... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Pa judi moji, koji bi in tovar posli ovega ča su nan priredili u petak uvečer, koji bi in tovar zamirija i da popuznu u finalu ... titanska bitka (sportnet.hr) sa strašnin Francuzima je u nedilju
Znan da nas mantaju sa onon staron kruha i igara, ali nima čovika koji se nije naježija kad je čuja kako petnajst iljad svita piva zaboravljenu pismu staroga pijančine Marijana Bana, pismu koja je u ono doba, kad je izašla, bila uvjerljivo najzadnja na festivalu, a sad je uskrsnila na svin top listama
Pismu za koju je jedna druga splitska umjetnička duša, Lvky, reka da je jedina ljubavna pisma koja nije tužna
Kršćanski je praštati, pa i ja opraštan RTL-u na debilnin bigbrotherovskin komentarima svih utakmica do sada, opraštan in na kretenskin pitanjima tipa “je li bolje igrat u Splitu ili Zagrebu” ... opraštan in za šizofreničnu marketinšku strategiju rafalne paljbe jedne te iste reklame radi koje mi se povraća kad vidin jogurt ... opraštan in na gomili patetike u koju san evo i ja upa, ni kriv ni dužan, ne moreš protiv prirode ... opraštan in i na tome ča “Morsku vilu” u Zagrebu molaju sa razglasa na plejbek, namisto da su staroga pijančinu Bana doveli da piva sa ekipon uživo, a nije da se nije moglo ... opraštan in na štrapanju i frfljanju kad san vidija Dominikovića kako plače, jer ne more bit doli sa ekipon ... opraštan in na priučenin komentatorima koji, kako piše sportnet.hr, znaju o rukometu samo to da se igra rukon ... oprostija bi in makar nekin nemogućim čudom Božo Sušec vodija finale, ili njegova još lošija reinkarnacija koja se odaziva na ime Aleksandar. Božo vrati se, sve ti je oprošteno, prema ovima si i ti Mladen Delić ... opraštan in na svemu, i želin da i u nedilju uvečer bude ovako ...
... jer Ban je u Metropoli, ne samo Jelačić, nego i Marijan pa ... još “samo” triba pobjedit strašne babaroge Francuze. Još samo jedna skalina do raja, guštajmo još malo, jer ovako više sigurno nećemo gledat, Ivano i Pero su umorni, Nikša, Renato, Vlado, Valter i Mirza su već u penšjunu, zato guštajmo u labuđemu pjevu ove generacije, i poželimo in da osvoje zlato bez poraza i bez neriješenoga rezultata.
Svjetsko prvenstvo u najgrubljemu sportu posli boksa a i vaterpolo je tu negdi
Reka je mali Domagoj od dva metra i sto kili, da to ča dobije batine svaća ka kompliment, jer ga drukčije ne moredu fermat ... i ko će to zaustavit bez puške, ili bar faula i dvi minute vanka
A opet, reka je i Pero jednon davno da ni oni nisu sveci, da nikome ne ostanedu dužni
Mislin da san napisa i više nego ča triba ... dovidova do nedilje uvečer, pa neka bude ona “... izađite na balkone ...” hit večeri!
P.S. Počela je već i moja Vinka pivat po kući ... Javii seeeeeeeeeee!
Mali update
Stigla je napokon i ta famozna, dugo očekivana kartolina sa Azurne obale ...
... pa neka mi ko reče da se ne isplati kupovat lancune, teće i ostale kućne potrepštine onako, po prezentacijama (ko je spomenija Zepter?)
Fala lipa teti Sanji na kartolini, a iznimno ovi put donosin i drugu stranu, mislin na kartolinu koja će van barenko malkice, malkice dočarat atmosferu u Mašogradu u ove predkrnjevalske dane ...
Zdravi mi i veseli bili, i oni podolit/linoleum/whatever u ZG Areni cianofixon zalipili
Još jedan izlet u Zagreb prođe ... lišo bez punta. Ajde, nije baš bez punta, ali je daleko od 60, ako se ravnamo po briškuli. Barenko san napravija još jedan post iz dijaspore. Živija wireless, i hoteli ča ga jemaju Pripadnut sa vrimenskon prognozon, doša san opremljen za eskimske uvjete.
... fala najlipša Zlatu maminome na jaketi koja bi pasala i kanadskoj konjičkoj policiji atroke meni za povremene izlete na bliski sjever ...
