... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Unatoč svim krizama, blokadama, odbijenicama, štrajkovima, stečajima, pretvorbama, ratovima, tragedijama i komedijama,
* unatoč tome ča Blanka nije osvojila zlatnu medalju u Pekingu ... * unatoč tome ča smo na Europeu od baluna ispali od Osmanlija ka u lošemu crtanome horor filmu ... * unatoč tome ča su nan Englezi vratili šezdesetiosan puti milo za drago i spustili nas iz oblaci di smo bili sve tamo do Wembleya ... * unatoč tome ča su nan vaterpolisti na Olimpijadi pukli ka mijur ... * i ka da nan ni dosta športa, dobre vile su čarobnin štapićen od našega Hajduka ka betežnoga subjekta sa desetogodišnjin blokiranin računon učinili lipoticu lipšu od Poljudske, za koju se gracaju igrači i nudu se sami da će doć. Avram Grant je bija samo šlag na torti ... * unatoč tome ča smo morali skinit gaće, da ne rečen ZERP, pa nan sad opet i sveudilj dragi susidi J**U mater * unatoč tome ča jema mašo mista na parkiralištu u Merkatora, a u Emezete i Getroa nimaš di stavit auto ... * unatoč tome ča san mora dva dana pri dočeka Nove u Vatrogasnon domu vratit karte jer mi je umra punac, otac od Zakonite, pa nije red da slavimo ... * unatoč tome ča san jutros još bija u piđami kad je velečasni doša napokon blagoslovit kuću a da nije poljubija vrata. Srića da je niki furešti, na ispomoći, pa me ne poznaje, ali zato su ministranti umirli od smija * unatoč tome ča ovo pišen pod laganon fibron i začepljenoga nosa, a svi troje šmrčemo surle i trošimo tone papirnati šudariči za useknjivanje noseva ...
glede i unatoč, glede mede, kako god okreneš,
stiže nam neumoljivo,
minut po minut, najnovija, najlipša, najpametnija, deboto pa ka da je članica EU, njezino kraljevsko visočanstvo
NOVA 2009. GODINA
i neka nan svima bude sritna, jerbo po onome ča su nan već napunili glavu, jema bit da nan ne gine Tango Argentino, volija bi da se varan, ali ...
Pa, dočekajmo je sa pismon, kako i priliči ...
A da će nan tribat sriće , oće, oće, neće bit na odmet, pisala je i Goge Bjondina da se je bolje rodit bez one stvari vengo brez sriće ...
Još jedna naporna šetemana (tjedan, sedmica, za sjevernjake) je za nan. I moran reč da je došla baš ka točka na «i».
Je ovo baš naporno, kako se sve skupi u par dana na kraju godine. A baš bi bilo lipo da se malo razdilu pa da koji domjenak bude, recimo, u lito. Ako ne ništa, bilo bi lakše jerbo ne bri tribalo meknit puno robe na sebe. A i čovik je malo opušteniji kad jema manje robe, više se znoji, pa mu i triba više tekućine. Niko nije spomenija vatrenu vodu pijančine jedne ...
Za neke bi bilo dovoljno i malo kaštelanskoga opola. Naročito ako su iz unutrašnjosti i nisu navikli vodnit vino ... ali kasnije ćemo o tome.
Najprin, ona «točka na i» je počela sa proslavon «... prvih trideset godina...» DVD Kaštel Gomilica. Je, to su oni ča su rekli da će me «usvojit» ... ajde neka, ljudi smo, dogovorićemo se.
Ne triba ni napominjat kako je bilo veselo ...
... jerbo se skupilo iz cile Lipe Naše sve ča zna držat vatrogasnu cijev u ruke, ili je barenko poslalo izaslanika. Mogli su komodno među uzvanicima održat sjednicu HVZ-a, ne bi in falilo kvoruma. Pa san tako i ja, uz neke ljude ča i vidin svaki dan, vidija i one ča i nisan vidija deboto deset godin, sve od dičje vatrogasne olimpijade u Altkirchu, Francuska.
E, nije se smilo ostat dugo, da me ne bi sašilo ka i za prošle dvi fešte, a i moralo se malo taktizirat sa snagon i kapacitetima, jer smo već sutradan bili pozvani na Larin osmi rođendan, u jednu igraonicu u splitskome Getu, dva minuta od Pjaca di Frutti (voćni trg, za sjevernjake) i mogu reć da mi je one dvi ure prošle za tren oka, u ćakuli sa dragin ljudima, a dicu su zabavljale dvi tete, koje su i inače tete u vrtiću.
