... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Eto, da se javin, samo da ne bi ko mislija da san i ja bacija tastaturu u trnje ...
I da san tija zaboravit, nisan moga jerbo mi je @gregor posla toliko poruka da je portal party u petak, 31. svibnja 2008. povodon prve godišnjice @mašogradskoga portala, da mi ga je Outlook express počeja prikazivat ka SPAM
A i nisan moga pisat i da san tija ove dane, jer deboto po cili dan nisan bija doma, bolest u familiji, nema smisla da vas sad dušin sa detaljima ... @zlatomamino i moja malenkost smo jemali pune ruke posla, i još jemamo, ali ovo je barenko poluvrime, da razradimo taktiku za nastavak
I tako san se mora pojavit, a i jesan malo bija kurijožast, da vidin ča je to @gregor spremija ovi put.
Već je bila mrkla noćina i mračina kad san ariva na misto događaja,
... ovako pari da je ne znan koja mondena lučica, bolje da nisan slika po danu da se ne vidi horor-pozadina ove slike, sa znameniton tvornicon čikolate i bomboni «Jugovinil»
To je već bija dobar znak, da san mora daleko parkirat prometalo, koliko je aut bilo okolo, jedva san naša misto tamo daleko kod stari baraka od «Melioracije», ili da budemo malo moderniji, kraj nove kaštelanske sportske dvorane.
Lagano se gegajući dobija san prvi revolveraški obračun. A koga san to upuca?
Pa našega baštovana Tonča Jablana, nagrađenoga na nikidašnjem Kaštelanskome sajmu cvijeća za najlipši perivoj (Gojača), koji je čeka red za ulist unutra, i pokuša izvadit fotoaparat da će mene slikat, ali je bija prespor
Revolveraški obračuni se nastavljaju i dalje ... ali ovi put je rezultat bija neriješen, ranilo je i mene ... @Galopinac je snima za potribu direktnoga prijenosa «Portal party» na Internetu, pa je ovi put on bija brži kod okidanja. Bar sad ne sliči na agenta FBI, ka ča je @gustirna nikidan bila primjetila .... a i @carla me je uspila uslikat, ali ja nju nisan ...
... a dobroj atmosferi je dala svoj doprinos i još jedna sadašnja/bivša/buduća blogerica svojin glason i stason ...
... bilo je ovod svakakvoga svita, ali nisan moga toliko ostat, mora san odit doma, spremat se za jutarnji đir. Makarska i drugi vatrogasni Kup Dalmacije ...
A za kraj, jedna slika za koju mi je ipak drago da san doša doli ... a koja govori dovoljno sama za sebe ...
... blago ti se, Toma
I na kraju, sve su to lipo začinili oni ča se vrtu na glavi ...
Napokon, Aleluja ...
Uspija san u naumu koji pokušajen provest već par dan za redon, da ja uspavan Vinku a ne Vinka mene. Malo mita i korupcije, ostala je sama u posteji, dvi tri suzice i evo, u zdravlju, posli par minuti, više je ne čujen. Spava snom pravednika ...
Ali pomalo, vratimo se mi na početak, jeman van mašo tega pripovidit (ispričat, za sjevernjake) ... puno se tega lipoga zgodilo okad san napisa zadnji prošireni post, jerbo ono javljanje od nikidan na brzinu ne kontan, to mi ga dođe ka najobičnije timbravanje kartele.
Opet će mi reć @slađa da stalno negdi đirajen, a ča ću jon ja, kad se ona bidna nigdi ne miče iz kuće
Posli onega produženoga prvomajskoga vikenda, prvi je na redu bija Sv. Duje.
Vinka me je satrala još od lani, kad je dobila, i fala Bogu razbila, svoju prvu klepetušu. A ča je to? To van je neprevediv izraz/naziv, vidićete, to je ono ča Vinka na mulu drži pod rukon.
Ali po redu, da ne priskačemo ...
Ka pravi iskusan posjetitelj grada pod Marjanon kad su velike gužve, ostavija san auto na parkiralište kod «Palače Pravde» (lipoga li i nadasve istinitoga imena) ili je možda manje zločesto da rečen kod zgrade suda. E!