Uostalon, pravin znalcima ne triba crtat ča znači ovi znak
Dunkve, sniga san vidija samo malo, kroz ponistru od vlaka, i to izdaleka, a gori, u Metropoli, njanci na jumbo plakatima za Snow queen, koje su vjerovatno brzinski skinili odma posli fešte.
Sunce se igra na kukalo sa di kojin oblačićen, a ja kuvan ispod jakete. Kad san doša u rodice u Dubravu na obid, deboto san moga na ruke ocidit majicu, a kako san se jedva dočeka skinit, kod nji san u kući bija u maji na špaline. Jemadu ljudi centralno, a Bačuška pustija plin, fibra je bila za skinit se do pasa, ali nisan tija plašit malu dicu po kući ovako san se samo zadrža na tome da mi rodica reče da je mašo podsjećan na jednoga likara iz Mašograda, ali se ne more sitit kojega. Je li onega ča stavlja robu na sušilo u maji na špaline usrid zime? E, na toga
Ajde, onda san malo osta kod nji, pa su me bacili do otela, a sutradan san proša kako san proša. Nije baš za pofalit se, uostalon vidiće, koga bude zanimalo, kraj veljače i u treći misec. Gori san pozvan ka rezerva, i ovako je to izgledalo sa klupe za rezerve ...
... je malo pari mutno, namjerno je, nikad se ne zna ko gleda ;-)
... kasnije san i ja dospija gori, ali nisan se, je li, baš proslavija.
Isto ka ča mi baš i nije uspija izlet u utorak uvečer, kad smo prijatelji i ja provali ulist u Arenu, na poluvrime sa Francuzima, samo za povonjat malo atmosferu ... ali naletili smo na kamena lica iz osiguranja koja su ostala imuna na naša uvjeravanja i zamolbe. Nije pomoglo ni to ča san vatrogasac, ni press iskaznica pokojnoga radija Kaštila, tako da je ovo bilo najviše ča san se uspija približit ...
... ali eto, da i to ovjekovječin, biće i druge prilike, ovi put ne ka rezerva ... moga san birat dva termina. 9. od vejače i 16. od vejače. Nagovarali su me na šesti, ali san in samo reka da bi me moji doli ubili da me nima u to doba, a da san živ i zdrav. Na njiovo pitanje i upitnik poviše glave samo san odmanija rukon i reka da to oni ne bi razumili. Ko bi in sad objasnija da su u to doba zadnje pripreme za Maškare, i posebno za Mašogadur ,,, pa san izabra drugi termin, kad će sve već bit deboto gotovo, a moga bi pogledat i ples sa ... o tome ipak malo kasnije
A glede jakete, ipak je prošla sve testove večeras, kad san klipsa od autobusa do hotela cca dobri kvarat od ure usiljenoga marša, bilo mi je teplo ka da sidin na pećici, a pada snig, koji se doduše odma topija, ali je bija prilično gust. Brrrr!
Uostalon, ako bog da zdravlje, eto mene opet gori za po miseca ... samo ću ovi put isto vazest malo tanju jaketu. Ko zna, možda i auton iden, ako učine lipo vrime ...
Živi bili pa vidili, i biće valjda više sriće, a i Vinki san odavna obeća izlet u Zoo, a i bija bi više red da se opet slikan sa Tarikon, ionako me je, na čuđenje ostalih, pozdravija kad me je ugleda na klupi za igrače.
Povist se ponavlja ... bar se nadan jerbo u ponediljak gren opet malo u điradu do katedrale HR duha.
A zašto ovaki naslov. Pa zato, jer san zadnji put, kad san bija oči-u-oči sa Tarikon, isto bija plavuša. Nije da gatan, ali je svaka pomoć dobrodošla. I po Božju i ona ča nije
Ako me pamćenje dobro služi, ovo mi je sedmi put. Tri puta na "Milijunaša", dva puta na "Kariku" i ovo mi je drugi put na "1 kontra 100" ... Ono ča nas je urednica "Milijunaša" Maja Jurković plašila prvi put sa stresom javnog nastupa sad mi pari ka šala mala.
Pitadu me judi da zašto gren, da kako mogu.
