Marketing
Nedoučeni opsjenari ...
Nedoučeni opsjenari ... i ostali amateri, učite od profesionalaca 
Kako je ovo vrime čarolije, opsjene, trikova, i sličnih prevara za ljudska čula, uključujući povremeno i dovođenje zdravoga razuma u nedoumicu, kao i spolno općenje sa organom za razmišljanje, red je da vidimo kako se to, evo već STO GODIN, radi u industriji kojoj je to glavna djelatnost ...
... a ako ćemo pravo, postoji i jedna vrsta čarolije koja se ne more dočarat na filmu, unatoč brojnim pokušajima («Bijeg u pobjedu» je samo jedan od pokušaja ...) ali tim više, oni koji su je u stanju izvasti, klanja im se cili svit. Ovo je jedan od njih ...
... ma koliko Materazzi šutio o tome 
, ili Christiano Ronaldo sanjao o tome , ali meni je ipak draže, da prostite, gledat ovakve staromodne i vrimenon prigažene igrače, ili našega Baku Sliškovića, Juricu Jerkovića, Robija Prosinečkoga, nekad tatu i danas sina Kranjčara, Senijada Ibričića, Cvitka Černata i Anasa Šarbinija i slične, za razliku od Mladena Mladenovića, Krune Jurčića, Jusufa Hatunića, Jurice Buljata, Kungfu Pandže, onega muškića Taylora i ostale mesarske naučnike koji je puna Premier liga. Amen!
A nakon male šetnje po svitu mašte, red je da se spustimo na zamlju, ili još bolje, glede Vinkinih zdravstvenih problema, da se uspenjemo na par stotin metri nadmorske visine, glede pokušaja dobavke friške arije (čistoga zraka, za sjevernjake). Već san napisa da Vinka jema zdravstvenih problema sa dišnin putevima ... ha, evo san već počeja pisat ka likar 
Dunkve, kašlje, skoro dvi nedilje traje ... nikako to istirat vanka 
, ali jema bit da je malo šetnje po planinarskin domovima poviše Kaštili ipak barenko pinkicu pomoglo.
Kako san sad, je li, ipak u dijaspori, poseban mi je gušt doć na naš, Mašogradski, planinarski dom. Pogotovo ča se more skroz do podanka Doma doć auton, a put je, iako neasfaltiran, skroz pristojan. Iako se Vinka malo tužila da jon se od onoga kamenja na putu još trese guzica
Ali neka malo treskanja, za ovu divotu za organe sluha, mirisa i gledanja, vridilo bi diko i nanoge se prošetat, bilo onin starin Zebecovin puten drito kroz Gaj, bilo ovin ča se more auton doć skroz gori. Samo neka mi malo noga dođe u koliko-toliko normalne dimenzije, eto mene u šetnju, a nagovorit ću i Vinku.
I kas smo došli gori, niman se srca reć popeli jer smo na noge prišli njanci dvadeset metri od parkirališta, valjalo se najprin okripit. Ča na našemu domu uopće nije problem, jerbo je uvik otvoren, jema se i lipi sob sa prispavat, a more se ča i prigrist ako se čoviku ne da sam spremat na obližnjemu kaminu.
Za razliku od doma "Malačka", koji radi samo vikendon, tj. petak pozapodne, subotu i nedilju, ovod se more doć bilo koji dan, ugrabit malo lipoga vrimena i friške arije.
A i bacit oko na naša Kaštila, koja ovako odozgar izgledadu još puno lipša nego kad sađete doli i povirite izbliza.
Puno san puti bilja gori, i gleda panoramu, diko bi se po lipome vrimenu i Vis vidija, ili bi mi se to samo činilo 
... i svaki put mi upade u oko ništo drugo!
Ovi put su to dvi zgrade koje su mi, ovako i onako, obilužile život, življenje, gušte i posal zadnji par desetaka godina:
"... bela zgrada u prvom kaštelu ..." (citat: drug Živojin Stamatović, navodeći zračni napad na Kaštila i Aerodrom tijekom Domovinskog rata) i ...