Lipo lagano, s noge na nogu, najprin smo se uputili kod Kazališta, a jemali smo tamo ča i vidit...
... par omladinac ča se vrtu na glavi, i sve to, da prostite, u ritmu muzike. Vinka je to guštala gledat, ali meni se je zavrtilo i u glavi i u želucu, a evo van i kratki video, pa prosudite sami.
Mulariji svaka čast, na kraju je jedan prošeta sa malin sičićen okolo, pa smo mu šušnili unutra nešto malih krznenih životinjica i produžili dalje.
Na vrj Marmontove mi se zgodila prva i jedina greška oti dan ... popustija san Vinki i kupija balun, jedan od oni punjenih helijen. I po svin zakonima fizike, on je triba lipo stat nauzgor, a da ga Vinka drži za konopčić, da ne odleti, ali je šipak , kako je ovo ludi grad, tako ovod vridu niki drugi zakoni, a jema bit da mu vrime nije odgovaralo, pa je balun, u obliku veseloga konjića, više bija okolo nas vengo poviše nas. Jedva san odolija u iskušenju da ispustin konop i uz glasni uzdah rečen da ga je vitar odnija, ali suzdrža san se do kraja, dokle nismo išli doma, na opći užas svita isprid, izad i okolo mene ... beštimje (psovke, za sjevernjake) san prista brojit već negdi oko pola Marmontove, kad san ja mora priuzet dotični balon oblika konjića, jer je Njezino Veličanstvo štufalo (dosadilo joj, za sjevernjake) nosit.
Kad smo se napokon probili do Rive, jemali smo ča i vidit. Sa desne strane je bila pozornica, spremna za večerašnji koncert, kojega, na moju veliku žalost, ne mogu gledat, jer Vinka u to doba već mora bit u krpe, a na onoj novoj novcatoj tehnobetonskoj Rivi pravi pravcati VAŠAR ...
Na prvome štandu smo morali uzet klepetušu, i to je šefica izabrala roza boju. Ženska posla ... naravno da jon je tribalo skoro kvarat od ure da se odluči koju će vazest, pa smo produžili dalje. A svita ka u priči. Rekli bi zli jezici da je napokon poteštat (gradonačelnik, za sjevernjake) doživija da Riva bude puna puncata, doduše ne ka na nekin svojedobnin mitinzima podršeke ili dočecima zaslužni sportaši, ali bila je pristojna gužva. A možda je i ovo jedan od uzroka ...
... jerbo, kakvi nan je standard, ne bi se okladija da se nije većina svita skalala na Rivu glede eventualnoga dobitka, koji je ove godine iznosija 20000 malih krznenih životinjica za tombulu (to van je ka bingo, za sjevernjake), 10000 za cinkvinu (pet u redu, za sjevernjake) i 5000 za termu (tri u stupcu, za sjevernjake)
Bilo kako bilo, uspili smo se živi i zdravi probit priko Rive, i slikat se na mulu isprid Lučke kapetanije ...
Eno, vidite izad onega linoga konjića, morete zamislit kako je bilo tu krepalinu vuć priko ciloga grada, i to po ovoj gužvari.
I skoro da zaboravin napomenit, za divno čudo nije bilo kupit bejzbol palica ka lani ... valjda su proizvođači drvenarije kontali da se lani svit namirija, pa i ove godine nisu njanci donili na banke (štandove, za sjevernjake).
Nazad nismo tili odit opet kroz gužvu, pa smo provali skratit put kroz podrume. Naravno da smo isprid vidili i onu čuvenu jabuku, odnosno repliku oliti gipsani odljevak jabuke iz Biblijskoga vrta (o čemu je pisa i @brod u botilji) a unutra me odma sa vrat udrilo u možđane (mozak, za sjevernjake) miljardu najfiniji profumi (mirisa, za sjevernjake). Sajam cvića, skoro san ga bija zaboravija, ali ovako sa Vinkon nije bilo šanse da ga posjetin. Malo mi je, ali samo malčice @ciovka smanjila grižnju savjesti ča nisan bija, jer je ona, po svome dobrome običaju, to odlično dokumentirala slikon, pa kad san to sve pogleda mogu deboto reč da san i ja bija .