Ka prvo, put i spavanje su plaćeni. Tri dana san gori, barenko se mogu naspavat ka čovik. Ko more platit gušte kad se odazoveš na mobitel i rečeš onome ča te zove da nisi sa auton i da dođe po tebe, naravno, ako te neko zove za svoju potribu, pa mu pokušaš zamislit facu kad mu priopćiš radosnu vijest da si trenutno u Zagrebu.
Da je malo lipše vrime, učinija bi i moj Puntosaki điradu do Metropole, a ovako, snig mi baš i nije na popisu najdraži prirodni elementi. Ne volin ga ni na razglednici vidit, akamoli vozit ili ne daj Bože odit po njemu. Zato ćemo se držat nagibne ferate i autobusa, da ne budemo snimali nastavak Lovrakova klasika "Vlak u snigu"
Ka drugo, pokušavan unovčit jedini kapital sa kojin (trenutno) raspolažen. Ono ča nosin ispod kape. I to dokle još mogu, dokle mi nije izvitrilo. Dok me ne ispi**i oni Njemac ča sakrije stvari po kući, a prezime mu počima sa "A"
Ka treće, sriću triba isprovocirat ... ka i u onoj priči o Bračaninu i lutriji. Na kraju mu je Bog obeća da će dobit na lutriju, samo da je triba jedan put i kupit.
Tako i meni. jeman zašto zazivat sriću, ili molit Boga da mi uleti pitanje koje znan, dođe skoro na isto ... ako ne gren gori, siguro neću dobit, a ako gren, ko zna, možda padne malo kiše i na moj kumpirić
Zašto se ne bi opet ovako slika ...
... Pa zato, sudeći po mome osmjehu od uha do uha, da vas podsjetim, ovo je bilo nakon moga uspješno apsolviranoga "Milijunaša" (žabe mukače) sada već davne 2005. godine, u jedanajsti misec.
Još malo manje od misec dan nan triba da blagoslovimo ovogodišnjega KRNJU, onega ča je za sve kriv, ka ča smo lani užgali ovega balansera ...
... koji se do zadnjega momenta mislija i pridomišlja oće li mu pritegnit crvena oli plava balota. Ako ne ništa, sad se dobro vidi koja je balota pritegla.
Ove godine smo se već pripremili, Vinka i ja smo vazeli kostime u tete Bepine, i jedva čekamo da i obučemo u javnost. Onako, u tiho, doma, već smo i provali, i ča ja najvažnije, i Zakonita je zadovoljna. Ma koliko mi šutjeli o tome. Hvala na pitanju, ona će radit u subotu popodne, tako da od krnjevala i maskenbala opet neće bit ništa, pa zasad ono kad je bila trudna sa Vinkon ...
... ostaje ka jedini dosadašnji nastup moje Zakonite u mašogradskin maškarama. Nadan se, ne i zadnji
Sinoć smo jemali najbolji, najplodonosniji sastanak Politbiroa, olitiga uredništva od Mašogadura u zadnji deset godin. Iako bi neupućenome slučajnome prolazniku parilo ka da je unutra barenko kolji lokalni derbi, kad bi iša brojit beštimje i decibele koji bi uspili izletit kroz ipak dobro diktovane ponistre. Fala lipa Gradskoj upravi na novin ponistran i vratima na prostorijama. U kojima smo, usput rečeno, još uvik PODSTANARI, ali valjda ni to neće potrajat za vike vikova ...
... tako je bar reka moj kum Diogen, ča živija u bačvi i feralon okolo tražija čovika, a nije ga moga nać ... zato pazite se, sućurani, jer još jema vrimena da vas uzmemo u obzir za ovogodišnji Mašogadur, a reče se ko nije u Mašogaduru, ka da nije ni živija u Mašogradu. Bez obzira je li Sućuranin sa kolinon ili bez, Vlaj, Bodul ili domaći, svi su mi jednako dragi, jer tek kad to sve promišaš i promućkaš, dobiješ ono ča se Mašogradon zove, pa koliko to smetalo kome ili ne
Eto, ja gren u ponediljak put Purger Vakufa, eto me nazad u četvrtak ... a u međuvrimenu, biće kako Bog da
Nisan stiga jučer, ali mislin da ni danas nije kasno ...
Ovako lipo vrime usrid zime mislin da se nije zgodilo još odavno, okad je Vinka još u kolicima šetala sa menon okolo, kad bi nas Zakonita istirala vanka da more malo sredit kuću ...
