umorno

29.08.2006., utorak

Deja vu!

Ma vidi poliglotskoga naslova ... reka bi koji salamunić ča se krije meju van lud

a meni je to sinoć prvo palo napamet ... opet na hitnu, opet mala Vinka jema na repertoaru ariju Rigoleto, samo ča je ovi put to sve bilo pinku lakše ... ali ono ča se reče, koga je ugrizla zmija, biži i od guščerice. Kako smo se bili pri malo više od misec dan ispekli, tako smo ovi put već na prve naznake dižgracije partili na dječju hitnu i poduzeli priko potribne korake. thumbup

Baš se čovik uči dokle je živ. Nije bilo gužve, a i naletili smo na jednu smišnu (za sjevernjake: simpatičnu) mladu doktoricu koja nas je lipo umirila, mala nije dehidrirana, i poučila nas je kako sami, onako za prvu ruku, moremo vidit je li ili nije potribna infiuzija. Naravski, nikome ne pada napamet igrat se doktora. Mislin da smo ipak malo pristari za to lud

ali dobro je znat, zlu ne tribalo. I kako nadoknađivat tekućinu, i sve pomalo ... lagano, smirilo nas je, a bogami i malu Vinkicu. Pa je teti doktorici pričala kako je bila na utakmici, umisto da počme glumit vatrogasnu sirenu čin vidi bilu monturu (za sjevernjake: uniformu) Bitno je da je na kraju mala ipak išla prispavat doma, i da pozapodne opet triba u svojega likara. Fibrica je malo skočila, u podne nije jemala, pozapodne ćemo vidit ...
Najbitnije je da ona nije onako lešo-lešo ka nazad misec dan, kad smo je morali ostavit u bolnici, nego da trče po kući, provaje materine postole

i viče kako će u subotu opet na utakmicu. Sva srića da je reprezantivna pauza, pa da dvi šetemane (za sjevernjake; sedmice) nima utakmic, a da ga vidin ko je neće opet odvest kad bude lipo vrime zujo

Kad smo već kod vrimena, pun mi je kufer ovoga ni-juga-ni-bure, sve mi se pari da ćemo opet u kratke rukave do Svi Sveti, a onda u dva dana uletit u kapote. Isto ka da je ko ukinija proliće i jesen, a ostavija samo lito i zimu. headbang

Stojte mi dobro, i nadan se da će slideći post bit malo svitliji i veseliji wave

- 13:47 - Komentari (10) - Isprintaj - #

27.08.2006., nedjelja

Tri godine i jedan dan ...

Eto, skoro san zaboravija, ali Zakonita me sitila ... jučer san triba slavit treći rođendan. A kako, pitat ćete se vi, svi odreda veliki matematičari, nadajuć se da san napokon rebambija i pobrka lončiće? bang

Lipo, ka ča vidite na slici, da ne rečen vidljivo je iz priloženoga, kako mi je izgledalo auto, nakon ča san nazad tri godine i jedan dan, vraćajuć se iz Zadra, na blagoj uzbrdici i još blažoj okuki na livo, samo produžija pravo. Trepnija malo duže, i prvi put u životu napravija salto, skupa sa mojin auton, pokojnon Opel Agilon. Dunkve, boje da je ona pokojna vengo ja, a nije mi puno falilo. Malo podljeva na drobu, kojega je uvik bilo, bogu fala, nika koščica slomivena u livoj šaki, i malo isprimišani i rastegnuti ligamenti okolo desnoga gnjata (skočni zglob, za sjevernjake). I moji ludi refleksi lud

Osta san, naravski, pri svisti, popeja se na cestu, još za vruće rane, i slika auto, tj. ono ča je od njega ostalo rofl

Čisti refleks ...
Kasnije, tri dana šibenske bolnice i oporavak par miseci, malo me unazadilo tako da tek sad dolazin sebi, i zafaljijen Onome Gori ča mi je da još jednu priliku, da se mogu radovat mojoj Prinčipeši svako jutro kad otvorin oči i vidin je kako mirno spava u svojoj kočeti kad ja gren na posal: Fala ti Bože, još jedan put.
Fala i Vama svima ča me čitate, fala onima kojima je ovo drago pročitat, a i onima kojima dižen tlak i koji okolo govoru da ča sad oni moradu znat da san ja vodija malu na utakmicu. Ja in tu ne mogu pomoć. Ko se grintav i štuf rodi, taki i umre. Ne moreš protiv prirode. Amen! mah

- 21:20 - Komentari (3) - Isprintaj - #

20.08.2006., nedjelja

Ćiro nije peder!

