... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Nedoučeni opsjenari ... i ostali amateri, učite od profesionalaca
Kako je ovo vrime čarolije, opsjene, trikova, i sličnih prevara za ljudska čula, uključujući povremeno i dovođenje zdravoga razuma u nedoumicu, kao i spolno općenje sa organom za razmišljanje, red je da vidimo kako se to, evo već STO GODIN, radi u industriji kojoj je to glavna djelatnost ...
... a ako ćemo pravo, postoji i jedna vrsta čarolije koja se ne more dočarat na filmu, unatoč brojnim pokušajima («Bijeg u pobjedu» je samo jedan od pokušaja ...) ali tim više, oni koji su je u stanju izvasti, klanja im se cili svit. Ovo je jedan od njih ...
... ma koliko Materazzi šutio o tome , ili Christiano Ronaldo sanjao o tome , ali meni je ipak draže, da prostite, gledat ovakve staromodne i vrimenon prigažene igrače, ili našega Baku Sliškovića, Juricu Jerkovića, Robija Prosinečkoga, nekad tatu i danas sina Kranjčara, Senijada Ibričića, Cvitka Černata i Anasa Šarbinija i slične, za razliku od Mladena Mladenovića, Krune Jurčića, Jusufa Hatunića, Jurice Buljata, Kungfu Pandže, onega muškića Taylora i ostale mesarske naučnike koji je puna Premier liga. Amen!
A nakon male šetnje po svitu mašte, red je da se spustimo na zamlju, ili još bolje, glede Vinkinih zdravstvenih problema, da se uspenjemo na par stotin metri nadmorske visine, glede pokušaja dobavke friške arije (čistoga zraka, za sjevernjake). Već san napisa da Vinka jema zdravstvenih problema sa dišnin putevima ... ha, evo san već počeja pisat ka likar
Dunkve, kašlje, skoro dvi nedilje traje ... nikako to istirat vanka , ali jema bit da je malo šetnje po planinarskin domovima poviše Kaštili ipak barenko pinkicu pomoglo.
Kako san sad, je li, ipak u dijaspori, poseban mi je gušt doć na naš, Mašogradski, planinarski dom. Pogotovo ča se more skroz do podanka Doma doć auton, a put je, iako neasfaltiran, skroz pristojan. Iako se Vinka malo tužila da jon se od onoga kamenja na putu još trese guzica
Ali neka malo treskanja, za ovu divotu za organe sluha, mirisa i gledanja, vridilo bi diko i nanoge se prošetat, bilo onin starin Zebecovin puten drito kroz Gaj, bilo ovin ča se more auton doć skroz gori. Samo neka mi malo noga dođe u koliko-toliko normalne dimenzije, eto mene u šetnju, a nagovorit ću i Vinku.
I kas smo došli gori, niman se srca reć popeli jer smo na noge prišli njanci dvadeset metri od parkirališta, valjalo se najprin okripit. Ča na našemu domu uopće nije problem, jerbo je uvik otvoren, jema se i lipi sob sa prispavat, a more se ča i prigrist ako se čoviku ne da sam spremat na obližnjemu kaminu.
Za razliku od doma "Malačka", koji radi samo vikendon, tj. petak pozapodne, subotu i nedilju, ovod se more doć bilo koji dan, ugrabit malo lipoga vrimena i friške arije.
A i bacit oko na naša Kaštila, koja ovako odozgar izgledadu još puno lipša nego kad sađete doli i povirite izbliza.
Puno san puti bilja gori, i gleda panoramu, diko bi se po lipome vrimenu i Vis vidija, ili bi mi se to samo činilo ... i svaki put mi upade u oko ništo drugo!
Ovi put su to dvi zgrade koje su mi, ovako i onako, obilužile život, življenje, gušte i posal zadnji par desetaka godina:
"... bela zgrada u prvom kaštelu ..." (citat: drug Živojin Stamatović, navodeći zračni napad na Kaštila i Aerodrom tijekom Domovinskog rata) i ...