Proba san u sljedeći par dan nagovorit moju i mater od Zakonite, da ne rečen punicu, da pokupin nji dvi i odveden u podrume vidit cviće, ali iz razno razni objektivni i subjektivni razloga plan se nije moga ostvarit. Šteta! Dogodine će, valjda, bit bolje...
Vinka je tako brzo zaspala kad smo došli doma, ali opet posli mene ...
Sutra je novi dan, za velike promjene ... i kako sad gredu tepliji, pa i vrući dani, odlučili smo malo prominit frizuru ...
Teta Dijana, je, naravno, dala sve od sebe, a ovi cuf ča malo viri izad, to je zato jer smo se tek probudili, a tata to nije zna skalat doli. Mea Culpa, ali je posli prvoga pranja kose sve bilo u redu ...
Nije prošlo ni dva dana, a čekala nas je još jedna fešta ... bakin rođendan.
Rođena na Dan Pobjede, a zove se Slobodna, i ča je još najbolje, rođena je 1941., pa je još ispala i vidovita , uvik san jon govorija da je za one države radi tih činjenica mogla i Spomenicu dobit
Kupili smo dar, i odnili, ali nismo našli nikoga, pa san barenko slika par cvitov, da nisan uzaša skale zaludu
A uvečer smo, kad smo se svi skupili, napravili jednu proširenu obiteljsku sliku, sa teton Jelicon.
Ko je ono pita di je Zakonita? A radi, a ča ću van poć više govorit, štufalo me je i govorit više headbang:
Taman smo još uvatili malo zraka, dan-dva, i eto nas opet na novu feštu: moj kum je pričestija sina, pa smo bili i mi pozvani. Vinki je to naročito teško palo, bila je malo štufa i grintava, dokle se nije dokopala ljuljačke.
Rekli bi zli jezici da je napokon i Zakonita na slici. Je, i oni osmjeh od uva do uva je uzrokovan time da čak i u njezinoj firmi se u nedilju ne radi. Barenko ujutro i popodne
Vinka se pošteno izguštala na travici i okolo
... našla se ekipa njezini godin, zaigrale su se, pa je čak pristala ostat kod ekipe dokle tata odvede Zakonitu na posal, u treću smjenu. Toliko o radu nediljon «#$%&
Nakon dugoga nagovaranja, malo plača i kenjkanja više onako reda radi, uputili smo se doma i u krpe. Ne znan ko je pri zaspa, samo znan da me je Zakonita probudila kad je došla iz noćne smjene da gren skinit gaće i majicu i obuć piđamu. Toliko o uspavljivanju ...
A dalje ...
Dalje su već, ka ča san napisa, Vatrogasna posla ...
U Makarskoj je, od 16. do 18. ovega miseca, državno vatrogasno natjecanje za žensku i mušku mladež. Evo, koga zanima, i spisak prijavljenih ekipa, po županijama, odnosno onih koje su stekle pravo nastupa na izlučnim županijskim natjecanjima ...
... a moj posal je bija ovo ...
iskaznice, akreditacije ili kako se već sve ne zovedu ... ka reka bi, neš' ti, ali pomnožite to sa 1800, pojedinačno plastificirat, probit rupe za štipalicu (zakačku, za sjevernjake) pa će van bit malo jasnija ona opaska o ponavljanju pokreta i u snu i asocijacija na Čarli Čaplina u «Modernim vremenima». Naravno, kad spavanje dođe na red ...
To je trajalo, trajalo, odužilo se na cca 24 ure u komadu ... noću ipak nisan bija sam, društvo mi je pravija ovi leptirić ...
... koji je, sudeći po izostanku bilo kakvih pokreta s njegove strane, vjerojatno ubija oko dokle san ja odrađiva obveze ...
Ali neka, svemu, pa i tome dođe kraj, danas (četvrtak) san odnija zadnje izmjene i dopune i povuka crtu. Amen!
A u subotu oli nedilju moremo lipo, bez obveze, poć u Makarsku prošetat, nas dvoje ili troje, kakve sriće budemo ...
Evo i meni se pomalo oči sklapaju ... sad ću se poć pridružit Vinkici u horizontalu. Umorna mi je danas. Bili su na slapove Krke, ali o tom drugon prilikon, čin od teta iz vrtića dobijemo slike ...