Tu se već pomalo moga osjetit i božićni ugođaj, barenko po uređenju igraonice ...
... iako je sv. Duje još uvik bija u mraku, ka da je Božić za misec dan ...
... uostalon, ništa me više ne more iznenadit u ovome ludome gradu, kad san ovi znak vidija, zamalo san udrija u zid o smija. Virujte, nije montaža, zainteresiranima mogu prišapnit točnu lokaciju ovog čuda prometne kulture.
Ali molajmo mi njih i odgojne mjere. Božić je prid vratima, a mi nikako da okitimo bor. Ili novogodišnju jelku, kako se zvala dokle još nisu upalili svitlo, kako je stari lisac Smoje primjetija u «Borbenoj ponoćki». Koju san ove dane svečano pogleda po pedeseti jubilarni put. Skupa sa Vinkon, glede pravilne edukacije mladih naraštaja. Ta smo lipo učinili za malo se odmorit od treninga građevinskih radova ...
... koji nas onako uživo, zbilja se nadam, očekuju u vrlo skoro vrime. Sa pravin bloketan i prozorima, ako Bog da zdravlje ... a ne bi škodilo da pošalje i malo šoldi
U međuvrimenu Vinka malo zaje**je roditelje, tj. uči se slikavanju,
... ili samo provaje kako bi jon stala didova kapa, kad bude jemala dugu kosu pa je bude tribala sakrit.
A i ja san iskoristija jednu od rijetki prilika da uvatin moje obedvi prinčipese skupa, da i ne moran montirat na istu spliku
Napokon smo se naspavali, kako triba ...
... pa smo se nakon velike spize u jednome od naših trgovačkih papilova, polako uvatili ukoštac sa ukrašavanjen božićnoga drvca, u ovome slučaju više plastike i žice nego drvca ...
... jer san u zadnji momenat odusta od prirodne jelke, i tako sačuvane pineze usmjerija u male šarene paketiće koje san upakova ispod bora, kad san napokon uspija Vinkicu spratit u postelju i ostat budan dovoljno dugo da ona zaspe pri mene.
Lagano smo preživili, svi zajedno, još jedan Božić. Ako ne bude ništa nepredviđenoga, Novu Godinu ćemo sačekat vanka kuće, prvi put okad se Vinkica rodila. Nećemo daleko, u Vatrogasni dom.
Ne mogu uteć od vatrogasac, sve i kad bi tija
Sutra je sv. Stipan, i naša već tradicijska utrka kareti na balinjere. Bezuspješno san prova nagovorit moga kuma da se prijavimo, ali nisan uspija, nisan bija dovoljno uporan. To van je oni ča bi radi njega tribalo izumislit trinajsti znak u horoskopu, tvrdoglavu bračku mazgu!
Ali mi je svečano obeća da ćemo se za slideću utrku počet spremat odma poza Tri kralja, jerbo za mene triba spremit poseban karić, sa duplin balinjerama (kuglagerima, za sjevernjake) glede osovinskoga opterećenja, da budemo malo pjesnički raspoloženi
Ako ne buden di u kolendravanju, moguće da i potegnen koju sliku utrke, bar onoga prvoga dila do staroga kampanela. Lani je bija jači start nego u Monzi na F1, a ovu godinu su na startu najavili i Bernija Eclestona, ako bude moga prispit glede obaveza oko razvoda sa Slavicon.
Eto, pa stojte mi dobro, i nemojte se prisaugat za doček Nove
Update:
Judi moji, je da ne bi bilo lipo da velečasni posli kraja mise reče čekajte, jeman još mali update, (je li tako, @šetemanka) ali niti je ovo misa, niti san ja velečasni. Prema tome, mislin da ova slika zaslužuje misto u ovome krajnjegodišnjemu postu ...
..., i znate ča je najboje od svega? To ča poznajen, doduše vrlo mali ali odabran broj kolega/ica sa posla, koji bi ovo bili u stanju napravit, i to mrtvi ozbiljni. Eto, bija bi puka da ovo nisan reka
Ne, nisan se vratija u mladost, da ne rečen u ditinjstvo, niti provajen isponova izumislit zakone fizike ... nego samo provajen prikazat inerciju, u slobodnoj interpretaciji ... ili ono da čovik neke stvari radi po navici. Čisto reda radi. Tako i ja sa kalendarićima, svake godine ...
Čista pozitivna nula. Eto, tješin se, da bar nije gubitak. Malo, ali čovika veseli.