Ne da bidan Ćiro nije peder, vengo više nije za ništa. Čak ga je i moja Vinka prokužila. Nije tila vikat nego je rekla "pusti onoga staroga barbu ..." lud

Upravo tako. M.B. je čovik koji je već odavna triba bit u penziji, a naši ga specijalisti "lešinarskog novinarstva" nemilice iskorištavaju, pogotovo sad u sezoni "kiselih krastavaca".
Dunkve, molajte Ćiru na miru ... utakmica je bila za pet, Vinka je, nakon desetodnevnoga masiranja tipa "kad ćemo više poć na utakmicu" jedva dočekala da počme. I bila je mirna ka bubica.
Da je utakmica bila bez poluvrimena, ostali bimo do kraja, a ovako, kad je na poluvrime vidila da se ljudi pomalo dižu i protižu noge, Šefica je odlučila da triba poć doma. I inzistirala je!
Da ga vidin ko je neće poslušat rofl

tako da smo Ujko Ante, Vinka i Tata, to ka ja, pogledali ostatak utakmice u jednome kafiću. I ustanovili da nismo ništa bitno propustili. I isto tako da Šefica more bit i nje bila najmlaja na Poljudu. Stvari se ipak minjaju ... nadan se, na bolje. I da će Vinka, ka ča je i sama rekla, poć na još koju utakmicu, ako bog da zdravlja i lipoga vrimena.

Sve ča je vridilo desilo se u prvome poluvrimenu, kad smo bili onamo. Fala Vinka. A ona, puna utisak, nije fermala mlit od Poljuda do Kaštili i nazad. Jedva je i zaspala. Zadnje ča san čija je kako je oduševljenoj Mami na uvo utiho pivala "bila i plava skladna je boja..." i mora bit da je u po strofe zaspala. Amen. Laku noć! mah

- 00:26 - Komentari (4) - Isprintaj - #

19.08.2006., subota

Bili su bili vrhovi planina!

Mora san. Umela me kiss

Još od nikidan, kad je zavarila na hajdukovu desetku, Kranjčarov dres, fala bogu, pa do danas, nije pristala mlit. Naučila je i pivat "bili su bili ..." i to cile dvi kitice. Kad smo joj provavali Dres, nije ga tila skinit, pa je na kraju, kako je mala pokupila najtvrdoglavije gene i kromosome od mame i tate, išla spavat u majici sa brojen 10 thumbup

. Barenko je dozvolila da jon skinemo donji dil, jerbo bi se bila skuvala. Fala bogu, opet je zavrućilo. Napokon san se priselija. Razdužija stari stan. Montira klimu. i, fala bogu, ADSL. Ma koliko in spominja užu i širu rodbinu ženskog roda, kad se jedan put navučeš na to ... lakše mi se bilo duvana odviknit headbang

... i tako, mac naprid, ili ča bi reka Tarik, BUNT naprid. Nadan se da će bit povoda da napišen još koju besidu, i to lipu, i večeras, kad se vratimo i kad Šeficu spremimo nanit ... mah

- 10:00 - Komentari (2) - Isprintaj - #

08.08.2006., utorak

ŽIVIJA DRŽAVNI MONOPOL!

Kao i uvijek, oduševljen sam sa našim OPERATEROM, još od vremena kad se zvao PTT i kad je bio normalne, za jednu ozbiljnu poštu, ŽUTE boje.
Bilo je tu svega, od sitnih 3.500,00 DEM-a za telefonsku liniju, koja je kasnije pala na ZVONKOVIH TELEFONKOVIH 500 kn, pa do početnog ignoriranja Interneta, koje smo kompenzirali sa pol-satnim pokušajem spajanja na NET preko CARNeta i prvih 9600 Bps modema. No, mislili smo, rat je, bit će bolje kad to S**NJE prođe. Da, little tommorow, rekli bi oni što se i dalje prave Englezi. Ili ne daj bože Amerikanci. Svojedobno smo govorili da bismo radije da nas Amerikanac zarobi nego Rus oslobodi. Danas više nisam siguran što je pametnije.
OPROSTITE na ovakvom dugom i naoko nevezanom uvodu, iako bih, u ovakvom raspoloženju, najradije nekom IZVINUO ruku. Ili nogu. Što prije dohvatim "#$%&.
Naime, od mjeseca ožujka Anno Domini MMVI sam sretni korisnik T-Com ADSL-a. Naravno, najjeftiniji paket. Do tada sam "tukao" cca 70-80 kn mjesečno sa klasičnim dial-upom, pa sam jednostavnom računicom došao do zaključka da mi je ovo super prilika. Da, matematički je to sve u redu. I dan danas, onih 512 Mb osnovnog paketa prometa nisam nikad "probio", napokon sam se normalno osjećao kao korisnik, a ne kao ona životinja iz Dalmacije dugih ušiju i repa te nezgodnog karaktera.
Da, rekli bi dežurni pesimisti, predobro da bi potrajalo ... I tu dolazi do zapleta ...
Naime, bitan podatak za radnju, stanje i zbivanje je da sam PODSTANAR. Uredno podmirujem sve troškove, gazdarica zadovoljna, ja zadovoljan, bez problema je potpisala zahtjev za ADSL, čije troškove ja uredno podmirujem. Da, i što ne valja, pitate se?
Ukazala se prilika za malo bolji stan, naravno, za malo više para. I tu počinje AKCIJA.
Nakon učestalog pozivanja onog čuvenog broja 0800 9000, da rezimiram, došao sam do slijedećeg saznanja:

