Lipo, lepo, lijepo je rano tražiti kruh u Komiži. Nekad davno zapisivanje u tekicu za kruh odavalo je broj domaćih i broj gostiju. Danas samo svećenik i „E – visitor“ znaju koliko je jednih koliko drugih. Spor nastaje oko onih koji fiktivno žive u Gradu. Penzići kalkuliraju s prijavom boravišta po logici tko da više...Ako nosiš otočnu iskaznicu imaš jeftiniji prijevoz, na malu penziju i isto tako mirovinu, jedni daju manje, drugi više. Viša matematika. Za pogled kroz ponistru, pendžer, prozor, često se zna reći: „Tko ovo more platiti?!“ Obično onaj tko razbije caklo oli staklo nikada ne plati...Plati u pravilo netko nevin. Onaj komu se vitar kroz rapu, bužu, uvuće između hladnih jesenjih zidova...Zato se biži vanka. Na Sunce i valove što te ispune snagom kojom se valjaju po plaži vrteći puriće te uz zidove propale civilizacije...
Lipo, lepo, lijepo je, je...