Adio, i zdravi i veseli bili ...
E, da, vidin da mi nešto fali ... malo glazbe bi dobro došlu, pa kako je ovo mjesec zaštite od požara, a bliži se i turistička sezona, zašto ne bi spojili ugodno s korisnim
Fala lipa onima ča su se zabrinili kako me nima ovoliko vrimena, a ča ću van poć govorit ... jema san posla, radin od jučer popodne sa dva ubivanja oka od cca otprilike uru vrimena, zalipoja san kapke selotejpon da mi ne padnu ... nije neki posal težak u fizičkome smislu, ali je TUPILO ... parin se sam sebi ka Čarli Čaplin u "Modernin vremenima" ... kad je i u snu ponavlja one pokrete na traci ...
Da van sad ne crtan, evo pisme koja najbolje odražava moje trenutno stanje ...
Ništa zla, vatrogasna posla, više o tome kad završin. I kad malčice odspavan. Uz malo sriće i do večeras ... a i ostaloga materijala se skupilo, od Sudamje pa dalje.
Dovidova!
P.S. Nikako da završin ovi brzinski-niskoleteći posta tipa "ups, i did it again ..." ali MORAN stavit ovu sliku. I do sada san jema vrlo visoko mišljenje o nik titaniku i njegovin karikaturama, ali ova me je današnja oborila sa stolice. Bukvalno. Žena mi je mislila da je potres kad san pa po podu ... od smija ...
Eto, kako ko okreneš, posta san vikend pisac. A ča ću van ja, kad se većina stvari događa vikendon. Oni lipi ... i oni manje lipi. A ja ću pisat kad stignen. Drago mi je ako vas to zanima, ali neću upirat pisat svaki dan-dva da bi zadovoljija formu. Koga? Čega?
Ljudi moji, ovo nije posal, ovo je gušt. A gušt ne mora bit obaveza, bar ne bi tribalo da bude.
Ne. neću bacit tastaturu u draču, ka ča su neki meni dragi blogeri/blogerice već napravili. I to mi ni drago ... ja ću radije pomalo, liđero (lagano, za sjevernjake) nego da dopi**in sam sebi a i van svin ostalima. Ka @navalni, čestita Uskrs pa ga nima ni čut ni vidit do nikidan, jema bit da je počeja pakovat kufere za doć malo povirit ovod, jema čovik posla ovo lito, triba to sve spremit ... Ili ka @čuvitar, napiše dvi-tri beside kad dođe u Angolu i kad mu je vrime za odit put ovamo. Kad dojde doma, ionako jema pametnijega posla za radit vengo pisat po blogu. Ali, ča je je, mora se priznat da barenko redovito poviri blogove okolo i ostavi koju besidu, čisto onako da timbra kartelu :-)
Nego, dosta je bilo o drugima, jeman ja ča i o sebi, a pogotovo Vinkici, pisat.
Najpri je tribalo poć povirit rodicu Nastiju
... još jednu iz dijaspore, ova je potegla malo dalje, do Mletaka, tamo se i udala, ali ne propušta priliku kad more doletit malo doma, vidit familiju, a i uvik se u ova doba siti i Vinkina rođendana ...
Kako je ovi vikend bija malo poduži, malo smo se odlučili maknit, čisto onako forme radi, dalje od kuće. To dalje svatite figurativno ... nije nan bila potriba zakrčit Sveti Rok jer smo već na moru, pa smo se samo provozali malo južnije ... do Piska.
Lipo malo misto, nigdi na po puta između Makarske i Omiša. Bili smo povirit prijatelja Bumbara, inače moga dobroga prijateja koji je partija u dijasporu u Varaždin, a jema bokun kućice u Pisku ča afitaje (iznajmljuje, za sjevernjake) turistima.
Pa je tribalo malo otrat (obrisat, za sjevernjake) prašinu i sredit kuću da more spremno dočekat horde Čeha, Slovaka, Mađara, ali ipak najviše onih preko Meke Granice. Valjda in je nekako najbliže.
