|
|
| srpanj, 2008 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
ŽIVOTNI MOTO:1. Što te ne ubije ojača te
2. Kiša pada po ljudima koji su zavrijedili sunce
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
Myspace Icons
umro je....
evo me opet...već me nije bilo duže vremena...ne znam zašto...nisam izgubila volju i neću prestat pisat ovaj blog jer ga volim i opušta me...tužna sam....jučer sam od bola skoro umrijela....nisam mogla vjerovati da se to baš meni događa...to je bolno...umire...žalostan je i ne želi umrijeti....ni mi ne želimo da umre...ne mogu zamisliti svoj život bez njega...umire a mi tu ne možemo pomoći...život je kurva, a mi karamo za papiriće...rekao je moj poznanik...ili ona koliko para toliko muzike...na intenzivnoj je...bio je žut...žut kao neko uskrsno pile...neki dan je skoro umro...i onda ljudi govore budi sretna...kako do vraga da budem sretna...ne razumijem...
opet me pitao hoću li biti s njim...rekla sam da hoću ali pošto on neće ćemu se truditi...na kraju je on rekao da ne želi biti sa mnom...ja sam mu rekla da sam ga ostavila tako da zašto me opet zove...onda se on naljutio i rekao da je on mene ostavio...ja sam se nesmiješila i rekla mu da me ostavi na miru...stiže još jedan sms...pogledam poruku...kaže da će me prodati frendu za 10kn...zatim kaže da će me prodati za maramice jer mi je vrijednost pala...ja mu kažem...ja nisam tvoje vlasništvo...nikada nisam bila...a i da te nisam ostavila ne bi bila tvoje vlasništvo...to ga je zabolilo i to znam...zatim je rekao da je to smiješno što me posjeduje i kako se valja po podu s prijateljima...to mi je na tren bilo čudno...valjati se po podu s prijateljicama to da...ali s prijateljima...pomislih: pa zar sam hodala s pede*činom?...na to ja odgovaram da to nije ni upola smiješno kao kada ga je Batka zajebavala preko telefona neki dan...to je isto moralo bolit...hehe...onda veli on da mora imat neki seljački naglasak kad uzgaja mene za kravu...to mene ne smeta...ali njega je smetalo kada sam mu rekla da je najsmješnije od svega to što sam ga ja već napucala zapravo prije 2 tjedna i imam drugog dečka što je zapravo i istina...to je moralo boljet jer je za 2 min stigla poruka kako on ima curu 10 puta ljepšu od mene...i zamislite to je stiglo čim sam ja rekla da imam dečka...nije se htio hvaliti s time prije nego što sam ja to rekla...meni je to mrvicu čudno...vama?...zatim je uslijedila uvreda s naslovom tko bi ikada bio s tobom mora bii glup...hladnokrvno odgovorih: pa ti si bio....uuuu opet metak u srce....bilo je to slatko...naravno da se dečko ne zna svađati pa je uslijedila hrpa nesuvislih uvreda...ja naravno pošto se lijepo znam svađati...mislim vježbala sam...hehehe....odgovorim mu da mi je žao šo je tužan jadni mali napucani dečko...to je jaaakooo bolilo....opet je uslijedila hrpa uvreda na što sam odgovorila sa: JAKO ORIGINALNO...
ja se znam svađat...i rekla sam bit ću prava kuja prema onome tko me povrijedi ili barem pokuša...neke stvari se mogu oprostiti ali ne i zaboraviti...samo mi je žao što se danas ljudi ne znaju svađati...mislim da je zapravo svađa i mudrost...lako nabacati neke psovke i vikati idiote goni se u 3 pm i tako dalje i tako dalje...treba se sjetiti pametnih dosjetki koje će hajmo reći pokopati onoga protiv koga se svađaš...a ne vikati psovke...očito da i za svađu treba imati mozga....što većina ljudi danas nema....fali nam pametnih ljudi...ehhhh...
žalosno je samo što on to neće preboljet...a ja već jesam...ja sam bila malo žalosna zbog toga...i bilo mi je malo krivo...ali ja sam s tim završila...to je iza mene...a on će svako malo zvat ili pisat glupe sms-ove pune psovki...jednostavno jer to neće moć prebolit...jer je jadan...kreni...život ide dalje...ne možeš stajat na mjestu...
jeste li razmišljali da mali klinci mogu biti veći muškarci od naših vršnjaka pa i starijih...to je strašno...dečko od 9 godina se prema meni ponaša bolje i pristojnije nego netko od 15...kuda ovaj svijet ide...
