Pušenje...

Prvu cigaretu sam zapalila u 1. razredu. Osnovne škole.
Moja susjeda Ljiljana i ja smo se sakrile u jednom štandu na Dolcu, i zapalile. Da zapalile, bile smo premale čak i za upaliti šibice. Nismo ni to još znale. Ljiljana je uspjela i taman da ćemo zadimiti, kad evo ti moje bake Pepe pored nas.
Trčakarale smo pored nje i žicale ju da nas ne tuži roditeljima, ali uzalud. Za Ljiljanu se ne sjećam, al mene je tužila.
Moji su bili strašno ozbiljni ili su se pravili takvi, a jedno od pitanja je bilo i koju vrsta cigareta smo pušile. Rekla sam da one šta imaju nacrtan "beležnik". Tek nakon dosta vremena ispostavilo se da su to bile neke "LD" cigarete s nacrtanim velikim upitnikom. Šta je "beležnik" i jel ta riječ postoji ni dan danas nisam baš sigurna :))

Sljedeću sam zapalila u 1. razredu. Srednje škole.
Nisam bila baš povodljiva, nego mi se htjelo biti odrasla. A u mojim 15godišnjim mislima cigareta i "odraslost" je bilo nekako povezano. Sakrila sam se u kupanu na katu, otvorila vrata od tavana (zbog dima) i vježbala pred ogledalom. Kako izgledam s cigaretom mi je bilo jako bitno. Zbog toga ogledalo ;))
Nije mi baš bilo fino. Vrtelo mi se u glavi i bilo mi je mučno, ali na žalost znam biti uporna i tamo gdje ne treba i ubrzo sam propušila i popravo.

Nisam nikada puno pušila. To me tješi i samoopravdava. Imam jednu kutiju obično dva dana i biram one light cigarete. Nisam nikada ni pokušavala prestati s pušenjem. Ustvari jesam, svaki put kad bi bila trudna i to istog časa kad bi saznala da imam bebu, ali čim bi beba poodrasla opet bi se ja vratila cigaretama.
Znam da mi toga baš ne treba, bez obzira šta ne pušim puno. Ali, nikako se odlučiti i ostaviti cigarete.

A kad se odlučim...vjerujem da ću i uspjeti.

Naravno, ako opet ne upišem koju školu i opet ne krenem u taj kobni 1. razred ... kobni što se cigareta tiče :)))