... a ovi put je bilo tako lipo i čoviku deboto teplo okolo srca, da su i stari morski berekini, naši galebi, guštali u smiraj dana odmarajuć se na kajiću, jer in je dozvizdilo stalno letat okolo i kričat jedan na drugoga, pa san i ja mora izvadit fotoaparat, koji je ionako stalno pri ruci, i to zabilužit ...
... koja idila, a, da čovik njanci besidu ne reče ... sve gre po špagu, sve u svoje vrime.
Od sastanka Politbiroa CK Maškara ...
... pod budnin okon moga dragoga kuma, lanskoga Diogena, a ove godine bi moga bit Sv. Petar, ne po ocu, nego po onome busenu ključi ča ga stalno tišći u junačkoj ljevici, pari da je među njiman deboto ključ od Fort Knoxa ...
... a ne od garaže na kraj asfalta ...
Sve smo mobilizirali ove godine za krnjeval, ne smimo se osramotit, čak smo i starije prekaljene igrače pozvali upomoć, glede tehnike i ostaloga ...
... samo ča su malo sramežljivi pa se ne dadu slikat. Ovo ča nan je peta roge, to je više od dragosti, nego zapravo, je li, jerbo svi mi radimo za istu stvar. :
Jednon davno san napisa, kad san uspija osvojit «Milijunaša» (i «Kariku», u međuvrimenu) i kad Žuti more pivat u crkovnome zboru, onda je sve moguće. Pa tako i da moj kum, gori rečeni ex. Diogen, izgubi okladu. Jerbo se on kladi samo na sigurno.
Nikidan nan je teta Sanja iz vrtića rekla da gre na Azurnu obalu, ka nagrada na nikoj prezentaciji od ne znan ni ja čeka, lancuni, teća ... nije bitno. Bitno je da smo je i kum i ja napali da to svak dobije, da je to papilova, da varaju narod, da niko nigdi nije iša.
Čak joj je on reka da će jon dat deset (10) euri ako gre. A za osnažit napad, i ja san se pridružija, sa mojon ponudon za deset euri. Prošlo i par dan od otega, skoro san i zaboravija, kad me zove on da spremin devize. Noćas putujedu. Na Azurnu obalu. Tri žene iz našega maloga mista. I nima nan druge, poštena oklada, lipo je dobit, a dikod triba i platit.
Poželili smo teti Sanji sritan put, a ja san je zamolija i za kartolinu sa Azurne obale.
Eto, sve san reka ča san jema. Bija bi napisa sinoć, ma nisan moga. Snervali su me oni naši »Pakleni», jema bit da ne moredu odigrat normalnu utakmicu. Ka da in je trener Goran Ivanišević, a ne oni mali Napoleončić iz Umaga.
Prvi se mačići učidu plivat, a dalje, sritno in bilo!
Mali, mali update: 23:14
Cili dan nismo fermali, Vinka i ja, bili smo samo kvarat od ure doma da se nahranimo ... onako sa nogu, na brzaka, i onda odosmo kod tete Bepine, u Kaštila ...
... koja je uredno zabilužila da nan je iznajmila dva kostima za maškare, za Vinkicu i za mene. I slikali smo se ... a sad ćete vi pitat di je slika?
Na mistu!
Eto tako ... ne moran van baš svaku reč moran van ča ostavit i da sami otkrijete ...
I još samo ovo ... davno je reka jedan moj prijatelj ... ne moreš protiv prirode ...
Kad vidin koje malo vatrogasno auto, niman mira dokle ga ne vazmen ... a ovo je zapravo najlipje koje san moga do sad vidit, od mali modeli vatrogasni vozila, prometala, autica i kako i sve još nećedu nazvat i dica i mi koji smo davno prišli te godine, ali još u nan jema bar dva deca maloga diteta. Eto, prizna san, sad mi je bar pinkicu lakše
A je li ovo vridi, prosudite sami ...
... a ako i među van jema još koje malo dite, povirite na SIKU, jema, ono ča se reče, od kombajna priko traktora i bagera, do svake vrste policajskoga i pumpjerskoga (vatrogasnoga, za sjevernjake) prometala. Amen!
Ne, na moju žalost, nisan nabavija karte, samo mi se pofalila kolegica koja je cila sritna upala u sobu i rekla:
"Napokon jeman neke koristi zato ča mi je mali Torcidaš!"
i odlepršala dalje, jedva mi dopuštajuć da skeniran karte, bar da znan i ja i vi, koji zalutate na moj blog, kako izgledaju.
