Ljubomora...

Rijetko čitam novine, crnu kroniku još rjeđe, ali ovih dana me zabavilo nešto baš iz crne kronike.

U mom Zagorju baka od 71 godinu je istukla nekim štapom baku od 75 godina zbog ljubomore. Ta od 71 je sumnjala da ju njen muž Štefek vara s bakom od 75 i kad je navečer njen deda izašao iz kuće došuljala se do svoje kume i čekala u grmlju. Njen muž nije stigao, ali je baš u taj tren ta od 75 izašla iz svoje kućice i u mrak počela šaptati :
- Štefek, di si? Štefek, si ti?
Kad je to baka od 71 čula, zgrabila je neki štap i udri po baki od 75. Na sreću u blizini su bili ljudi pa su zaustavili pomahnitalu bakicu. Rekla je da je to sve kriv njen Štef i da su te batine njega čekale, ali eto...

Šta su ti zagorke...dobro nisu ni zagorci loši, kad deda od 78 godina šuška po susjedstvu.. ;), ali sve me to osim smijeha, potaklo i na razmišljanje o ljubomori.

Skoro uopće nisam ljubomorna. Ne mogu reći da mi je potpuno stran taj ružan osjećaj, ali u principu nisam. Za mene su moji muški prijatelji bespolni, pa pretpostavljam da su i njemu prijateljice baš prijateljice. A zašto se ne bi družili i s osobama suprotnog spola, kad u tome nema nikakvih primisli niti ničeg lošeg...
Ne znam, možda ljubomora ima veze sa načinom razmišljanja ili sa samopuzdanjem ili sa posesivnošću ili možda s godinama...

Tko zna možda ću i ja jednog dana sa 71-om godinom biti ljubomorna, ipak sam ja zagorka, a one kad su ljubomorne.... postanu opasne i uzimaju štap u svoje ruke ;)))