Kad ne voliš, ne voliš, al kad voliš....

Prije par godina nazvala me moja prijateljica/kuma Dada sva uzrujana i odmah mi se počela jadati na telefon:

- Znaš šta mi se dogodilo? Nazvala me ona glupa Ta i Ta da dođem k njoj na trešnju !
- Da ? I?
- Ma šta i? Ko da ja imam vremena za nju i njenu trešnju. Daj si to zamisli. Glupača. Tek sam došla doma. Znaš koliko imam posla. Lako njoj. Po cijele dane je doma. A ja moram i skuhati za sutra i veš i suđe...sad ona mene gnjavi s glupom trešnjom!
- Stvarno je bezobrazna... - rekla sam to sa smjehom u glasu, ali Dada to nije ni čula od ljutnje.
- Pa je! I znaš šta još? Rekla je nek si i vrećicu donesem da si i za doma naberem trešanja. Ko da sam ja i moji doma željni njenih trešnji. Koliko nam se hoće, toliko kupimo i mir!
- Čuj, Dado...a da ja tebe nešto pitam?
- Pitaj.
- A da sam umjesto nje te ja pozvala da dođeš na trešnju? Šta bi rekla?
- IDEM ! Znaš kako mi svi volimo trešnje...

Pukle smo u smijeh oba dvije i zaključile da je ona dobra stara poslovica da nije bitno šta ti tko kaže, nego tko ti to kaže potpuno istinita.
Ili šta bi ja rekla...
Kad nekoga ne voliš, može ti se popesti na glavu i nećeš ga voljeti..
a kad nekoga voliš, može ti se popesti na glavu i voljet ćeš ga :)))