Da počmemo, kako je i red, sa vatrogascima. Moja su obadva društva, formalno san član DVD "Mladost" ....
... a ovi prvi susidi, sedan godin mlađi, su me rekli usvojit. Eto, neću se bunit I njima radin skoro svake godine male kalendariće ...
... ne bojte se, jema još, tek san počeja. Kakova bi to bila godišnja rekapitulacija kalendarići, bez moji maškara, bilo za službenu povorku, bilo za litnji krnjeval, bilo za litnja događanja, bilo nas je svudir. Obećali su mi Žuti i ekipa da ću dogodine i ja nastupat, da je ove godine neko mora i slikavat ...
... eto, virujen in, jer znan da među njima nima nijedan laživac
I, kako bi reka naš Ivo, gremo naprej ups. idemo dalje. Sad bi ka na red došle i ostale mašogradske ustanove.
Naša pučka skula (osnovna škola, za sjevernjake) Kneza Mislava ...
... a i velečasni je, ka i svake godine dosad, dobija svoj paketić kalendarići. Na što je on, naravno, odma spremno uzvratija sa kalendaron naše župe, di su posebno označeni sveci ča se više štuju u naše misto. Skroz zgodno za ovakve ka ča san ja, ča vididu velečasnoga jedan do dva puta na godinu. Osin ako uleti koji pir oli krštenje priko reda
Počelo je sa don Radojkom, nastavilo se sa don Senkom, i evo, uzdravlju, okad to prakticiran, upozna san i trećega velečasnoga u naše malo misto ... don Emanuela. Skroz simpatičan čovik ... koliko san uspija skužit u ono malo vrimena i tri beside ča san progovorija sa njin ...
... a ako već nabrajamo ustanove, i kafić se, po vrlo širokon tumačenju, more kontat ka ustanova ... neću reč kojega tipa ... pa tako i ova dva ...
... a sad ka smo završili sa domaćin ustanovama, moremo spomenit i furešte, najpri kaštelanske ...
... pa onda i općedržavne, jer ko tvrdi da Davor Gobac nije HR institucija, vjerojatno je zadnji dvadesetak godin proveja u nekoj pećini ili na pustome otoku.
... a za ovu instituciju ne triba trošit beside, jer je odavno prišla granice i HR i šire ... ne reče se zaludu da živi vječno ...
Bilo je tu još svega, ča se ne more stavit u nijedan škafet ... od mladih glumica u usponu ...
... pa do istinitih majica ... ko ne viruje neka prova, ako uspije ...
... i ozbiljne rasprave o burzi i dionicama dva ozbiljna čovika ...
... a pokazali su se i prvi simtomi navijačkoga ludila ovega lita ...
... di se već polako osjetija prelazak na obiteljski okoliš ...
... i naravno. šećer, tj. Vinka solo i u ugodnome društvu, dolazi na kraju ...
Eto. Gotovo! Dosta! Amen!
Izdušija san ... evo tek san jučer prida zadnje kalendariće ... nikad ka ove godine. Možda su neki od vas ostali razočarani jer nima nijednoga za brijački salon, ka lani, ali sam je kriv. Mislin vlasnik salona ... ne njegova žena ...Da je naručija kojega lani, dobija bi i ove godine, a ovako ....
Ali neka njega, zdravi vi meni i veseli bili ... i lipo se napapali i ne puno popili, da vas ne fermaju Super-Stipe i promili ...
Sve najbolje za nastupajuće Blagdane Van želin!
Dovidova!
Update:
Glede tehničke dežgracije, nisan bija u mogućnosti meknit još tri kalendarića, koji su partili na jedan otok. Ali zahvaljujući pomoći od @šetemanči, evo i to ča je falilo.
Sinoć je u Mašogradu, na Sokolani, bila izložba radova foto-amatera na temu "Cviće" ... i posli tega smo u obližnjem ugostiteljskome objektu nastavili druženje u ugodnom fotoamatersko-blogerskom društvu.
Bila je to jedna od ritki prilika da se i uživo upoznamo mi koji komuniciramo samo preko nicknameova i najčešće ne volimo otkrivati onako na internetu svoje pravo lice.
Naravno, ja san okasnija, je li, ko je vidija doć na vrime, ali me samo tješi da nisan jedini ... jema i gori od mene ...
Evo, nakon ča san se NAPOKON uspija naspavat, red je da i to spomenemo, a kad malo dojden sebi, mekniću i koju sliku i napisat još koju besidu ...