" ... koja je ovo kasarna ..." (citat: nepoznati autor, taman pred Domovinski rat, lutajući raskršćem kod vatrogasnog doma)
Gori, na Planinarskome domu, nikad nije dosadno, uvik jema mlajega i starijega svita, eto, baš su, dokle smo mi bili gori, neki mladići i divojke slavili rođendan jedne od pripadnica ekipe, a dotična je, među ostalin, na dar dobila i plišanu lutku, koja se Vinki toliko svidila, da je zamolila tetu more li se slikat sa njon. Vražićak, a ne teta ... da ne bude zabune
I tako su nastale ove dvi sličice, a kako se nisan moga odlučit koju da stavin, a koju izbacit, eto van obedvi ...
... a kako, još od Plitvica, Vinka mažinaje sa fotoaparaton, mora san joj malo dat da potegne i ona koju sliju ...
Srića moja da se ne bavin politikon ... inače bi pisali grafite po zidovima:
NAHRANIMO HRVATSKU: UMORNO OKO NA RAŽANJ!
Ovako se ipak u grafitima spominju neki drugi, više ili manje masni od mene. Ko mi ne viruje neka pročita na podanku ulice Ruđera Boškovića u Splitu, oni zid ča gleda prema Krstarici
Tako mi malo-pomalo trošimo zadnje dane lita, evo, danas je već, makar kalendarski, jesen ... a ja se još nisan okupa, u moru, naravno. Mislin se, ako ne zaladi ove dane, da napravin presedan i da se prvi put u životu okupan kad je kalendarski već počela jesen.
Čisto da ne mogu reć da se ove godine nisan okupa, da mi ova godina ne šporkaje statistiku.
Dobro je reka moj rođak, trajno nastanjen u Purger Vakufu, da je to domorodački sindrom, ovod san, more mi isprid kuće, ali uvik ću nać 99 razloga da se ne stopin, uvik jema koji prišniji posal ...
Eto, ča san Van reka, vanka sunce samo tako, iz kancelarije, kroz ponistru, vidin more, u pozadini lagano svira Daytona (Chris Rea) a ja se mislin oću li oli se neću popodne smočit u more
A ča bi rekli ovi, ča stoju u ovome mistu sa razglednice ...
... prigorili bi puno tega, za okupat se ovod na našemu Jadranu. A pogotovo moja rodica Karolina, ča mi je i poslala ovu kartolinu, bar koliko je ja poznajen ...
Eto, a ja bi se rado minja sa njon, i drugon brojnon rodbinskon kolonijon u zamlji Javorova Lista ...
Znan, ni tamo ne teču med i mliko, ali su neke stvari ipak malo urednije postavljene i pretpostavljene. Neću sad u detaljne opise jer bi me to puno daleko dovelo, a i moga bi napisat čako ča baš i ne bi bilo najpametnije napisat Jer, diko je ipak najpametnije i primučat. I ne napisat. Ipak san ja @umorno_oko, a ne @vibby.
Ali život gre dalje ...
Bija san u likara na kontrolu, glede noge ...
Njegove izjave su ohrabrujuće, kaže mi da san dobro napredova za ovi misec dan ... a glede inercijske mase, kažen mu da san skala krizni porez, na što smo se složili da mi je neophodno skinit bar još polak PDV-a pa bi mogli pričat o ogromnome napretku.
Radin i dalje na tome, marljivo, ujutro i pozapodne. Legnen gladan, probudin se gladan, a u međuvrimenu sanjan bifteke, ramsteke, njoke, pašticadu, big macove, pizze i čevape, tako da se znan u noći diko i probudit glede toga
Svaki napredak traži žrtve, a kad čovik vidi kako panceta i čvarci pomalo odlaze, nije se teško i potrudit ... i priznojit ...
U nedilju smo pozvani kod Mirte na rođendan, moraću opet negdi škivat (pobignit, za sjevernjake) a ostavit Zakonitu i, naravno, Vinkicu, oko stola sa delicijama. Mislin da je još rano za to da bi moga izdržat sidit a ne okusit se
Do idućega posta, zdravi mi i veseli bili!
A pari mi se da san jon jučer minja pelene. Ne, doduše, prečesto, ali dovoljno puti da mi se to usiče u pamćenje ka nezaboravno iskustvo.