Evo nakon malog predaha opet sam tu. Prevruće je pa mi se nije dalo niti pisati, a opet tu sam. Bila sam u Velikoj Gorici. Bilo je dosta svađa. Zbog ovog što ću napisati mogla bih pokupiti podosta batina. Ali ja ću to ipak napisati. He-he. Ne bojim se ja. Uglavnom dinamo kojeg sam prije voljela, ali nisam previše znala o njemu sada mi se gadi. Stvarno gadi. Prije kada me netko upitao Dinamo ili Hajduk ja bih odgovorila DINAMO! Ali sada mi se nogomet toliko gadi da ni sama ne mogu vjerovati. Imam te 2 prijateljice koje su opsjednute Dinamom i ja moram znati svaki detalj o njemu. A to što me to ne je** ni pol % nikom ništa. Morala sam u neki kafić jer su tamo bili neki navijači dinama i morale smo na kavu. Ja sam pila oranginu. Kava mi se gadi. Ne paše mi što ću. Bila sam prisiljena u 10 navečer ići po nekoj pisti bez ijednog svijetla. Bila sam prisiljena raditi puno toga protiv svoje volje. I zadnji dan se dogovorim s jedinom normalnom osobom da ćemo se naći i oni polude jer smo trebali ići na neko igralište kod nje, a ne ona k nama. Dođemo mi do nje ja sjednem na klupu, nasmiješim joj se i pozdravim. Oni se počeli derat na curu, psovat joj svašta. Ma užas. Vele oni da idemo nekamo i ostavimo ju. Ja velim da ostajem tu s njom i da oni ostanu. Oni odu. Meni je bilo svejedno. Cijeli tjedan je bila jedna velika svađa pa me nije bilo briga što su otišli. Pričamo ja i ona kojih 2-3 minute i odlučimo ih potražit kod kina.i prolazimo pored njihove kuće, a mobitel zvoni. Ja se javim, a glas se dere pa di si ti baka se dere i živčani. Bila sam bijesna i frustrirana i ljuta i samo sam se smirivala da ne napravim sranje. Za večerom cijelo vrijeme pitanja tipa: „Pa zašto ti se ona sviđa kad je glupa?“ Za vas je glupa ali ne i za mene. Ma trošenje energije na svađu. Opet sam u nekoj depresiji. Iako je to normalno za mene. Ne znam zašto me svi napadaju zbog toga. Boli me što me prijatelji,velika većina, ignorira. Što mi je dečko govno koje me ne zaslužuje. Tata mi umire, trošimo lovu i lovu, a neće ga ni u bolnicu pustiti jer će umrijeti. Baš hvala doktorima na tolikoj iskrenosti. Mogla sam živjeti i bez nje. Ništa mi ne ide od ruke. Nigdje ne mogu naći Evanescence cd. U V. Gorici nema, u Karlovcu nema, u Jaski nema, a kad mi se pruži prilika da idem u Zg na tim mjestima nema ili cd shopa ili Evanescence-ovih cd-a. A sve što čujem je daj ne seri tko te ignorira? Odavno sam naučila da si možeš jedino sam pomoći jer nema baš ljudi koji će ti pomoći. Tužno nema što. Zašto sam super prijateljica ljeti kada nema nikog drugog. Au! To jako boli. Tako je bilo i prošloga ljeta. Trenutno nije toliko jaka sezona. Nije ono vrijeme kada su svi, baš svi na moru pa još nisam tražena roba. Ali polako počinje. Sada će to brzo krenuti. Za Šelebaja: jedino smo skupa jer se papčiš naći sa mnom, a ja sam još jednom predobra za tebe pa te neću ostaviti preko poruke. To mi je užasno glupo. Ako već ne možeš nekog pogledati u oči onda ga barem nazovi pa mu reci, a ne poslat sms nismo skupa. Takvi ljudi su kukavice. Ne i ja. A 9. mj dolazi. Zasada sporo, ali će doći, a onda više neću biti tako dobra. To što sam dobra ne znači da ti ne mogu zagorčati bijedan život. Mogu biti zla i pokvarena. Svi možemo, pa to nam je u prirodi. Mogu se obraniti i nisam bespomoćna. A kada me netko pita jesmo skupa reći ću ne. I uopće mi nije „bed“…..to je to zasada.