Ma koja je ovo "štela", ča bi rekli oni priko "meke granice", da prijateljska utakmica, i to baš sa Janezima. Moglo je bit i gore. Mogli smo igrat i sa Srbima, ili Crnogorcima. Oli triba sad razbucat dvoranu, a još se ni pitura nije osušila. Hm!
Ajde, valjda će sve bit u redu ... uostalon, nije daleko do večeras, mislin da po Hrvatske, oli bar tri dila Splita, jedva čeka tu utakmicu. Za koju se čekala karta ka za najbolje Hajdukove evropske utakmice ...
Kako sad stvari stoju, neću gledat nijednu utakmicu, jerbo su one jeftinije karte navodno već partile, a ostale su samo karte klase Kerum/Todorić, u što se ja još ne ubrajam
Svu sriću želin Baliću, Metličiću i ekipi, pa čak i onome malome demagogu Červaru, za kojega je Miljan Miljanić, ako ga se neko od vas starijih sića, najobičnija prehlada.
Biće pakleno!
Evo, uvatija san se kako listan stare postove, sve tamo do kraja dviiljade i pete i početka dviiljadeišeste ... je pogodili ste, moj sastanak sa Tarikom. Filipovićem, naravno, i to oni koji se razvuka u dvi godine, zadnja emisija “Milijunaša” u 2005. i prva u 2006. godini. E, a ča mi je sad to palo napamet? Onaaako, malo ponavljan gradivo. Ko zna kad bi mi to moglo opet zatribat
Ali molajmo mi moga kolegu, koji je u najboljin godinan otkrija čari očinstva. Da riješin najprin dugove i repe koji se vučedu još od lani. Kartoline, kartoline, najprin dvi krasne kartoline sa Raba od @šetemanke. Zašto dvi, oli nije sve moglo stat na jednu?
Ma tukci (purice, za sjevernjake) nijedni, nisu obe bile za mene. Jedna je bila za Vinkicu ...
... a jedna za mene ...
Ča nan je lipo Anči Šetemanči poslala da se zafali za kalendariće sa slikama njezine ljubimice, koje smo jon poslali. A kako zna da i Vinka i ja volimo kartoline (razglednice, za sjevernjake) poslala nan je dvi. Fala lipa, fala lipa.
Jedna nan je stigla od leteće @juliere, koja je na brzinu, dokle je prilazila u niskome letu poviše našega maloga mista, poslala jednu brzinsku kartolinu ...
... uz svečano obećanje da ćemo, kad otepli, valjda, popit tu dugo očekivanu blogersku kavicu. Skupa sa naše dvi prinčipese.
Zato je ova kartolina, koliko mi se čini, došla, barenko do ovega momenta, iz najdaljega kantuna majčice Zemlje. Poslano iz mašogradske dijaspore ...
... na odlasku ili dolasku sa litovanja u rodnome Mašogradu i malo sjevernije u Baroknome gradu, uzduž & popriko Lipe Naše. Fala lipa, T & T. Vidite da je kritika vridila. Jesan li ti reka, @zoja?
Eto, odradili smo i to, ča se vuklo još od lani. A godina je završila kako je završila.
Napustija nas je dida Frane, nakon dvadeset godin borbe sa bubriziman, i njiovon kako se stručno reče disfunkcijon
Zadnji par godin je odija na dijalizu, u zadnje vrime i tri puta na šetemanu.
Tilo više nije moglo izdržat, osandeset i jedna godina je bila priteško breme i polako se ugasija. Pokopali smo ga u petak, 2. siječnja 2009. godine Gospodnje. Bog mu da sto pokoji!
Vinka je tako izgubila dida ... i prilično je to dobro podnila za curicu njezini godin. Bar ono ča se vidi izvanka. I pričali smo o tome, nastojali smo jon na njezin dičji način objasnit situaciju, i mislin da smo uspili. Možda i zato jer je to prošla kad smo se opraštali od moga strica Mirka, ovo lito ...
Nastojali smo je barenko fizički poštedit situacije i posthumnih okupljanja u kući pokojnoga, pa smo je tek pridjučer, u nedilju, odveli doli, u Kaštila, da bar malo razveseli istoimenu baku.
Malo se poigrala sa didovin šćapon ....