U zdravlju, ka ča se vidi iz priloženoga ...
... moja Vinka ne triba nosit stine (kamenje, za sjevernjake) u rukan kad puše bura, da je ne bi odnilo. Dobro je stavljena, rekli bi zlobnici na ćaću , i veća je od ostale ekipe za glavu. I nikako mi ne gre u glavu da će dogodine, ako sve bude u redu, u ovo vrime odit u školu. Doduše, mogla bi produžit još godinu dan, jer je rođena 21. travnja, ali mislin da će, ako prođe sve testove, ić dogodine.
A dotle, Zakonita i ja guštamo u našemu ditetu dokle još moremo, dokle je ne počme pucat pubertet i ostale tinejđerske karakterne osobine. Zakonita je dobila opet, naravno nenadano , nedilju dan godišnjega, pa smo iskoristili zadnje trzaje lita za quality time i pokoju laganu šetnjicu uz more, pogotovo za posjet jedinome kafiću na svitu di vas poslužuju bivše nogometašice. Ili njiova mama, ako je potomstvo opravdano odsutno ...
kavica i sok u caffe baru «Pink Panther» K.Stari
ovi film smo gledali nikidan, danas mo gledali «G-Force»
... ili za odlazak u kino. Naravno, ipak je Vinka diktirala repertoar ali mogu pod punon moralnon odgovornošću izjavit da ni Zakonita ni ja nismo jemali ništa protiv njezinoga izbora. Danas se crtani filmovi rade za cilu familiju, a ne samo za dicu. To se ja tješin da mi ko ne reče da san pa na ditinjstvo ...
Da upotpunin priču o zadnjin trzajima lita, evo i jedne razglednice koja mi je došla odavna, ali nikako da je stavin ovod, nikako mi se nije slagala uz par posljednjih tema.
Fala na kartolini, >@lolina.
A jednu od razglednic još čekan , od ekipe kojoj san skenira prijavnice za ulaznice na Wembleyu. Svečano su obećali poslat kartolinu, valjda se nisu ofendili poslin petarde
A kad smo već kod mirakuli, eno je i Hajduk spojija dvi pobjede, koliko je to čudo bilo, odma je sneveralo i nebo na zamlju, nisan uspija sve od tehnike pogasit pa je strada jedan USB hub. Dobro san i proša ...
Samo da bude zdravlja, sve ćemo ostalo kupit ...
Još od života u pet botilja , kad san bija u likara i kad me je malo ispripada, evo, sad se mogu pofalit, držin se regule. I mogu van slobodno reč, evo sad potla tri šetemane, da mi je najgore od svega ča moran leć gladan. Navika je gadna stvar. I puno, puno, pun kua i osansto puti mi je bilo lakše, nazad deset godin, odreć se duvana nego radit ča sad činin. Amen!
Ne bi sad o brojkama, ali skroz san zadovoljan, a biću i još zadovoljniji ako to buden moga napisat i za misec dan.
Miljardu puti san počeja, ali junački drobčić nije moga izdržat. Ali ovi put san čvarcima i panceti objavija rat do istrebljenja. Kažen, ne bi o detaljima ali doće i to na red, kad buden osjeća da je vrime da mogu zapivat onu Oliverovu pismu «Nima nazad s ovog puta» ...
Danas je, da ne zaboravin spomenit, i godišnjica otvorenja Mediteranskih igara u Splitu.
Ko bi reka da je pasalo već trideset godin. Ajme! A pari mi se jučera da san zaradija svoje prve pineze u životu, ka član prigodno ustrojene profesionalne vatrogasne postrojbe, za potrebe igara ...
Svak je od nas doživija MIS na svoj, poseban način, a ovod, na sportnet.hr morete iz pera glavnoga urednika pročitat viđenje sportskoga spekta Igara ... ()
Na otvorenje nisan bija, ali san zato puno puti pohodija onda od milja nazvanu Poljudsku lipoticu, arhitektonsko remek-djelo isprid svoga vrimena, u lipin i manje lipin prilikan ...
