... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Je, lipo me @plava počastila, da san posta NEDILJAR, to ka oće reč da postove pišen samo nediljon. I skoro da je u pravu, jerbo brojke ne lažu, a kod nas je dosta da se, slučajno oli namjerno, dvi stvari ponovu zaredon, pa se odma tražu teorije zavjere i skriveni trendovi.
Razlog, oliti istina, je puno prozaičniji, pripelo mi sa poslon, da prostite, pa kad bi završija, nije bilo više vrimena ni volje za napisat ovod koju besidu.
Vinka, fala na pitanju, spava ka malo dite ...
... a da ne biste mislili da samo spava, bili smo povirit i rođaka Tonija, trenutno u dijaspori u Trogiru, ili da buden pošten, na baka-servisu dokle je pape na brodu. Još koji dan.
Išli smo se na vlastite oči uvjerit kako mali šparta po kući i priča. Ni Toni, ka ni rodica Vinka, nije puno puzija, nego se skoro odma diga na noge i potrča, a ako ovako nastavi pričat, neće niko od njega doć do riči.
Cilu prošlu nedilju san bija u vatrogasnin poslima, bilo za državno natjecanje ...
... bilo u pripremama za izradu monografije povodon tridesetogodišnjice DVD Kaštel Gomilica, koje je svoj život davne 1978. godine počelo ka izdvojeni vod moga matičnoga društva, DVD Mladost iz Kaštel Sućurca.
I tako, nakon naporne šetemane, parilo mi se da bi more bit bilo dobro malo odmorit živce na Poljudu, na utakmici za koju je čak i jedan moj prijatelj ča se puno razumi u sve sportove, reka da bi tribala završit 100:0 za Hajduka.
Lipo je počelo, skupilo se duplo više svita nego nikidan u Purger Vakufu na Derbiju ...
Čak je i Mate uskrsnija sa svojin kokicama ...
... ali se zato nije baš lipo nastavilo. Hajduk je istrča na teren otprlike ka nikidan Osijek protiv Zagore u Unešiću. Zvijezde ...
I naravno ... zlo i naopako.
Sudac je jedva čeka da neko od «bilih» padne u šesnajst metri da more svirat penal ...
... meni je bilo neugodno, a ekipa oko mene na sjeverozapadu se smijala na suca i padale su oklade da ko je više šušnija za ovu utakmicu, Štimac ili Maminjo ... nakraju je završilo nerješeno, živci se, naravno, nisu odmorili, a Hajduk je, skoro, moga i tuć na kraju.
Onda san se sitija da ove godine niko ne ispada i da se dogodine igra liga 16. Ajme!
Moran odma požurit vazest pretplatu, da ne bi nestalo
Eto, stojte mi dobro, i zdravi bili!
P.S. Skoro da san zaboravija, čestitan jednoj blogerici lipi, okrugli i neću van reč koji rođendan. Nazdravlje!
Ne reče se zaludu, kad nekome poželiš dobro, poželiš mu zdravlja i sriće. Ili kako ono rečedu Židovi, daj nan Bože zdravlja i sriće , a sve drugo ćemo kupit.
Jedno bez drugoga ne gre. Oni na Titaniku su jemali zdravlja, ali nisu jemali sriće.
Zato su naši vatrogasci, Bog in da zdravlje, jemali sriće.
Joško Božin (51) zapovjednik , Vatroslav Bradarić-Šljujo (29) vozač, Damir Bulić (30) i Hrvoje Strižić (19) sezonski vatrogasac.
Teško mi je za svakoga vatrogasca, ali ove znan, članovi smo istoga društva, DVD Mladost iz Mašograda, viđa san ih svaki put kad bi doša do vatrogasnoga doma, jer ja, glede mede, baš i ne iden više na požare. Rekli bi zli jezici, da nema smisla da mora dizalica odit za nama da me digne, ako di otresen ka ča mi je bija običaj u mlađe dane ...
Ajde ti lipo @umorni ča si se uzgovorija, rečete mi vi, a vi lipo vidite ove slike, pa ćete bolje razumit zašto san se uspi**ija ...
Kvragu i limarija, ko je kupija ovo, kupiće i drugo auto, ali neka nji četiri živa, i šta prije skroz zdrava, pa ćemo mi lako za sve ostalo.
Nisan nešto pretjerano religiozan, ali kad vidin ovo zgužvanoga lima, i kad se sitin da i je četvoro bilo unutra, a da su izašli vanka u komadu dođe mi da zafalin Bogu, sv.Florijanu i svin svecima ča su i čuvali
Ako ne ništa, barenko ih ja razumin, jer san i ja prije par godin učinija salto skupa sa auton ...