... i nastavila po starome ... jo, ča je lipo bit malo dite
Usput, više jon je i prošla njezina prilada i kašljanje & šmrkanje, pa je tako napokon uspila izač malo i na sunce. Doduše na kratko ... opet smo utekli u zatvoreno. Ipak je zima i nije baš vrime za šetnju. Poslin puno vrimena, bili smo u kino ... u Jokera, u multiplex, mogli smo birat između dva crtana filma. I Šefica je izabrala ...
Open season 2/Sezona lova 2
... naravno, niste valjda mislili da ću ja izabirat, a?
Kako je još blagdansko vrime, a i prva nedilja da butige ne radu, iskoristili smo priliku za malo zabilužit blagdanske ukrase po Jokeru ...
... ili samo za podsjetit se filmova koje smo već gledali, ali je malo falilo da izađemo vanka prije kraja jer san mora vatat po kinu i Vinku i njenu prijateljicu sa kojon smo bili gledat film ...
Ali očito je lekcija dobro svladana. Vinka je bila mirna ka bubica, papali smo pomfri iz McDonaldsa, i nije se makla cili film. Možda i zato ča je bila sama jerbo ćemo vidit kako će bit idući put kad i buden vodija obedvi u kino.
Vrime gre dalje, pa tako i obaveze koje pomalo dolazu na red ...
Jučer, to ka u ponediljak, bilo je red za nadoknadit propušteno, tribali smo poć u likara i ja i moje prometalo. Naravno, ljudi spojili praznike, pa san poljubija vrata od meštra, a likar mi je ionako radija pozapodne. Pa, da nisan već zaludu doša do Trogira i moga dragoga meštra od aute, pozva san trogirske blogerice na kavu. Odazvalaa se samo @zuzayok, ostalima je očito, bilo prirano
Bome, Kurba Veljača (drugi misec, jedini ženski misec, za sjevernjake) će bit prilično prebukirana. Majka svih derbija je 22. veljače, a naše, mašogradske, maškare dan ranije, 21. veljače. A tribat će malo obać okolne maškare, obavit uzvratne posjete ka i lani, od Vranjica do Prološca. Našli smo se mi još ka i pri Božića, ali više onako informativno, deklarativno, za malo popit i izist a i usput obavjestit glave od sela i grada o našin namjerama.
Ipak nan je dogodine lipi, okrugli, DESETI krnjeval okad smo ga ovako obnovili ...
Sad, to ka jučer, smo već ozbiljno počeli, odredili ko ča jema za napravit, okvirni program krnjevala, koji ćemo probat ove godine proširit, da potraje barenko par dana, i ono ča je najvažnije, ko/šta je Njegovo Veličanstvo Krnje/Krnjuša. I, sad mislite da ču Van napisat koga/čega/ča ćemo užgat ove godine ... aaaaaaaaaaaaaaaaaa, ne! Sve lipo piše ovod ...
... sve ča smo posli široke demokratske rasprave dogovorili ko, ča , kako, kad i koliko ...
... i eto tako, posli plodonosnoga sastanka, svak je iša na svoju stranu, i za svojin poslon. Ja san iša po Vinku kod kuma, i odveja je nanit. Sutra, to ka danas, je novi dan, da prostite, jedini svetac sa 6 jaja ... Melkior, Gašpar i Baltazar, Tri kralja oli Tri mudraca, koji su se, prema evanđelju, došli pokloniti Isusu nakon rođenja. A taj blagdan je ujedno i dan kad se skida Božićno drvce i blagdanski ukrasi.
A mi ga, Vinka, Zakonita i ja, evo već par godin, iskoristimo za zaletit se do Šibenika i povirit moga prijatelja i njegovu familiju.
Još jedan put, ve van najbolje želimo u nastupajućoj godini, i dovidova!
P.S. Ovo je dvistaiosandeseti (280) post ... još malo pa okrugli!
opraštan in na kretenskin pitanjima tipa “je li bolje igrat u Splitu ili Zagrebu” ...
ni kriv ni dužan, ne moreš protiv prirode 
...
a i vaterpolo je tu negdi 
koja će van barenko malkice, malkice dočarat atmosferu u Mašogradu u ove predkrnjevalske dane ...
Pripadnut sa vrimenskon prognozon, doša san opremljen za eskimske uvjete.
žabe mukače) sada već davne 2005. godine, u jedanajsti misec.
