da meknu zemlju u škvaru, na kartu, i da mogu projektantu dat da mi nacrta „štalicu“ koju ćemo prethodno moja Zakonita i ja ugrubo nacrtat na papiru. I koja bi se, ako Bog da zdravlja i bude sve kako On zapovida, tribala počet uskoro i dizat.
Kako, zašto, sa čin ... pitaće me dežurne kurijože?
A oli moran sve ODMA reč. Samo da rečen, nisan nikome ukreja, nije ništa nezakonito, a detalje bi, još niko vrime, zadrža za sebe, i za Zakonitu, naravno. To se ka ono podrazumijeva. 
Kako sad dalje? Uredno se prijavljijen na „1 kontra 100“ ... jedini kviz na HTV-u na koji još jeman pravo pristupa. „Karika“ i „Milijunaš“ su partili,
   
... a tamo san ionako potrošija svoj bonus. „Loto“ igran redovito ... uplatin suboton „šesticu“ i „sedmicu“, najmanji sistem, i ritualno još jednu ekspresicu. Pedeset i četri kune. Da bude još i za trišnje, Vinkino najdraže voće ...
... a ni tati ove lipe, crvene, kasne trišnje nisu mrske. 
Znan iznos napamet, ne triba mi šinjorina na šalteru njanci govorit.
Sve stoji, iza svega ča san gori napisa odgovaran materijalno i krivično, ali nisan vaan reka ča je ono najglavnije ča me drži, zašto mi je stalo probudit se svako jutro ...
Moje dvi šefice, radi nji dvi ne urlan i ne beštiman kad otvorin oči, vengo se svako jutro probudin sa smješkon na licu ... 
... i samo zafalin sudbini, srići i, zašto ne, Onome Gori, ča jeman nji dvi ka razloge da živin i gren naprid!
Zdravi i veseli bili! 
|