I ako je iko ikad i mislija da ovo nije prikladan pozdrav, sad stvarno nima boljega ...
Zdravi bili!
P.S. Podrobnije informacije na vatrogasnome portalu
Je li van se ikad učinilo ono ... kako se reče ... deja vu, da prostite nisan baš na ti sa francuskin.
Pakleno je lito bilo, izgorilo je priko DVADESET kvadratni kilometri borove šume na Korčuli, i sam san bija desetak dan oko mista Blato ... ajme pakla, a ča ću van poć govorit.
Pucala je municija, još od onega rata, moga si razlikovat metak po porjeklu ... talijanski pukne ka malo jača petarda, a švapski pukne ka da je jučer izaša iz fabrike.
Ali nije to bilo već viđeno ... pala mi je napamet ova slika ...
... a za ne falit, među ovi sedmero veličanstveni nalaze se i današnji bloger @navalni i @iskreni
A zašto baš ova slika? Zato, jer je to auto, navalno od civilne zaštite, ča se u pozadini vidi kako je izgorilo, bilo sa nama na Korčuli, mi smo skupa sa auton prošli lišo, ali zato su oni u Makarskoj najebali, da oprostite ... išli su proč priko malo žerave, a cijevi od kočione tekućine su, ma vidi stručnjaka projektanta, bile napravljene od plastike ka i na civilnoj verziji podvozja, i dakako, kamion se ukopa ka naš domaći tovar, ni makac, i prišla vatra priko njega. Rezultat vidite
Gledan jučer vijesti, pa kad je čovik reka da ovako, ka ča je ovi par dan u Makarskoj, nije bilo ni od 1985. odma mi se sve sjećanje vratilo i buglo me po glavi. Nisan bija onda u Makarsku, jer san se oporavlja od Korčule, ali znan po pričan iz prve ruke ...
Pakal, i to bar osmi krug, ako ne i deveti ... Kvragu borovina i ko je izmislija. Eto tako! Razumiće me svak ko je bija bar jedan put na požar borovine ... gori sa jednoga kraja pa najedanput počme gorit na dvadeset kraji.
Kad puknu one kurbe šiške, pa još ako su malo zelenije i pune smole, pari ka da je dvadeset diverzanti takalo vatru okolo.
Nije mi vrag da mira, pa san lipo iša povirit do našega vatrogasnoga doma, pogotovo kad san čuja da jema i ozlijeđeni.
Ajde, nije nikome ništa grubo, ali zato je jedno auto platilo buletu, fala Bogu nisu vozili po asfaltu i jedna je cisterna malo ovancala odozdal ... rizik posla
Taman san prispija kad je novo auto išlo u smjenu doli u Makarsku ... zadnji pregled prid partencu ...
... i onda san se ništo sitija. Znan, sad će me ukorit neki među vama, ali to je bilo jače od mene ... jeman sa sebon u auto bočicu kršćene vode iz Lourdesa.
Uzeja san malo i poškropija po kamionu, i da malo svakome od posade da se zlamena ...
Nisan svetac, nisan od oni ča ližu oltare, velečasni me vidi dva, uvr glave tri puta na godinu ako nije koji pir oli krštenje , ali reka san van, to je bilo jače od mene
Neka in je sa srićon, njima i svima ostalima u Makarskoj, tribaće in jer će to bit duga i teška noć. Eto, napokon se neko sitija pa je pozva i ekipu sa kontinenta upomoć
Ovo pišen tek ujutro, dokle san malo sredija utiske, i čujen, oću reč čitan na Vatrogasnome portalu da je Makarska obranjena. Aleluja!
Sad se tek vidi koliko smo, mislin na nas vatrogasce, ograničeni bez zračnih snaga. Nije dovoljno kupit dvadeset vatrogasnih auta, podilit ih lokalnoj samoupravi i slikat se za novine isprid njih, triba debelo i krvavo radit. Svak svoj dil posla.
Hrvatske šume tribaju jaštrit i čistit stabla, i pilat ona gnjila i suva, koja ionako lakše goridu, HEP triba očistit prosjek ispod dalekovoda, lokalna samouprava triba sredit požarne puteve, pa i hidrantske staze, di je to izvodljivo, makar rezervoare vode naa strateškin mistima ...