Od legendarnoga Mladena Delića i njegove «... ma ljudi, je li to moguće ...» pa do ružnih događanja i provaljivanja na travnjak, nakon kojeg bi maštoviti urednik meknija naslov: «Kako Leku natirat da trči brže od Srne», kad bi grintavi drukeri upali pa trčali za našima, a ne za fureštima ... na veliko čuđenje Krune Jurčića
A nije falilo ni politički događaji, od kolektivnoga plača punoga Poljuda, kad je umra Tito, iako sad svak poriče da je suzu pustija, pa do prvoga i zadnjega puta da je pun Poljud skandira u znak podrške Šuvaru (... popu pop, a bobu bob ...), ali ne zato ča su ga volili, nego su smatrali da je Slobo ipak veće zlo od njega ...
... sićan se da san onda prvi put u životu čuja da u Jadransko more jema i tuljani, ali ne oni Navy Seals od američke mornarice, nego oni pravi pravcati ...
... koji su bili toliko ugrožena vrsta da in je pritilo izumiranje. Pa je na ime toga proglašena i maskoton Igara, od milja nazvana Adriana. Do današnjega dana su se, jema bit, ipak malo rekuperali jer na sve strane Jadrana ribari govoridu, i šoto voće beštimaju, da su i vidili ... i da su baš oduševljeni kako im kidadu mriže. Ne moredu od dragosti
Još se ni rodija oni ča bi sve zadovoljija ... ili je, kad malo bolje razmislin. Nazad dvi iljade i ništo godin. Kad nas je doša spasit ... pa su ga za nagradu imbrokvali na križ. Štedljivo, sa jednon brokvon obadvi noge ... ka da su Bračani.
Zdravi mi i veseli bili!
Nekad davno, ka mulac (klinac, limač, za sjevernjake) zanima san se za oružje, pogotovo ono ča leti zrakon, držalo me to još niko vrime i posli puberteta, ali nemojte se strašit, nisan se vrnija u mlade godine. Iako još čuvan poster F-14 na kojemu mi se potpisa general Martin Špegelj, devedeset i neke, a Top Gun, Partizansku eskadrilu, Bitku za Britaniju i Pearl Harbour san gleda bar pedeset puti. Mea Culpa!
F15, višenamjenski lovac US AIR FORCE, snimljen pri zaprašivanju usjeva ...
Kruta stvarnost, TV svidočenja i stradanja meni bliskih ljudi ... zgadili su mi i malo jače petarde, akamoli krmače, prasice, zvončiće ...iako znam neke moje vršnjake, dapače i starije od mene kojima se zacaklu oči pri spomenu minsko-eksplozivnih sredstava i bilo čega ča more letit brže od zvuka.
Taman san se sprema napisat jedan Vinkin post, lipi, civilni ... ali me je jutrošnja "Slobodna" prikinila u naumu ... odnosno Vatrogasni portal, koji je prinija originalni članak ...
Jesan puno puti izgadija "Slobodnu", ali ovo je za njihove pojmove i trenutne novinarske standarde vrlo atipičan članak. Potkrijepljen argumentima i vjerodostojnom pričom, koja, jema bit, stavlja točku na i na Kornatsku tragediju, i koja kaže da su vatrogasci straadali na Kornatima ka kolateralna žrtva kosovske kampanje NATO aviona, točnije odbačene nepotrošene bombe CBU-87, koja je zanamisto u more pala na otok.
Samo još jedan sitni modni detaljčić. Imena i prezimena.
Sva srića da nismo u Japanu, jer bi nakon ovoga bar desetak odgovornih, na ovaj ili onaj način, za to ča se dogodilo i zato ča su znali a nisu govorili, počinilo obredno samoubojstvo katanom, japanskim mačem, koji se tada zarije u trbuh i napravi rez u obliku trokuta, uz povike
, ili Christiano Ronaldo sanjao o tome 
, ali jema bit da je malo šetnje po planinarskin domovima poviše Kaštili ipak barenko pinkicu pomoglo. 
... i svaki put mi upade u oko ništo drugo!
. Dobro san i proša ...
