Marketing
Tri godine i jedan dan ...
Eto, skoro san zaboravija, ali Zakonita me sitila ... jučer san triba slavit treći rođendan. A kako, pitat ćete se vi, svi odreda veliki matematičari, nadajuć se da san napokon rebambija i pobrka lončiće? 
Lipo, ka ča vidite na slici, da ne rečen vidljivo je iz priloženoga, kako mi je izgledalo auto, nakon ča san nazad tri godine i jedan dan, vraćajuć se iz Zadra, na blagoj uzbrdici i još blažoj okuki na livo, samo produžija pravo. Trepnija malo duže, i prvi put u životu napravija salto, skupa sa mojin auton, pokojnon Opel Agilon. Dunkve, boje da je ona pokojna vengo ja, a nije mi puno falilo. Malo podljeva na drobu, kojega je uvik bilo, bogu fala, nika koščica slomivena u livoj šaki, i malo isprimišani i rastegnuti ligamenti okolo desnoga gnjata (skočni zglob, za sjevernjake). I moji ludi refleksi 
Osta san, naravski, pri svisti, popeja se na cestu, još za vruće rane, i slika auto, tj. ono ča je od njega ostalo 
Čisti refleks ...
Kasnije, tri dana šibenske bolnice i oporavak par miseci, malo me unazadilo tako da tek sad dolazin sebi, i zafaljijen Onome Gori ča mi je da još jednu priliku, da se mogu radovat mojoj Prinčipeši svako jutro kad otvorin oči i vidin je kako mirno spava u svojoj kočeti kad ja gren na posal: Fala ti Bože, još jedan put.
Fala i Vama svima ča me čitate, fala onima kojima je ovo drago pročitat, a i onima kojima dižen tlak i koji okolo govoru da ča sad oni moradu znat da san ja vodija malu na utakmicu. Ja in tu ne mogu pomoć. Ko se grintav i štuf rodi, taki i umre. Ne moreš protiv prirode. Amen!
Post je objavljen 27.08.2006. u 21:20 sati.