Vatrogasci dolazu tek na kraju, kad to sve prije navedeno ne pomaže. Samo, kod nas je i to naopako, ka i puno tega drugoga. Vatrogasci krenu, ne moredu doć do požara, pune bura, ne moredu letit zračne snage, i onda samo plači voljena zemljo i tuci glavon u zid.
Samo da se nikome ča ne dogodi ... nadan se da nismo TOLIKO prokleti narod i država i da ćemo izvuć pouku iz ovoga. Ka i iz kornatske tragedije, od lani
Kad naša nebriga i površnost uzme danak u krvi, onda je kasno. Nažalost!
Komentar od: cvija @ 21. rujan 2008 22:39
bravo bravo bravo bravo!!!!!!! vec sam zaboravio kako je biti sretan radi hajduka....!!!!
Reče naš svit, malo, ali čovika veseli ... pogotovo kad čujen da su danas, napokon, i zračne snage gasile u Makarskoj, i da je požar, napokon, pod kontrolon.
E sad, je li ga udunila Gospe iz Veprica, ili obični vatrogasni prašinari, ko zna, biće da je istina, ka i uvik, negdi na sredini
Amen
Update 23.09.
Mea culpa, mea maxima culpa, ali svitu moj, molajte me da još malo guštan ...
... kažu da će radi ovega adresa stadiona Hrvatskoga Wembleya bit prominjena iz Maksimirske 128 u Mikićevu 72 .
I sad niko ne valja, utakmica namišćena, svak je kriv ... je grubo kad si se naučija dobivat, pa odjedan put plesneš oba tle ... sramota da u milijunskon gradu samo 7000 svita dođe gledat Derbi, a od toga debela natpolovična većina kojima je kucalo BILO a ne PLAVO srce
A našu Katedralu HR Duha neću ni spominjat, došlo mi je da Sušecu pošaljen telegram sa izrazima saučešća, tako se čovik bija jadan ražalostija
Malo, samo malo, ali čovika veseli
A ča mogu očekivat posli samo nedilju dan prominjenoga režima kretanja i ishrane?
Čuda se, ka i pobjeda pravde i poštenja, događaju samo na filmu.
Ali zato moran naučit napredovat malin koracima, jer se jedino tako more poć naprid a da se ne strovališ nazad, istin puten.
Oću reć, kako polakše skidaš kile, teže ćeš i vraćat nazad.
Najbitnije je da ja moran svatit da nima nazad.
Nima više ka ono gotova je dijeta pa sad gren napunit mišinu ...
Gospe moja, kad san se ostavlja uživanja u nikotinskin štapićima, to je bila obična prehlada prema ovome ... ajme!
A počelo je ovako, ovako san izgleda ...
... kad bi uzaša više od pet skalini ... skoro da mi je tribalo umjetno disanje
Mora san ništo prominit. Okrenit. Privrnit. Na kraju, odnese li me vrag ovakvoga, tribaće nać šest Švarcenegeri da me nosidu na sprovodu. Moran i na nji mislit, da in malo olakšan jerbo niman nijednoga bildera u bližoj rodbini i među obožavateljicama ...
Nego, ostavimo se mi monadi ... ja san ipak optimista ... A zašto i na osnovu čega, reče mi ortodoksni pesimisti i oni ča ne viruju u mene?
A lipo, je li se reče da dica ne lažu? Je! E, a meni je Vinka rekla jučera da mi je malo opa drob.
Nije neki egzaktni pokazatelj stanja tjelesne težine i općeg zdravlja, ali je lipo čut!
Čak i pod uvjeton da je Vinkica pri vrimena otkrila čari ulizivanja
Ako ne ništa, sa polaganin napredovanjen san barenko siguran da neću izgledat ovako ...
... jer sve ča malo traje, malo i vridi
Najvažnije mi je da se lipo osjećan ... opet subjektivan pokazatelj ... jer san napokon KRENIJA, a di ću dospit, ne zna niko osin Onega Gori. Oni prvi, udarni, muskulfiber, lagano prolazi, pa mi je sve lakše odit i po ravnome i uzaskale ...
a kad se malo, malčice, mišići i koščice razmrdaju, kad se sa nji skine oni sloj ruzine i prašine ča se skuplja godinama, onda mogu razmišljat o teretani.
Jer, najlakše je bilo od početka u teretanu pa partit u oni dil priče sa šest guvernera Kalifornije ...
Zato, gren pomalo, nogu prid nogu, pa ča dalje dospijen ...
Zdravi mi i veseli bili!