Slika sigurno neće falit, jerbo je moj kum reka da je bilo više bliceva nego na pret-a-porteru ... uostalon, jesmo li fotoamateri oli nismo
Dovidova, uskoro ...
Update ...
E, da oprostite, stvarno mi se bilo teško odlučit izabrat od ovega pustoga cvića najradije bi bija sve stavija, ali bi mi onda sigurno moja draga mama umrla od štucavice jer bi mi je spomenija svak ko bi makar i slučajno zaluta na moj skromni blog. Koji bi se otvara jedno tri kvarta od ure (trifrtalj sata, za sjevernjake)
Pa eto van, ono ča san uspija izabrat. Po mome skromnome, amaterskome i nadasve subjektivnome izboru ... jer je svaki cvit, ka i svaka žena, lip na neki svoj način. Ne zamirite na izboru ... o ukusiman se ne raspravlja
Još botu, skužajte na čekanju, ali stvarno nisan jema ni volje ni mogućnosti ovo sve završit prije, jer san bija zabavljen sa teškon tekućon problematikon ono, tipa, ne smin se maknit dalje od deset metri od konduta. Tako mi je i tribalo. Nakon tri miseca odricanja od kruva, kolači, čikolate i slakoga, iša san se malo ka ono opustit, pa san se lipo sredija ... bi ja, ali moj metabolizam se pobunija, i potrajalo je par dana dokle smo sklopili kakvo-takvo primirje. Ne želite znat detalje, virujte mi, nisan ja Let-3
Nego, vratimo se mi na vedrije stvari, bilo je doli na portal partiju i pregršt blogera, koji su ujedno i fotoamateri (@zuzayok, @zore, @ciovka, @katriga, @gustirna, @iskreni, @toyo, @acivi i moja malenkost od 100 i kusur kili) ... i neka mi oproste blogerice i blogeri ako san koga slučajno zaboravija napomenit, nemojte zamirit, godine i tako to
Na samo otvaranje san, Bogu fala, okasnija. Baš čudno, rekli bi oni ča me i osobno poznaju. Mislin, ono, na kašnjenje ... rekli bi zli jezici da ću živit dvista godin, da mi nigdi nije priša.
I Bilo je lipo ... ipak je malo drugovačije ćakulat sa poznatin ljudima onako uživo, nego priko tastature i eventualno kamere ... kvragu i tehnika, ćakula je ćakula, ma koliko mi šutjeli o tome ...
Bilo je tot svega, ma baš svi generacija ...
Od stari, olinjali blogeri, koji su ovo sve na početku lagano i zakuvali, ili bar posolili ...
@acivi i @iskreni, photo by @gregor
... i koji se još uvik ne dadu prid mlađima, pa do oni koji su po godinan zaduženi da nastavu tradiciju prisutnosti na internetskin portalima i blogovima ...
@boky i @plava, photo by @gregor
... a jemali smo i jedan cili gostujući trogirski stol ... ko bi i sve nabrojija ... a kako smo mi gostoljubivo misto, skoro sve nagrade na lutriji su sletile na ovi stol. Rekli bi zli jezici za dobitnika da bi, koliko je sritan, i u kondutu uvatija ugora sa zlatnin zubon.
@zuzayok, @gustirna, @ciovka, @zore ... photo by @gregor
Neki su se malo i separirali, jerbo su oli sramežljivi oli ne volidu da in se viri u pijat ...
photo by @gregor
... a neki su nadugo i naširoko raspravljali je li pametnije da Hajduk kupi Križanca oli Vejića u zimskome prijelaznome roku ...
photo by @gregor
... i još ova slika, e zašto ova slika, pitaćete se vi zato jer me je podsjetila na jedan stari domaći PREDRATNI film, samo se još ne mogu odlučit je li «Kako se kalio čelik» ili «Sakupljači perja» ...
photo by @gregor
... ali kako kod okreneš, ne mogu se potužit. Samo mi je isto falili par stalni posjetitelja portala, a mislija san po pustin komentarima i žešćini da će prvi bit doli, nigdi nisan vidija @generala i @jadranašicu .... a baš san nji očekiva doli, i to za istin stolon. Ovi put san osta puno duže vengo lani, nisan bija prvi ča je iša ća ... ostalo je još svita izad mene, ali su se meni oči već počele skapljat na po koplja, tako da mi je bilo pametnije da se uputin doma da ne bi laja na misec ..
photo by @zuzayok
... koji je, BTW, tu večer ionako bija najbliže majčici zemlji, kako je to lipo prikazala @zuzayok na ovoj slici, napravljenoj sa njezinin novin Olimpussyjen, da citiran @šetemanku.
