Nekoliko viceva ...

Razgovaraju dvije plavuše: “U redu, jasno mi je da djecu donose rode, ali kako može jedan pauk odnijeti auto?"
- - - - - -
Kako bi pokazao koliko je volim, preplivao sam najdublje rijeke, propješačio najveće pustinje, ispeo se na najviše planine. Ona se razvela od mene. Rekla je da nikad nisam doma...
- - - - - - -

Dvoje zaposlenih u tvrtki razgovaraju i muškarac kaže:
- "Mislim da bih se mogao malo odmorit od posla."
- "A kako misliš to izvesti?" - pita ga kolegica plavuša.
- "Evo kako, reče on! " - i popne se na ormar. Zatim se zakači nogama za vrh i
objesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
- "Što ti to izvodiš, jesi poludio?"
- "Ja sam žarulja" - odgovori ovaj.
- "A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno, reče mu šef.
Tip se otkači sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
- "A gdje ćeš ti?" - upita šef plavušu.
- "Kući. Ne mogu raditi u mraku."

- - - - -

Radni dan seljaka

- Ispričajte Vi nama, Joža, kako traje Vaš radni dan?

- Evo ovak: Jutro se ja i Bara zdignemo, ona skuha kavu, pa si popijemo
kavu i trgnemo si saki po jen štamprlek rakijice, a ja neki put i dve.

Onda ja prejdem kravama, kokošima i pajcekima, to počistim, a Bara za to
vreme dela fruštuk. Onda si pojedemo fruštuk, pa si popijemo saki
deci-dva vina.

Onda si ja zemem kanister vina na traktor i prejdem orat. I tak orem ja,
orem, pa si male popijem, pa opet orem, pa si pak male popijem, i dojde
vreme za iti doma na ručak. Bara nekaj fino skuha, pa si posle ručka
saki popijemo dva-tri deci vina.


- Čekajte malo, Joža, pa mi snimamo emisiju koju će gledati i mala
djeca, dajte malo drugačije, pa samo o rakiji i vinu pričate... možda
malo kulturnije...

- Onda bumo ovak: Jutro, kad se Bara i ja zdignemo, ona skuha kavu, pa
si popijemo kavu i saki si pročita po jenu slikovnicu, a ja neki put i dve.

Onda ja prejdem kravama, kokošima i pajcekima, to počistim, a Bara za to
vreme dela fruštuk. Onda si pojedemo fruštuk, pa si prečitamo saki jenu
malu, tenku knjigicu.

Onda si ja zemem jenu debelu knjigu na traktor i prejdem orat. I tak
orem ja, orem, pa si male prečitam, pa opet orem, pa si pak male
prečitam, i dojde vreme za iti doma na ručak. Bara nekaj fino skuha, pa
si posle ručka saki prečitamo po jenu-dve knjige.

Onda se malo odmorimo, Bara tam nekaj oko kokoši prčka, a ja si prejdem
u biblioteku k pajdašima.

A kad tam, puna biblioteka, neki su već tak načitani da čitaju naglas, a
neki i popevaju. I tak si mi prečitamo knjigicu-dve-tri i zabavlamo se,
dok nas Štef bibliotekar ne stira van: Fajront! Dost ste čitali!

I tak mi stojimo pred bibliotekom, kad se nešče seti da Francek ima
tiskaru i v nje finih friških knjiga...
-- - - - - - - --