... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Eto, kako ko okreneš, posta san vikend pisac. A ča ću van ja, kad se većina stvari događa vikendon. Oni lipi ... i oni manje lipi. A ja ću pisat kad stignen. Drago mi je ako vas to zanima, ali neću upirat pisat svaki dan-dva da bi zadovoljija formu. Koga? Čega?
Ljudi moji, ovo nije posal, ovo je gušt. A gušt ne mora bit obaveza, bar ne bi tribalo da bude.
Ne. neću bacit tastaturu u draču, ka ča su neki meni dragi blogeri/blogerice već napravili. I to mi ni drago ... ja ću radije pomalo, liđero (lagano, za sjevernjake) nego da dopi**in sam sebi a i van svin ostalima. Ka @navalni, čestita Uskrs pa ga nima ni čut ni vidit do nikidan, jema bit da je počeja pakovat kufere za doć malo povirit ovod, jema čovik posla ovo lito, triba to sve spremit ... Ili ka @čuvitar, napiše dvi-tri beside kad dođe u Angolu i kad mu je vrime za odit put ovamo. Kad dojde doma, ionako jema pametnijega posla za radit vengo pisat po blogu. Ali, ča je je, mora se priznat da barenko redovito poviri blogove okolo i ostavi koju besidu, čisto onako da timbra kartelu :-)
Nego, dosta je bilo o drugima, jeman ja ča i o sebi, a pogotovo Vinkici, pisat.
Najpri je tribalo poć povirit rodicu Nastiju
... još jednu iz dijaspore, ova je potegla malo dalje, do Mletaka, tamo se i udala, ali ne propušta priliku kad more doletit malo doma, vidit familiju, a i uvik se u ova doba siti i Vinkina rođendana ...
Kako je ovi vikend bija malo poduži, malo smo se odlučili maknit, čisto onako forme radi, dalje od kuće. To dalje svatite figurativno ... nije nan bila potriba zakrčit Sveti Rok jer smo već na moru, pa smo se samo provozali malo južnije ... do Piska.
Lipo malo misto, nigdi na po puta između Makarske i Omiša. Bili smo povirit prijatelja Bumbara, inače moga dobroga prijateja koji je partija u dijasporu u Varaždin, a jema bokun kućice u Pisku ča afitaje (iznajmljuje, za sjevernjake) turistima.
Pa je tribalo malo otrat (obrisat, za sjevernjake) prašinu i sredit kuću da more spremno dočekat horde Čeha, Slovaka, Mađara, ali ipak najviše onih preko Meke Granice. Valjda in je nekako najbliže.
Pisak je lip ka slika, samo jema dvi male mane, kako za koga. Misto za parkiranje je skupje vengo posteja u apartmanu, pa nije ritkost vidit da ljudi ograđiju i iznajmljiju svoje parcelice ka parkiralište. A druga je mana ča je, ka i veliki dil Makarske rivijere, strmo ka na Islandu. Kuća od prijateja je udaljena od mora zračne linije cca 20-30 metri, ali jema mašo skal za sać do doli.
A Vinka ka Vinka, puna energije, pa smo provali tu energiju kanalizirat u nešto korisno
... ali nije nan dugo uspilo, pa se Zakonita išla prošetat sa njon do mora, na ritualno bacanje kamenčići ...
... a ja san se umorija i gledat di su se sve šetale, pa san se zadovoljija sa snimanjen cvića isprid kuće, i u najbližemu susidstvu ...
... a jema stvarno lipi primjeraka, vidi se da se je proliće razmavalo, svugdi jema svi koluri ovega svita ...
I tako, u ugodnome druženju ode cili dan, tribalo se malo pomalo opremit nazad, ubit oko posli obida i put pod noge, oću reć pod kola.
Vinka je oborila sve rekorde, zaspala je pri vengo smo se uspeli na magistralu, i nije fermala ni doma kad je mater prinila u posteju i obukla u piđamu. Sve do ujutro. Ča ti je šetnja na čistome zraku, a!
I tako, eto ti subote, nisi se ni okrenija. Majka svi derbija ...
Hajduk : Dinamo.
Judi moji, sramota me je priznat, ali san bija i ja na utakmici. Bez ikakve važnosti, ono ča Rejo i ekipa rečedu «za prestiž»
I ča se moglo vidit?
Da nisan najluđi na stadionu. Bilo je materi sa malon dicon i kolicima na Istoku,
a doli nji dvadeset i dva u kratke gaće i majicu ča trčedu za mijuron ... je, priznajen, doša san zapljeskat i onome malome iz Zadra ča je potpisa ugovor za onoliko pinez koliko ja neću vidit njanci na slici u cili život. Nije mi žaj ča on jema, vengo ča ja niman ...
Rezultat? manje bitno, jedan i jedan, ili ništa ništa, svejedno.
Hajduk se trsija a Dinamo je igra u leru ... I na moju veliku žalost, moran ovi put priznat da je Maminjo u pravu, kad je reka:
«... neka Bog pomogne onome ko kupi Hajduka...»
samo me je straj da će malo bit jedan Bog za pomoć «bilima», da bi i tribala cila duzina (tuce, dvanaest, za sjevernjake) i to ne bi ništa garantiralo ...
A nedilja? Svirale su sirene po mistu, zna bi se tu i tamo koji stariji čovik zajebat pa stat mirno kad čuje sirenu, ali brzo bi se sitija da to u ova doba nije pametno učinit, kad bi ga drugi počeli zajebavat. Oli smo mi krivi ča zaštitnik vatrogasaca, sveti Florijan, pada u isti dan kad je i godišnjica Titove smrti.
I opet ću meknit jedan citat, ovi put od Frfe Mužinića:
«... ča ovi svit misli, da su manje Hrvati ako priznadu da su plakali kad je Tito umra. A plakali su svi ...»
Bog mu da pokoj, a povist će prisudit koliko je napravija dobra, a koliko zla ... neka prođe bar sto godin na ovin nesriknjin prostorima da se ne zarati, pa se onda more pošteno o svemu razgovarat.
Nedilja ka nedilja, najboje posluži za dobro se naspavat, ali ako potrefi ka danas da jema malo više sunca, more i mala modna revija, sa isprobat ča se sve dobilo za rođendan, a slučajno je promaklo ovi dan za provat ...
A sad bi stvarno bilo dosta, vidite koja je ura. Triba poć nanit, da se ujutro more opet krenit u nove radne pobjede.
Zdravi bili!
Update:
Ne mogu se nigdi okrenit, a da ne čujen sve moguće i nemoguće zvučne akrobacije lako i teškoglazbenih nota ... pa eto nisan ni ja mutav da dan svoj prilog općoj kakofoniji zvukova na blogu
Ali, ča je je, mora se priznat da barenko redovito poviri blogove okolo i ostavi koju besidu, čisto onako da timbra kartelu :-)