Tribalo se pripremit za sutrašnju skupštinu DVD Mladost, a i ove dane je sve samo fešta do fešte, triba pametno rasporedit snage ... nisan više baš ka cvitak ...
Zdravi mi i veseli bili!
E, ispa san još i dalekovidan, iako jeman minus dioptriju, i ruke mi još nisu prekratke za čitanje. Davno, prije više od tri miseca počeja san ništo ča neman namjeru pristat: odbrojavanje unazad na balanci (vaga, za sjevernjake) ... i vidin da san ispa prorok, ča se sve dešava u ova tri miseca u Lipoj Našoj ...
Najprin je naš prvi Ivo u Hrvata emitira poslanicu "urbi et orbi" da triba malo smanjit doživljaj, kako se pjesnički reče za stizanje kajiša. Ali on nije zna da san ja to već odavno prakticira ... dobro, nije baš da se trudin da izgledan ka ova kasica prasica ...
... ali san uzeja jednu puno mudriju taktiku. Srezanje kruha, kolača i uopće slatkoga, a ostalo jeden ka i prije. Uz mali dodatak, ča više voća. I nastojat izbjegavat kasno hranjenje, da ne rečen žderačinu. Uz povećano kretanje, odlazak na posal na noge i smrtnu svađu sa liftom u zgradi di radin. Nas dva, mislin lift i ja, ne pričamo već tri miseca, eventualno popodne ako navratin ... i mogu van reč da se puno bolje osjećan. Kako san već o tome pisa na mome blogu, i o rezultatima, naročito, dohvatili su se toga i neki profesionalni prepisivači ...
... nastojeći moju taktiku primjeniti na sebe. Mlad i zelen, pardon crn, kakvi već je, sve ča radi radi bez mire, pa je uzeja ubitačan tempo, jer nije svjestan da ono ča brzo ode još brže se i vrati ... ali ko san ja da Njemu gren pametovat, čovik je ipak akademski građanin i ima napismeno da je završija velike skule (škole, za sjevernjake). Ali nije to ništa, neki su se čak drznili dirat i u svetinje Lipe Naše, kako ih nije sramota, u našega Ivu, a on, brižan kakvi već je, i u snu i kad je budan brine se da nama bude bolje i da budemo sigurniji ...
... čak je i za nestašnu dječicu koja se igraju na vatalo po internetu pripremija prikladne postrojbe.
Ja bi baš volija da me ovakva patrola pretrese, ne bi se uopće bunija ...
... virujen i da većina muške populacije dili moje mišljenje. Najavljeno je i riješenje za surferice, ali još nije usaglašena uniforma u koju bi tribali bit obučeni ... čin nešto novo doznamo, odma ćemo to javno obznanit.
Kad smo već kod obznanjivanja, ono najvažnije nisan reka: vaganje na 1. 12. je pokazalo: 139,9
... ili kako Isus reče svojim učenicima:
"Malo, ali čovika veseli ..."
A VInka? A di je Vinka?
Vinka je, da prostite na bolovanju. Jemala je niki bacil u grlo pa je na antibiotike, sad je već skoro sve OK, ako Bog da zdravlje, mogla bi od ponediljka u vrtlič. A Gimnastika?
... pokušaj koluta naprid ...
Gimnastika će možda još malo pričekat. Ali samo malo, taman je nabavila lipi plavi triko pa se razbolila. Još ga mora pokazat prijateljicama ...
A pričekat će malo i odlasci u prirodu i hranjenje životinjskog carstva, bilo sa prirodnom hranom ...
... bilo sa "junk food", kako bi rekli stari Ameri ...
i eto, reka san sve ča san jema reč.
Zdravi mi i veseli bili ... i kako bi doda službeni spiker na Poljudu, "i debeli" ... ali to van iz praktičnih razloga ipak neću poželit.
Pri kraju san i sda kalendarićima, pa za idući post pripreman i galeriju napravljanih ove godine ... to će bit prava slikovnica!
Zdravi i veseli bili!
...
...
...
...
...
...
...
...
pijančine jedne ...
I njima radin skoro svake godine male kalendariće ...
...
ups. idemo dalje. Sad bi ka na red došle i ostale mašogradske ustanove. 
najradije bi bija sve stavija, ali bi mi onda sigurno moja draga mama umrla od štucavice jer bi mi je spomenija svak ko bi makar i slučajno zaluta na moj skromni blog. Koji bi se otvara jedno tri kvarta od ure (trifrtalj sata, za sjevernjake) 