Davne, sedandeset i neke godine ... kad san se tek bija upisa u vatrogasce, on je bija jedan od prvi ča san ga dobro upozna ... jedan od najveselijih likova u društvu. Priča bi nan mlajima dogodovštine još dokle je bija u izviđačima, i mi bi svi krepavali od smija a on bi osta ozbiljan ka kameno lice, onda još nisan bija čuja za Bustera Keatona ...
Vrime je neumoljivo ... partija je i on, naš Jozo, jedan od osnivača DVD "Mladost" ... izgubija je svoju zadnju bitku sa opasnon bolesti ...
Adio Jozo, i pozdravi nan Matu, i Joku, i Komarca i Zvonu ... i ostale, sigurno san koga još zaboravija ...
Laka ti zemlja, Jozo, i Bog ti da pokoj!
Neeeeee, nije riječki "Novi list", nego samo metaforički ... moja prva 24 sata u ratu, nemetaforičkom, sa vlastiton panceton (špekom, za sjevernjake).
Bilo bi glupo očekivat nekakve rezultate, osim psihičkih, nakon samo jednog dana, iako ima gomila popratnih pojava.
Ka prvo, mašo me bolu noge ... kad zbrojin koju san "redovnu" kilometražu učinija, pa uzaskale i nizaskale, skupilo bi se dosta.
A i jučer je bija još uz to i specijalan datum. Mala Gospe ... a to znači fešta u Solinu i obavezna posjeta, sa Vinkon, naravno.
Lipo smo došli doma, ručali, malo odmorili i pokupili njezinu prijateljicu Saru pa put Solina. Autom.
Bila je to prva greška. Uputili smo se u cca 18:00, a dokle smo došli do vrtuljaka, već je bilo sunce na zalasku. Dogodine iden autobusom, jer mi se ne da gubit više od sat vrimena na traženje parkiranja, da ne spominjen nerviranje i primanje i davanje biranih riječi hrvatskoga jezika vezanih za žensku populaciju.
Ali to njima dvima nije ništa smetalo. Bilo je bitno doć do vrtuljka i učinit dva-tri đira, jer se više nije ni moglo ...
... sad smo mirne, timbrale smo kartelu ...
... ali na njiovo veliko iznenađenje, vrtuljak nije bija jedino ča su imali. Meni se pari da je ovo prvi put, da ne rečen premijera, jer lani nisan vidija male konjiće, da ne rečen ponije ...
... ali one su morale malo jahat na ponijima. Ala gušti! Nisu stale cilin puten do kuće pričat o tin konjićima, a mislin da znan i ča će u vrtiću jutros bit glavna tema
Kako malo triba za dicu razveselit
A puten nazad je već malo i zapuvalo, pa smo požurili da mi se uznojne šinjorine ne bi razbolile.
Dobar trening, ča se mene tiče, možda malo i prejak za prvi dan ... obziron na to kako me je već odavno ruzina uvatila, ali ne mislin fermat.
I glede volumena i glede kvalitete ...
Evo, ovde svečano izjavljujen, da ću smatrat prvin uspjehon kad buden moga opet na noge u Sinj ... znan da drob ne nestaje sa čarobnin štapićen, i da triba vrimena, znoja i živac, ali od nečega se mora započet. Znači, ako dogodine buden uspija doć do Sinja na noge, smatran se na dobrome putu.
A kiliogrami će već nestat. Usput. Neću se uopće vagat.
Jer triba prominit način života, to je najbitnije.
Ne odit lifton, osin kad nosin televiziju
Odit na noge na posal ...
Vodit Vinku na noge u vrtić ...
Ne papat posli mraka ...
Ne papat kolače i slatko ...
Ne papat kruva ...
Pit puno tekućine ... vode, po mogućnosti, a ne sokove ...
I bit dovoljno tvrdoglav pa to provodit danima, i danima, i danima ...
I kako mi je napisa @proširene_vene, ne znan oću li bit mršavili za par miseci, ali ću bit sigurno zdraviji i sritniji.
Pozdrav sa bojnog polja
Vinkici je zavrsija godisnji, meni eto ka ono tek u ponediljak, tješin se, ali sve u svemu bilo je lipo. Ne bi se bunija da je još koji dan
Već san napisa kako nan je lipo bilo na Premudi. Samo ča je prikratko potrajalo ...
Zato smo nadoknađivali doma ...
Vinka je jedva dočekala da joj njezina prija Sara dođe sa svog godišnjeg odmora, kod bake, pa su se one, kako nima vrtića, non stop igrale, deboto od jutra do mraka
Malo kod Sare doma ....
