Marketing
Imamo predškolca!
A pari mi se da san jon jučer minja pelene. Ne, doduše, prečesto, ali dovoljno puti da mi se to usiče u pamćenje ka nezaboravno iskustvo.
U zdravlju, ka ča se vidi iz priloženoga ...
... moja Vinka ne triba nosit stine (kamenje, za sjevernjake) u rukan kad puše bura, da je ne bi odnilo. Dobro je stavljena, rekli bi zlobnici na ćaću 
, i veća je od ostale ekipe za glavu. I nikako mi ne gre u glavu da će dogodine, ako sve bude u redu, u ovo vrime odit u školu. Doduše, mogla bi produžit još godinu dan, jer je rođena 21. travnja, ali mislin da će, ako prođe sve testove, ić dogodine.
A dotle, Zakonita i ja guštamo u našemu ditetu dokle još moremo, dokle je ne počme pucat pubertet i ostale tinejđerske karakterne osobine. Zakonita je dobila opet, naravno nenadano 
, nedilju dan godišnjega, pa smo iskoristili zadnje trzaje lita za quality time i pokoju laganu šetnjicu uz more, pogotovo za posjet jedinome kafiću na svitu di vas poslužuju bivše nogometašice. Ili njiova mama, ako je potomstvo opravdano odsutno ...
kavica i sok u caffe baru «Pink Panther» K.Stari
ovi film smo gledali nikidan, danas mo gledali «G-Force»
... ili za odlazak u kino. Naravno, ipak je Vinka diktirala repertoar 
ali mogu pod punon moralnon odgovornošću izjavit da ni Zakonita ni ja nismo jemali ništa protiv njezinoga izbora. Danas se crtani filmovi rade za cilu familiju, a ne samo za dicu. To se ja tješin da mi ko ne reče da san pa na ditinjstvo 
...
Da upotpunin priču o zadnjin trzajima lita, evo i jedne razglednice koja mi je došla odavna, ali nikako da je stavin ovod, nikako mi se nije slagala uz par posljednjih tema.
Fala na kartolini,
A jednu od razglednic još čekan 
, od ekipe kojoj san skenira prijavnice za ulaznice na Wembleyu. Svečano su obećali poslat kartolinu, valjda se nisu ofendili poslin petarde 
A kad smo već kod mirakuli, eno je i Hajduk spojija dvi pobjede, koliko je to čudo bilo, odma je sneveralo i nebo na zamlju, nisan uspija sve od tehnike pogasit pa je strada jedan USB hub
. Dobro san i proša ...
Samo da bude zdravlja, sve ćemo ostalo kupit ...
Još od života u pet botilja , kad san bija u likara i kad me je malo ispripada, evo, sad se mogu pofalit, držin se regule. I mogu van slobodno reč, evo sad potla tri šetemane, da mi je najgore od svega ča moran leć gladan. Navika je gadna stvar. I puno, puno, pun kua i osansto puti mi je bilo lakše, nazad deset godin, odreć se duvana nego radit ča sad činin. 
Amen!
Ne bi sad o brojkama, ali skroz san zadovoljan, a biću i još zadovoljniji ako to buden moga napisat i za misec dan.
Miljardu puti san počeja, ali junački drobčić nije moga izdržat. Ali ovi put san čvarcima i panceti objavija rat do istrebljenja. Kažen, ne bi o detaljima ali doće i to na red, kad buden osjeća da je vrime da mogu zapivat onu Oliverovu pismu «Nima nazad s ovog puta» ...
Danas je, da ne zaboravin spomenit, i godišnjica otvorenja Mediteranskih igara u Splitu.
Ko bi reka da je pasalo već trideset godin. Ajme! A pari mi se jučera da san zaradija svoje prve pineze u životu, ka član prigodno ustrojene profesionalne vatrogasne postrojbe, za potrebe igara ...
Svak je od nas doživija MIS na svoj, poseban način, a ovod, na sportnet.hr morete iz pera glavnoga urednika pročitat viđenje sportskoga spekta Igara ... ()
Na otvorenje nisan bija, ali san zato puno puti pohodija onda od milja nazvanu Poljudsku lipoticu, arhitektonsko remek-djelo isprid svoga vrimena, u lipin i manje lipin prilikan ...
Od legendarnoga Mladena Delića i njegove «... ma ljudi, je li to moguće ...» pa do ružnih događanja i provaljivanja na travnjak, nakon kojeg bi maštoviti urednik meknija naslov: «Kako Leku natirat da trči brže od Srne», kad bi grintavi drukeri upali pa trčali za našima, a ne za fureštima ... na veliko čuđenje Krune Jurčića 
A nije falilo ni politički događaji, od kolektivnoga plača punoga Poljuda, kad je umra Tito, iako sad svak poriče da je suzu pustija, pa do prvoga i zadnjega puta da je pun Poljud skandira u znak podrške Šuvaru (... popu pop, a bobu bob ...), ali ne zato ča su ga volili, nego su smatrali da je Slobo ipak veće zlo od njega ...
... sićan se da san onda prvi put u životu čuja da u Jadransko more jema i tuljani, ali ne oni Navy Seals od američke mornarice, nego oni pravi pravcati ...
... koji su bili toliko ugrožena vrsta da in je pritilo izumiranje. Pa je na ime toga proglašena i maskoton Igara, od milja nazvana Adriana. Do današnjega dana su se, jema bit, ipak malo rekuperali jer na sve strane Jadrana ribari govoridu, i šoto voće beštimaju, da su i vidili ... i da su baš oduševljeni kako im kidadu mriže. Ne moredu od dragosti
Još se ni rodija oni ča bi sve zadovoljija ... ili je, kad malo bolje razmislin. Nazad dvi iljade i ništo godin. Kad nas je doša spasit ... pa su ga za nagradu imbrokvali na križ. Štedljivo, sa jednon brokvon obadvi noge ... ka da su Bračani.
Zdravi mi i veseli bili! 
Post je objavljen 15.09.2009. u 15:15 sati.