" ... koja je ovo kasarna ..." (citat: nepoznati autor, taman pred Domovinski rat, lutajući raskršćem kod vatrogasnog doma)
Gori, na Planinarskome domu, nikad nije dosadno, uvik jema mlajega i starijega svita, eto, baš su, dokle smo mi bili gori, neki mladići i divojke slavili rođendan jedne od pripadnica ekipe, a dotična je, među ostalin, na dar dobila i plišanu lutku, koja se Vinki toliko svidila, da je zamolila tetu more li se slikat sa njon. Vražićak, a ne teta ... da ne bude zabune 
I tako su nastale ove dvi sličice, a kako se nisan moga odlučit koju da stavin, a koju izbacit, eto van obedvi ...
... a kako, još od Plitvica, Vinka mažinaje sa fotoaparaton, mora san joj malo dat da potegne i ona koju sliju ...
Srića moja da se ne bavin politikon ... inače bi pisali grafite po zidovima:
NAHRANIMO HRVATSKU: UMORNO OKO NA RAŽANJ!
Ovako se ipak u grafitima spominju neki drugi, više ili manje masni od mene. Ko mi ne viruje neka pročita na podanku ulice Ruđera Boškovića u Splitu, oni zid ča gleda prema Krstarici 
Tako mi malo-pomalo trošimo zadnje dane lita, evo, danas je već, makar kalendarski, jesen ... a ja se još nisan okupa, u moru, naravno. Mislin se, ako ne zaladi ove dane, da napravin presedan i da se prvi put u životu okupan kad je kalendarski već počela jesen.
Čisto da ne mogu reć da se ove godine nisan okupa, da mi ova godina ne šporkaje statistiku.
Dobro je reka moj rođak, trajno nastanjen u Purger Vakufu, da je to domorodački sindrom, ovod san, more mi isprid kuće, ali uvik ću nać 99 razloga da se ne stopin, uvik jema koji prišniji posal ...
Eto, ča san Van reka, vanka sunce samo tako, iz kancelarije, kroz ponistru, vidin more, u pozadini lagano svira Daytona (Chris Rea) a ja se mislin oću li oli se neću popodne smočit u more 
A ča bi rekli ovi, ča stoju u ovome mistu sa razglednice ...
... prigorili bi puno tega, za okupat se ovod na našemu Jadranu. A pogotovo moja rodica Karolina, ča mi je i poslala ovu kartolinu, bar koliko je ja poznajen ...
Eto, a ja bi se rado minja sa njon, i drugon brojnon rodbinskon kolonijon u zamlji Javorova Lista ...
Znan, ni tamo ne teču med i mliko, ali su neke stvari ipak malo urednije postavljene i pretpostavljene. Neću sad u detaljne opise jer bi me to puno daleko dovelo, a i moga bi napisat čako ča baš i ne bi bilo najpametnije napisat Jer, diko je ipak najpametnije i primučat. I ne napisat. Ipak san ja @umorno_oko, a ne @vibby. 
Ali život gre dalje ...
Bija san u likara na kontrolu, glede noge ...
Njegove izjave su ohrabrujuće, kaže mi da san dobro napredova za ovi misec dan ... a glede inercijske mase, kažen mu da san skala krizni porez, na što smo se složili da mi je neophodno skinit bar još polak PDV-a pa bi mogli pričat o ogromnome napretku.
Radin i dalje na tome, marljivo, ujutro i pozapodne. Legnen gladan, probudin se gladan, a u međuvrimenu sanjan bifteke, ramsteke, njoke, pašticadu, big macove, pizze i čevape, tako da se znan u noći diko i probudit glede toga 
Svaki napredak traži žrtve, a kad čovik vidi kako panceta i čvarci pomalo odlaze, nije se teško i potrudit ... i priznojit ...
U nedilju smo pozvani kod Mirte na rođendan, moraću opet negdi škivat (pobignit, za sjevernjake) a ostavit Zakonitu i, naravno, Vinkicu, oko stola sa delicijama. Mislin da je još rano za to da bi moga izdržat sidit a ne okusit se 
Do idućega posta, zdravi mi i veseli bili! 
Post je objavljen 24.09.2009. u 11:06 sati.