... pa bi se sakrivale po ormarićima kad bi ja doša po Vinku, a jedan put smo išli i u kino
... pogledat film WALL-E
... i za divno čudo, bile su mirne ka bubice. Sarin tata je bija malo skeptičan, skoro da smo se okladili da će Sara posli kvarat od ure pobić vanka, ali san ga razuvjerija, ni jedna ni druga nisu šetale po kinu, nego su, ka da su zavezane za stolicu, deboto ka mali Gremlini, ako ih se još ko sića, gledali film koji je bija sinhroniziran, ali bi cili tekst sta na tri strane karte.
Film je univerzalan i genijalan, i zato bi ga preporučija i roditeljima i djeci. Nema ga smisla prepričavat, pogledajte trailer pa zaključite sami.
Skoro san zaboravija ... moj netijak je proslavija prvi rođendan ... a ja san ka neslužbeno to sve mora poslikat
Vidljivo je iz priloženoga da mu se bilo draže igrat sa ekipom,
... nego se tamo poć slikavat sa ocen i materon,
... dokle ga čeka puna kuća dice i igračaka.
Finale svakoga dičjega rođendana je puvanje svićice na torti ...
... di se još jedan put dokazalo da ne moreš protiv prirode, jerbo je Toni, ka pravi tatin sin, ugasija svićicu rukon.
... isto ka i njegov tata, prije puno, puno godin bilo je malo plača, ali je brzo pristalo i nastavljeno veselje po kući ...
Jučer san se vratija iz Zagreba, di san se jedva, nakon lutanja po butigama (dućanima, prodavaonicama, za sjevernjake) odlučija ča ću uzet Vinki. Prista san iskat kad san vidija mali ruksak u obliku robotića iz gori spomenutoga filma. I još unutra natrpa sitnica, di mi je pomoga i barba Zvonimir, tipa Barbie Mariposa salvete, par blokića za pisanje i crtanje, krede bile i u boji, ljepilo sa malin metalnin komadićima sa kojima se može crtat, fifi-napolitanke i još par stvarčic koje san i zaboravija ... Triba li napominjat koliko su jon se oči otvorile kad je vidila ruksak, a tek kad je počela vadit «prtljagu» iz njega
Vinka je danas krenila u vrtić, stvari se pomalo vraćaju u kolotečinu ... lito se ne da, je da kalendarski još traje, ali da je fibra u po devetoga miseca još okolo trideset gradi, nije baš po Božju.
Vidi se i po kanaderima, koji uredno krstare priko Mašograda, uzimajući more, jer trenutno gori u Blaca, odma gori izad Kozjaka, tako da navraćaju svaki par minuti ...
A ča se tiče moga boravka u Zagrebu, sve bi se moglo svest u jednu rečenicu: LIŠO BEZ PUNTA!
A kad je tako, onda neke stvari niman volje ni pisat ... a ono ča bi i tija napisat, ne smin
Evo, ovod se snimalo,
a ovo je bilo izloženo na ulazu, makete koje su se koristile pri snimanju serije o starome Rimu.
Sve u svemu, bija je to jedan od najbogatijih godišnji odmora u moji dvadesetak godin staža, ča službenoga, ča neslužbenoga i falila je još samo točka na i, u ZG, ali ne more se svaki put, je li ...
Ionako se već opet prijavljijen gori da me zovu na popravni. Davno mi je kum reka da bi zaradi mene tribalo izumislit trinajsti znak u horoskopu: BRAČKU MAZGU!
Zdravi i veseli bili!
P.S. Znan da nas jema svugdi, ali ovo mi je ipak bila premijera ...
... prvi put san UŽIVO sluša vijesti na radiju, i usput u studiju sinja jednu poznatu zastavicu, samo ča je voditeljica bila malo stidna pa nije dala da je slikan
Adio i guštajte!
Eto, opet kratko, nije mi vrag da mira, opet san prođira do Purger Vakufa i Katedrale Hrvatskoga Duha ...
Ovi put, u pitanju je bije jedini kviz na kojemu još nisan bija. Koji? E, sad bi vi tili sve znat.
Počinje se emitirat 18. rujna, pa gledajte. Nisan baš siguran da ćete me primjetit ... Niko nije savršen ...
ka ča mi je bija običaj u mlađe dane ... 
... jeman sa sebon u auto bočicu kršćene vode iz Lourdesa. 
