turimti

26.10.2021., utorak

Sarajevo...

Sarajevo, ljubavi moja. Kad si u Gradu, a u Tebi jesen, osjećaš svaki šum lista koji pada, svaki žubor Miljacke koja se lomi na kaskadama. Miris djetinjstva nadire svakim udisajem zraka koji za divno čudo još uvijek nije "smogovski". Grad se voli ma gdje bili. Kad si tu sve pada u drugi plan...

.
Grad ispod Trebevića...

.
Jesen u meni...

.
Tko se napije vode na česmi kod Begove džamije, vraća se...

.
Svugdje vlasnici "struje" imaju dobar okoliš...

.
Slatko čoše i pogled na brdo...

.
Čaršija...

.
Kvana "Dibek"...

.
Galebe moj...

.
Grad u kome ima mjesta za sve koji ga vole...

.
Bio je tu nekad 92. grafit: Ovo je Srbija!, a onda su dodali; Budalo, ovo je pošta!..

.
Brana čistom zraku...

Oznake: jesen

- 16:50 - Komentari (4) - Isprintaj - #

22.09.2021., srijeda

Jesen na mom otoku...

Komiža...
Jesen, a u mom srcu ne/mir...

Oznake: jesen, plač

- 14:06 - Komentari (4) - Isprintaj - #

05.11.2019., utorak

Komiško jutro...

Lipo, lepo, lijepo je rano tražiti kruh u Komiži. Nekad davno zapisivanje u tekicu za kruh odavalo je broj domaćih i broj gostiju. Danas samo svećenik i „E – visitor“ znaju koliko je jednih koliko drugih. Spor nastaje oko onih koji fiktivno žive u Gradu. Penzići kalkuliraju s prijavom boravišta po logici tko da više...Ako nosiš otočnu iskaznicu imaš jeftiniji prijevoz, na malu penziju i isto tako mirovinu, jedni daju manje, drugi više. Viša matematika. Za pogled kroz ponistru, pendžer, prozor, često se zna reći: „Tko ovo more platiti?!“ Obično onaj tko razbije caklo oli staklo nikada ne plati...Plati u pravilo netko nevin. Onaj komu se vitar kroz rapu, bužu, uvuće između hladnih jesenjih zidova...Zato se biži vanka. Na Sunce i valove što te ispune snagom kojom se valjaju po plaži vrteći puriće te uz zidove propale civilizacije...
Lipo, lepo, lijepo je, je...

Oznake: jesen

- 12:31 - Komentari (6) - Isprintaj - #

01.11.2015., nedjelja

Hodoljublja - Dragodid...

.
Hodoljublja - Dragodid...
Jutros sam se probudila u Komiži...Volim biti gore. Zato mi je najdraže čuti;- Penji se! Što čekaš?!...I bi...Kralj nije došao, mi jesmo. Popeli smo se prvo na Sv. Bjož poviše Komiže, a zatim u Dragodid. Ljude nismo sreli ako se ne računaju, tovari, jarci i corni mačak. Vitar nam je kroz napola srušene kuće i otvorenu ponistru jedne obnovljene, pričao štoriju o prošlim vrimenima. Vrimena za raspravu; jel bilo boje oli gore, nismo imali. Pucalo se na sve strone od pogleda. Lovcima smo u zadnji tren utekli nizbrdo put Barjoške. Pucalo se...Lipo je popeti se, a nije loše ni sići. Triba samo znati provo vrime...- Siđi, Majke ti, čulo se...Dosta mi je ovog, gori - doli...I bi, tako kako Kralj veli...Dragodid, Komiža, otok Vis, jednog dona u oktobru, dobro, listopadu...