Povist se ponavlja ... bar se nadan  jerbo u ponediljak gren opet malo u điradu do katedrale HR duha.
A zašto ovaki naslov. Pa zato, jer san zadnji put, kad san bija oči-u-oči sa Tarikon, isto bija plavuša. Nije da gatan, ali je svaka pomoć dobrodošla. I po Božju i ona ča nije 
Ako me pamćenje dobro služi, ovo mi je sedmi put. Tri puta na "Milijunaša", dva puta na "Kariku" i ovo mi je drugi put na "1 kontra 100" ... Ono ča nas je urednica "Milijunaša" Maja Jurković plašila prvi put sa stresom javnog nastupa sad mi pari ka šala mala.
Pitadu me judi da zašto gren, da kako mogu.
Ka prvo, put i spavanje su plaćeni. Tri dana san gori, barenko se mogu naspavat ka čovik. Ko more platit gušte kad se odazoveš na mobitel i rečeš onome ča te zove da nisi sa auton i da dođe po tebe, naravno, ako te neko zove za svoju potribu, pa mu pokušaš zamislit facu kad mu priopćiš radosnu vijest da si trenutno u Zagrebu.
Da je malo lipše vrime, učinija bi i moj Puntosaki điradu do Metropole, a ovako, snig mi baš i nije na popisu najdraži prirodni elementi. Ne volin ga ni na razglednici vidit, akamoli vozit ili ne daj Bože odit po njemu. Zato ćemo se držat nagibne ferate i autobusa, da ne budemo snimali nastavak Lovrakova klasika "Vlak u snigu"
Ka drugo, pokušavan unovčit jedini kapital sa kojin (trenutno) raspolažen. Ono ča nosin ispod kape. I to dokle još mogu, dokle mi nije izvitrilo. Dok me ne ispi**i oni Njemac ča sakrije stvari po kući, a prezime mu počima sa "A" 
Ka treće, sriću triba isprovocirat ... ka i u onoj priči o Bračaninu i lutriji. Na kraju mu je Bog obeća da će dobit na lutriju, samo da je triba jedan put i kupit.
Tako i meni. jeman zašto zazivat sriću, ili molit Boga da mi uleti pitanje koje znan, dođe skoro na isto ... ako ne gren gori, siguro neću dobit, a ako gren, ko zna, možda padne malo kiše i na moj kumpirić 
Zašto se ne bi opet ovako slika ...
... Pa zato, sudeći po mome osmjehu od uha do uha, da vas podsjetim, ovo je bilo nakon moga uspješno apsolviranoga "Milijunaša" (  žabe mukače) sada već davne 2005. godine, u jedanajsti misec.
Još malo manje od misec dan nan triba da blagoslovimo ovogodišnjega KRNJU, onega ča je za sve kriv, ka ča smo lani užgali ovega balansera ...
... koji se do zadnjega momenta mislija i pridomišlja oće li mu pritegnit crvena oli plava balota. Ako ne ništa, sad se dobro vidi koja je balota pritegla.
Ove godine smo se već pripremili, Vinka i ja smo vazeli kostime u tete Bepine, i jedva čekamo da i obučemo u javnost. Onako, u tiho, doma, već smo i provali, i ča ja najvažnije, i Zakonita je zadovoljna. Ma koliko mi šutjeli o tome. Hvala na pitanju, ona će radit u subotu popodne, tako da od krnjevala i maskenbala opet neće bit ništa, pa zasad ono kad je bila trudna sa Vinkon ...
... ostaje ka jedini dosadašnji nastup moje Zakonite u mašogradskin maškarama. Nadan se, ne i zadnji 
Sinoć smo jemali najbolji, najplodonosniji sastanak Politbiroa, olitiga uredništva od Mašogadura u zadnji deset godin. Iako bi neupućenome slučajnome prolazniku parilo ka da je unutra barenko kolji lokalni derbi, kad bi iša brojit beštimje i decibele koji bi uspili izletit kroz ipak dobro diktovane ponistre. Fala lipa Gradskoj upravi na novin ponistran i vratima na prostorijama. U kojima smo, usput rečeno, još uvik PODSTANARI, ali valjda ni to neće potrajat za vike vikova ...
... tako je bar reka moj kum Diogen, ča živija u bačvi i feralon okolo tražija čovika, a nije ga moga nać ... zato pazite se, sućurani, jer još jema vrimena da vas uzmemo u obzir za ovogodišnji Mašogadur, a reče se ko nije u Mašogaduru, ka da nije ni živija u Mašogradu. Bez obzira je li Sućuranin sa kolinon ili bez, Vlaj, Bodul ili domaći, svi su mi jednako dragi, jer tek kad to sve promišaš i promućkaš, dobiješ ono ča se Mašogradon zove, pa koliko to smetalo kome ili ne    
Eto, ja gren u ponediljak put Purger Vakufa, eto me nazad u četvrtak ... a u međuvrimenu, biće kako Bog da 
|