- Moram platiti raskid/penale za ugovor u prethodnom stanu (cca 600 kn)
- Ako želim i dalje koristiti ADSL, moram sa novim gazdom dogovoriti da potpiše NOVI ugovor
- Kao alternativu, službenici T-Coma na gore rečenom broju mi BEZOBRAZNO predlažu da uzmem telefonsku liniju na svoje ime (600 kn), na nju otvorim ADSL
- Svaki slijedeći put kad se budem selio plaćam selidbu ADSL-a i tel linije (cca 1000 kn)

Alternativa ovome gore je stari dial-up brzina Interneta ekvivalentna vožnji automobila pod ručnom kočnicom.
Znam da ovo sve što sam napisao neće ništa promijeniti, i da ovaj text nikad neće izaći na T-comovom portalu, ali, eto, sad mi je barem nešto lakše. Samo za jednu stvar još nisam siguran. Jesam li ipravno napisao ono u naslovu? Ili je ovo ipak nečiji drugi monopol? Ovo je prvi moj post koji šaljem uredništvu, u nadi da se bar malo skrene pažnja na nas PODSTANARE, koji smo puno puta LJUDI NIŽEG REDA.
Ako su odnosi za stanodavcima U REDU, kao što je i u mom slučaju, uvijek se nađe neko da zamuti vodu, i da Vam malo popije krvi na slamku, i da na račun onih 3500 DEM sa početka teksta izgradi infrastrukturu fiksne mreže u tolikoj mjeri da na jednom otoku Premudi (70 milja od Italije) da najmanje barake na otoku dovede tel. priključak po devizi "plati pa se priključi".
I kako god okreneš, prije ili poslije, osjetite kako vam raste rep, uši i polako počinjete ličiti na onu simpatičnu životinju sa početka ... headbang

- 13:17 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Pozdrav iz novega obitavališta!

Napokon. Aleluja, ili kako bi rekla moja Vinkica: "Jupi, novi stan". Dobro, baš i nije novi, ali je pinku komodniji i barenko se ne triban tuširat u nastavcima, ka dosad. A da ne zaboravin zle jezike, koji kažijedu da se opet nisan daleko maknija od matere. Dapače, sad Vinka kad se najidi more uteć u babe i dida brez da prilazi cestu. Samo osan skalini zujo

A i zimi neće bit loše, jerbo su sa juga VELIKE ponistre i neće tribat puno grijat. A i stan je u sredini, pa ćemo se malo grijat na playback cerek

Je da je meni drago, ali mi je bitno da je Vinka to super podnila. Bilo me je pomalo straj njezine reakcije, ali bilo je, ća bi rekli sportski komentatori, daleko iznad očekivanja. Isplatilo se malo pripatit pa prinašat, naravno, ništa bez pomoći prijatelja. Slaven, Veliki Ante i naročito Mali Ante. Ionako san činija cca otprilike ijadu skalini dnevno, a da mi nije bilo nji, osušija bi se skroz, i nestali bi ovi svi brižno skupljani kili, sve ovo ča su moji zubići godinan nabacivali. Da ne spominjen da bi prinaša još deset dan puknucu

Kupamo se, kako ko i kako di naughty

Meni je isteka ovi moj NAMJENSKI mini godišnji, danas je prvi radni dan headbang

, ali eto, nadan se da ću priživit. Još nan je u staromen stanu ostalo samo (ne zajebajen se) obrisat prašinu i učinit primopredaju, a doli, u novome, je još sve na jarpi. Pomalo i to sređijemo. Nisan ništa ni pisa jerbo doli niman internet, tj. ADSL, a tlaka mi je priko modemske veze bilo šta radit jerbo smo danas svi (mea culpa!) postali megalomani pa se deboto svaka zanimljivija web-stranica priko modem vulgaris obične starinske veze učitaje priko svake mire dugo ...
Stvari pomalo dolazu u red, mala Vinka uredno se popravlja, oću reć već se rekuperala, ne triba je pitat (nutkat da jede, za sjevernjake), ka ča se i vidi, malo u jedne, malo u druge babe,

a kako su, fala bogu zdravstveni problemi izad nas, mala se okrenila profesionalnoj orjentaciji. Sve mi se čini da naginje pedikerskome zanatu, a ovi put je za trening poslužila materina noga. Neka. Neka se mala na vrime uči začas će matura njami