Traveler bez japanki

Znaci. budenje je bilo u dva u noci . Nije se bilo lako probuditi ali curke su to super izdrzale i bez problema se spremile i u auto. Let za Madrid je bio ujutro u sedam, a trebali smo jos ostaviti auto na cuvani parking ispred hotela Arion. Najgore je bilo izaci iz auta jer je bilo hladno ali su hrabro krenule do recepcije i tu cekali transfer. Za cetrnaest dana 80 Eeuro ukljucujuci transfer do tamo i na povratku za nas cetvoro je super cijena.
Na aerodromu opet ista pouka : " NIkad ne pitaj za informaciju prvog covjeka kojeg vidis !"Pomalo pospani vozac nas je iskrcao na terminal broj 1 i rekao da odatle ide NIkiflights i udjemo ali nigdje ne vidimo znak kompanije te hazbend pita nekog lika rent a car agencije preko puta i on kaze:" Aaaa, ne, ne ta kompanija je na terminal 3 ." I hajde kremi tamo vuci kofere sreca blizu je 5 minuta hoda sto inace nije slucaj. Dosli tamo i opet nema saltera za check in -uffff. Uzmem karte i pitam sekjuriti, a oni kazu da je sigurno terminal jedan. Opet nazad - Trnoruzica zaostaje za nama pa joj se moram pridruziti da ne bi zapela u guzvi.
I napokon na terminaluj jedan brzi check in - ostavljamo jedan veliki kofer. i dva njihova sarenka do LA.
Kodovi na vratima otvaraju vrata i ne gledajuci prolazimo kroz razne ducane - onda se brzo prolazi kontrola i to je to cekamo let.
Slijedi pregovaranje tko ce do prozora i TRnoruzica pobjedjuje.Ugodan let gdje je jedino Aurora po prvi put malo grintala zbog pritiska u usima pri slijetanju usprkos. tome sto su dobile zvakace ali izgleda da lizalice puno bolje pomazu.
Nakon izlaska iz aviona opet zurba da na vrijeme stignemo do leta za LA. Ovaj put smo sve nasli bez problema , a let nam je bio u 12:45.
Odlicno je bilo sto je odmah pored prostora za ukrcaj bilo djecje igraliste pa su se curke zabavljale.
Pri zadnjem cekiranju karte covjek nam sa smjeskom pruza kartu i pita.: " I kakvo je vrijeme u Zagrebu ? " Nasmijali smo se i rekli oblacno te otkrili da je iz okolice Banja Luke.
Kad je doslo vrijeme za ukrcaj koji smo cekali dva sata na razglasu teta brlja na engleskom da je let odgodjen za tri data zbog tehnickih problema.
Kad smo culi svi smo samo uzdahnuli i rekli : " Oooo l " to je bilo dovoljno.
POslije nam onaj covjek prilazi i kaze da mozemo rucati na racun kompanije, a mi se vec prejeli. I da je razlog sto ke neki radnik s kargom udario avion pa sad cekaju sto ce biti - novi avion ili popravak.
Ma super - naravno da sam navijala za novi avion !
Vratili se na igraliste i upoznali obitelj sa troje djece sa Havaja i to ist let pa su se curke igrale s njihovom kcerkom, a ja pricala s mamom.
Zena Spanjolka, a suprug Amerikanac bili na odmoru kod njezinih.
I tako brzo nam proslo vrijeme dok su djeca divljala na vrtuljku, a mi smo bile zadovoljne sto ce se izmoriti i zaspati na letu.
Napokon poziv za let koji je na kraju krenuo u tri popodne.
BIli smo pozvani das djecom prodjemo cekanje ali kako spanjolci mrljaju taj engleski nisam obracala paznju. Svi smo jedva cekali da se ukrcamo i napokoon krenemo.
Cekalo nas je 12 sati premjestanja, namjestanja, stavljanja jastuka, nogu i ruku. Najveca zabava su bili dvd ekrani - kad su ih ugledali sjaj u ocima.
Ali TRnoruzici je zabava trajala samo 4 sata jer je otvorila toliko toga da joj je ekran zablokirao.
NIje se bas smela, crtala je, spavala i gledala na ekran od putnice ispred neki horor. film. NA kraju oko jedan sat u noci zaspale obje sklupcane, a ja sam vislila na kraju svoje stolice samo da se odmore. Imali smo cijeli red. za sebe i blizu wc-a pa. je. bilo lakse.
Ujutro po nasem vremenu sletili smo u 3 sata noci, a u LA je bilo sedam i po navecer.I onda je trebalo otici po auto te seodvesti do hotela.

Oznake: Los Angeles, let, Avion, prekooceanski, djeca, obitelj, pitovanje