Pisak je lip ka slika, samo jema dvi male mane, kako za koga. Misto za parkiranje je skupje vengo posteja u apartmanu, pa nije ritkost vidit da ljudi ograđiju i iznajmljiju svoje parcelice ka parkiralište. A druga je mana ča je, ka i veliki dil Makarske rivijere, strmo ka na Islandu. Kuća od prijateja je udaljena od mora zračne linije cca 20-30 metri, ali jema mašo skal za sać do doli.
A Vinka ka Vinka, puna energije, pa smo provali tu energiju kanalizirat u nešto korisno
... ali nije nan dugo uspilo, pa se Zakonita išla prošetat sa njon do mora, na ritualno bacanje kamenčići ...
... a ja san se umorija i gledat di su se sve šetale, pa san se zadovoljija sa snimanjen cvića isprid kuće, i u najbližemu susidstvu ...
... a jema stvarno lipi primjeraka, vidi se da se je proliće razmavalo, svugdi jema svi koluri ovega svita ...
I tako, u ugodnome druženju ode cili dan, tribalo se malo pomalo opremit nazad, ubit oko posli obida i put pod noge, oću reć pod kola.
Vinka je oborila sve rekorde, zaspala je pri vengo smo se uspeli na magistralu, i nije fermala ni doma kad je mater prinila u posteju i obukla u piđamu. Sve do ujutro. Ča ti je šetnja na čistome zraku, a!
I tako, eto ti subote, nisi se ni okrenija. Majka svi derbija ...
Hajduk : Dinamo.
Judi moji, sramota me je priznat, ali san bija i ja na utakmici. Bez ikakve važnosti, ono ča Rejo i ekipa rečedu «za prestiž»
I ča se moglo vidit?
Da nisan najluđi na stadionu. Bilo je materi sa malon dicon i kolicima na Istoku,
a doli nji dvadeset i dva u kratke gaće i majicu ča trčedu za mijuron ... je, priznajen, doša san zapljeskat i onome malome iz Zadra ča je potpisa ugovor za onoliko pinez koliko ja neću vidit njanci na slici u cili život. Nije mi žaj ča on jema, vengo ča ja niman ...
Rezultat? manje bitno, jedan i jedan, ili ništa ništa, svejedno.
Hajduk se trsija a Dinamo je igra u leru ... I na moju veliku žalost, moran ovi put priznat da je Maminjo u pravu, kad je reka:
«... neka Bog pomogne onome ko kupi Hajduka...»
samo me je straj da će malo bit jedan Bog za pomoć «bilima», da bi i tribala cila duzina (tuce, dvanaest, za sjevernjake) i to ne bi ništa garantiralo ...
A nedilja? Svirale su sirene po mistu, zna bi se tu i tamo koji stariji čovik zajebat pa stat mirno kad čuje sirenu, ali brzo bi se sitija da to u ova doba nije pametno učinit, kad bi ga drugi počeli zajebavat. Oli smo mi krivi ča zaštitnik vatrogasaca, sveti Florijan, pada u isti dan kad je i godišnjica Titove smrti.
I opet ću meknit jedan citat, ovi put od Frfe Mužinića:
«... ča ovi svit misli, da su manje Hrvati ako priznadu da su plakali kad je Tito umra. A plakali su svi ...»
Bog mu da pokoj, a povist će prisudit koliko je napravija dobra, a koliko zla ... neka prođe bar sto godin na ovin nesriknjin prostorima da se ne zarati, pa se onda more pošteno o svemu razgovarat.
Nedilja ka nedilja, najboje posluži za dobro se naspavat, ali ako potrefi ka danas da jema malo više sunca, more i mala modna revija, sa isprobat ča se sve dobilo za rođendan, a slučajno je promaklo ovi dan za provat ...
A sad bi stvarno bilo dosta, vidite koja je ura. Triba poć nanit, da se ujutro more opet krenit u nove radne pobjede.
Zdravi bili!
Update:
Ne mogu se nigdi okrenit, a da ne čujen sve moguće i nemoguće zvučne akrobacije lako i teškoglazbenih nota ... pa eto nisan ni ja mutav da dan svoj prilog općoj kakofoniji zvukova na blogu
jerbo mi je @gregor posla toliko poruka da je portal party u petak, 31. svibnja 2008. povodon prve godišnjice 
.
