.......(bez naslova)

Zadnji put kad sam ga vidjela razišli smo se u jako ružnim okolnostima.
Prvo nije htio da dođem, pa onda je pa onda ja nisam htjela doći jer pa ne može se tek tak poigravat sa mnom!
Ipak sam okrenula Zvijerkicu i došla. Nazvala sam ga da izađe.
Došao je. Rekao je da šta ga zezam.
Mislila sam da će mu ipak biti drago šta me vidi.
Mislim ipak sam došla, zar to ne može cijeniti?????

Otišli smo u Meka Di. Uzela sam sladoled, ne sjećam se šta je on uzeo.
Sladoled se topio, ja ga nisam mogla pojest. Želudac je bio u grlu.
Pokušala sam mu objasnit zašto smatram da mu nije stalo do mene. Pitala sam ga zašto njegovi poljupci nisu više ono što su nekad bili, zašto ne želi prihvatit moj poljubac, zašto se sprdava kad želim malo bliskosti s njime?
Rekao je da nije istina.
Pokušala sam mu primjerom pokazat šta želim i zamolila ga da se opusti i da mu pokažam.
Približila sam mu se i svoje usne lagano prislonila na njegove. I opet je napravio ono šta ja mrzim, opet je napravio ono zbog čega sam ga optuživala da me odguruje od sebe. To je možda ispočetka bilo zabavno, bilo je smiješno ali kad ti hormoni rade, kad želiš se stopit u jedno onda to nije ništa drugo nego omalovažavanje...mojih osjećaja...mene...

Odmaknula sam se i suze su samo krenule.
Nisam ga mogla niti pogledati.
Zašto je to učinio?
I još se nasmijao. Rekao je oprosti i neću više...nisam mu vjerovala...nisam ga niti čula...suze su samo išle...
Šutjeli smo neko vrijeme i onda je rekoa da ga odvezem doma. Nije mu dobro.
Nisam ništa pitala.Nisam mogla, nisam htjela. Mene je boljelo.
Osjećala sam obamrlost.
Osjećala sam prazninu....
Osoba koju sam obožavala poigravala se sa mnom. Osoba za koju sam bila spremna sve učiniti nije nimalo brinula o tome kako se ja osjećam.
Nije ga bilo briga o meni.
Znam rekao je davno ja sam takav ili prihvati ili ne znam.
I ja sam bila kakva jesam pa me je mijenjao. Htio je savršeniju verziju. Htio je napraviti upgrade nećega što ja nisam bila ali čemu sam težila, da on bude zadovoljan. Glupača.

Dovezla sam ga. Šutke. Nisam ga niti jednom pogledala.
Nisam mogla. Previše je boljelo.
Nagnuo se da me poljubi. Izmaknula sam usne.
Ako ti ne želiš moj poljubac ne želim niti ja tvoj. Nek i tebe boli!
Ispod glasa je rekao-nemoj sad reči da se nisam trudio.
Stisnula sam gas i Zvijerka je poskočila i odjurila uz škripu guma.
Jedva da je uspio vrata zalupiti.
Odjurila sam.
Suze su išle jedna za drugom, jecaji su ispunili tišinu noći.

Zašto ja?
Zašto meni????
Šta sam napravila da se tako ponaša prema meni????
Nisam dobila nikad odgovor na ta pitanja.
Nije se niti potrudio ispraviti šta je bilo učinjeno.
Nije niti nazvao. Poslao je poruku.
Kao ona će sve popraviti. Kao to je dovoljno.

Više ga nisam vidjela.
Htjela sam ali nisam. Što zbog ponosa što zbog durenja. S obje strane.
Čuli smo se.
Bila sam ljuta i povrijeđena.
Htjela sam više od onog glasa i razgovora koji kao da se vodio reda radi a ne zato šta me je htio čuti.
Pitao je zašto sam takva? Rekoh da zna.
Rekao je da bio on tu ili ne da je uvijek kriv.
Jesi kriv si jer ti nije bilo stalo.Jer nisi vidio kolko sam te voljela i kolko mi značiš.
Kolko sam se žrtvovala za tebe i kolko sam još bila spremna žrtvovati se.

I ja sam kriva. Kriva što sam ga tolko zavoljela. Kriva šta sam ga obožavala.
Kriva šta nisam rekla ne može to tako. Ili ćeš se mijenjati ili nećeš više imati mene.
Kriva sam...
Ali to sad ovako i onako ništa ne znači, zar ne?

Više nije nazvao. Završio je sagu. Odustao je.
Kukavica? Prevarant? Lažov? Ne, samo on. Onakav kakav je...