Marketing
Sveti Dujam 2008. i druge priče ...
Napokon, Aleluja ...
Uspija san u naumu koji pokušajen provest već par dan za redon, da ja uspavan Vinku a ne Vinka mene. Malo mita i korupcije, ostala je sama u posteji, dvi tri suzice i evo, u zdravlju, posli par minuti, više je ne čujen. Spava snom pravednika ...
Ali pomalo, vratimo se mi na početak, jeman van mašo tega pripovidit (ispričat, za sjevernjake) ... puno se tega lipoga zgodilo okad san napisa zadnji prošireni post, jerbo ono javljanje od nikidan na brzinu ne kontan, to mi ga dođe ka najobičnije timbravanje kartele.
Opet će mi reć @slađa da stalno negdi đirajen, a ča ću jon ja, kad se ona bidna nigdi ne miče iz kuće 
Posli onega produženoga prvomajskoga vikenda, prvi je na redu bija Sv. Duje.
Vinka me je satrala još od lani, kad je dobila, i fala Bogu razbila, svoju prvu klepetušu. A ča je to? To van je neprevediv izraz/naziv, vidićete, to je ono ča Vinka na mulu drži pod rukon.
Ali po redu, da ne priskačemo ...
Ka pravi iskusan posjetitelj grada pod Marjanon kad su velike gužve, ostavija san auto na parkiralište kod «Palače Pravde» (lipoga li i nadasve istinitoga imena) ili je možda manje zločesto da rečen kod zgrade suda. E!
Lipo lagano, s noge na nogu, najprin smo se uputili kod Kazališta, a jemali smo tamo ča i vidit...
... par omladinac ča se vrtu na glavi, i sve to, da prostite, u ritmu muzike. Vinka je to guštala gledat, ali meni se je zavrtilo i u glavi i u želucu, a evo van i kratki video, pa prosudite sami.
Mulariji svaka čast, na kraju je jedan prošeta sa malin sičićen okolo, pa smo mu šušnili unutra nešto malih krznenih životinjica i produžili dalje.
Na vrj Marmontove mi se zgodila prva i jedina greška oti dan ... popustija san Vinki i kupija balun, jedan od oni punjenih helijen. I po svin zakonima fizike, on je triba lipo stat nauzgor, a da ga Vinka drži za konopčić, da ne odleti, ali je šipak 
, kako je ovo ludi grad, tako ovod vridu niki drugi zakoni, a jema bit da mu vrime nije odgovaralo, pa je balun, u obliku veseloga konjića, više bija okolo nas vengo poviše nas. Jedva san odolija u iskušenju da ispustin konop i uz glasni uzdah rečen da ga je vitar odnija, ali suzdrža san se do kraja, dokle nismo išli doma, na opći užas svita isprid, izad i okolo mene ... beštimje (psovke, za sjevernjake) san prista brojit već negdi oko pola Marmontove, kad san ja mora priuzet dotični balon oblika konjića, jer je Njezino Veličanstvo štufalo (dosadilo joj, za sjevernjake) nosit.
Kad smo se napokon probili do Rive, jemali smo ča i vidit. Sa desne strane je bila pozornica, spremna za večerašnji koncert, kojega, na moju veliku žalost, ne mogu gledat, jer Vinka u to doba već mora bit u krpe, a na onoj novoj novcatoj tehnobetonskoj Rivi pravi pravcati VAŠAR ...
Na prvome štandu smo morali uzet klepetušu, i to je šefica izabrala roza boju. Ženska posla ... naravno da jon je tribalo skoro kvarat od ure da se odluči koju će vazest, pa smo produžili dalje. A svita ka u priči. Rekli bi zli jezici da je napokon poteštat (gradonačelnik, za sjevernjake) doživija da Riva bude puna puncata, doduše ne ka na nekin svojedobnin mitinzima podršeke ili dočecima zaslužni sportaši, ali bila je pristojna gužva. A možda je i ovo jedan od uzroka ...
... jerbo, kakvi nan je standard, ne bi se okladija da se nije većina svita skalala na Rivu glede eventualnoga dobitka, koji je ove godine iznosija 20000 malih krznenih životinjica za tombulu (to van je ka bingo, za sjevernjake), 10000 za cinkvinu (pet u redu, za sjevernjake) i 5000 za termu (tri u stupcu, za sjevernjake)
Bilo kako bilo, uspili smo se živi i zdravi probit priko Rive, i slikat se na mulu isprid Lučke kapetanije ...
Eno, vidite izad onega linoga konjića, morete zamislit kako je bilo tu krepalinu vuć priko ciloga grada, i to po ovoj gužvari.
I skoro da zaboravin napomenit, za divno čudo nije bilo kupit bejzbol palica ka lani ... valjda su proizvođači drvenarije kontali da se lani svit namirija, pa i ove godine nisu njanci donili na banke (štandove, za sjevernjake).
Nazad nismo tili odit opet kroz gužvu, pa smo provali skratit put kroz podrume. Naravno da smo isprid vidili i onu čuvenu jabuku, odnosno repliku oliti gipsani odljevak jabuke iz Biblijskoga vrta (o čemu je pisa i @brod u botilji) a unutra me odma sa vrat udrilo u možđane (mozak, za sjevernjake) miljardu najfiniji profumi (mirisa, za sjevernjake). Sajam cvića, skoro san ga bija zaboravija, ali ovako sa Vinkon nije bilo šanse da ga posjetin. Malo mi je, ali samo malčice @ciovka smanjila grižnju savjesti ča nisan bija, jer je ona, po svome dobrome običaju, to odlično dokumentirala slikon, pa kad san to sve pogleda mogu deboto reč da san i ja bija 
.
Proba san u sljedeći par dan nagovorit moju i mater od Zakonite, da ne rečen punicu, da pokupin nji dvi i odveden u podrume vidit cviće, ali iz razno razni objektivni i subjektivni razloga 
plan se nije moga ostvarit. Šteta! Dogodine će, valjda, bit bolje...
Vinka je tako brzo zaspala kad smo došli doma, ali opet posli mene ...
Sutra je novi dan, za velike promjene ... i kako sad gredu tepliji, pa i vrući dani, odlučili smo malo prominit frizuru ...
Teta Dijana, je, naravno, dala sve od sebe, a ovi cuf ča malo viri izad, to je zato jer smo se tek probudili, a tata to nije zna skalat doli. Mea Culpa, ali je posli prvoga pranja kose sve bilo u redu ...
Nije prošlo ni dva dana, a čekala nas je još jedna fešta ... bakin rođendan.
Rođena na Dan Pobjede, a zove se Slobodna, i ča je još najbolje, rođena je 1941., pa je još ispala i vidovita , uvik san jon govorija da je za one države radi tih činjenica mogla i Spomenicu dobit
Kupili smo dar, i odnili, ali nismo našli nikoga, pa san barenko slika par cvitov, da nisan uzaša skale zaludu
A uvečer smo, kad smo se svi skupili, napravili jednu proširenu obiteljsku sliku, sa teton Jelicon.
Ko je ono pita di je Zakonita? A radi, a ča ću van poć više govorit, štufalo me je i govorit više headbang:
Taman smo još uvatili malo zraka, dan-dva, i eto nas opet na novu feštu: moj kum je pričestija sina, pa smo bili i mi pozvani. Vinki je to naročito teško palo, bila je malo štufa i grintava, dokle se nije dokopala ljuljačke.
Rekli bi zli jezici da je napokon i Zakonita na slici. Je, i oni osmjeh od uva do uva je uzrokovan time da čak i u njezinoj firmi se u nedilju ne radi. Barenko ujutro i popodne
Vinka se pošteno izguštala na travici i okolo
... našla se ekipa njezini godin, zaigrale su se, pa je čak pristala ostat kod ekipe dokle tata odvede Zakonitu na posal, u treću smjenu. Toliko o radu nediljon «#$%&
Nakon dugoga nagovaranja, malo plača i kenjkanja više onako reda radi, uputili smo se doma i u krpe. Ne znan ko je pri zaspa, samo znan da me je Zakonita probudila kad je došla iz noćne smjene da gren skinit gaće i majicu i obuć piđamu. Toliko o uspavljivanju ...
A dalje ...
Dalje su već, ka ča san napisa, Vatrogasna posla ...
U Makarskoj je, od 16. do 18. ovega miseca, državno vatrogasno natjecanje za žensku i mušku mladež. Evo, koga zanima, i spisak prijavljenih ekipa, po županijama, odnosno onih koje su stekle pravo nastupa na izlučnim županijskim natjecanjima ...
... a moj posal je bija ovo ...
iskaznice, akreditacije ili kako se već sve ne zovedu ... ka reka bi, neš' ti, ali pomnožite to sa 1800, pojedinačno plastificirat, probit rupe za štipalicu (zakačku, za sjevernjake) pa će van bit malo jasnija ona opaska o ponavljanju pokreta i u snu i asocijacija na Čarli Čaplina u «Modernim vremenima». Naravno, kad spavanje dođe na red ...
To je trajalo, trajalo, odužilo se na cca 24 ure u komadu ... noću ipak nisan bija sam, društvo mi je pravija ovi leptirić ...
... koji je, sudeći po izostanku bilo kakvih pokreta s njegove strane, vjerojatno ubija oko dokle san ja odrađiva obveze ...
Ali neka, svemu, pa i tome dođe kraj, danas (četvrtak) san odnija zadnje izmjene i dopune i povuka crtu. Amen!
A u subotu oli nedilju moremo lipo, bez obveze, poć u Makarsku prošetat, nas dvoje ili troje, kakve sriće budemo ...
Evo i meni se pomalo oči sklapaju ... sad ću se poć pridružit Vinkici u horizontalu. Umorna mi je danas. Bili su na slapove Krke, ali o tom drugon prilikon, čin od teta iz vrtića dobijemo slike ...
Adio, i zdravi i veseli bili ... 
E, da, vidin da mi nešto fali ... malo glazbe bi dobro došlu, pa kako je ovo mjesec zaštite od požara, a bliži se i turistička sezona, zašto ne bi spojili ugodno s korisnim 
Post je objavljen 15.05.2008. u 23:24 sati.