I još jedna poruka:
Tonight
Leave me alone
I'm tired
Cuttin off the phone
Leave me the ***k alone
Samo me podje****....jer mora bit cool pred bratićem valjda...a meni glupači je zapravo stalo....ali on mora ispast faca pred bratićem...taj mi se bratić sve manje i manje sviđa...i taj stav....umorna sam od svega i onda on još pogorša stvari....čime sam ja to zaslužila....a ja sam se samo zaljubljivala....on se zezao s bratićem i dok sam ja plakala na sva ona sranja koja mi je nagovorio i koliko mi puta prostaćio on se smijao s prokletim bratićem...ne kužim....ja sam tu plakala i molila ga da ne bude takav....jecala kao budala...a on se lijepo doma smijao....ma genijalno....Bože oprosti mu jer ne zna što čini...samo mu to mogu reći...nije me vrijedan...ja to nisam zaslužila...i to je Lucija morala saznat...i nakraju svega on se ne bi čak ni ispričao...pa hvala...
Trebala sam ići u Veliku Goricu...ići ću sutra...jučer sam skoro uvukla dim....cigarete....ali nisam...ja i moj dragi razum se borimo protiv toga...na djelić sekunde sam bila znatiželjna i htjela sam samo povući dim da vidim kako je to...ali ona stvar...onaj glas zapravo...toliko me puta izvukao iz nečeg lošeg...tako i ovaj put...jedan dim je dovoljan do ovisnosti...svi su počeli s jednim malim udahom...pa jednom cigaretom...pa dve....uau big deal popušiš dve cigarete nećeš više...pa počneš dve tjedno....pa dve dnevno....dok ne spadneš na dve kutije dnevno...da me krivo ne shvatite....ja nemam ništa protiv pušenja....tko želi neka puši....ne smeta mi....većina mojih prijatelja puši...možda ne većina...ali dosta njih...moji starci puše....jaaaakooo...meni ne smeta....ali ja ne želim trovat svoj život...to je moja odluka...treba ju poštovati...kao šo ja poštujem kada netko drugi puši....
uglavnom neće me biti do petka ili subote....pa neću komentirat moć....a niti pisati...ali kada se vratim nadoknadit ću zaostatke...
Sreća je za mene kao zabranjeno voće…moj put prema sreći je kao Sizifov posao…dođem tik do cilja i „PUF“ nema više…vratim se na početak…
MSN
- Daš mi pič**?
- HA??
- Hanibal
- Kaj je ovo?
- Pitam daš mi pič**?
- Hmmm…neeee!
- Zašto? Meni se baš jeb*!
- Koji ti je k?
- Kaj je k?
- Kur**.
- Hoćeš da ti ga metnem?
- NEEE!!!
- A daj! Z guza.
- Ne pada mi na pamet! Kaj se praviš frajer nikad se nisi je***.
- Jesam! Pitaj Maju! Dam ti broj moba. U bratićevom autu!
- Daj prestani! Jesi kaj pio večeras?
- Da, pored mene leži 10 praznih boca!
- Ne, stvarno te pitam. Jesi napušen?
- Uvijek. Al trenutno pušim malboro.
- Fakat se brinem! Daj se sredi.
- Jebi se! E daš mi pič**?
- Ma da! Samo se posluži! (cinično)
- Ja sam u Veneri. Da dođem odmah ili sad.
- A pretpostavljam da je venera jedan ugledni Internet caffe, a ne neki cajkaški klub gdje deru turbo folk i daju alkohol maloljetnicima? Aj se ne preseravaj.
- Ma bratić ima MSN na mobu.
- Uuu. Tvoj bratić ima sve što god ti srce želi.
- Gle sad se baterija ispraznila.
******* 2 offline
Mogla sam i misliti. Ali nisam mislila da će sve biti tako kratko. Nadala sam se nečemu lijepom. Očito me Bog ne voli pa mi daje ružne stvari u životu.
Mislila sam da si normalan. Da nisi glupa pubertetlija kao svi drugi dečki. Očito si ti najveća od njih svih.
Očito sam te PREcijenila. I to jako.
Svaki put kada pogledam tvoju sliku ne mogu vjerovati da si bio ono ti na MSN-u. ne ide mi u glavu nikako.
Što je možda najgore od svega je to što sam ja mislila da se polako zaljubljujem. Naivna glupačo. Što si mislila da će doći jedan kreten i popraviti cijeli tvoj život? A što je najgore opet da ja sam to mislila.
Prokleti život s nama igra najokrutnije igre.
P.S. izbacila sam sve neke psovke iz teksta. Bilo je toga još.
Nisam planirala ovaj post...sad mi je došlo da ga napišem...bit će kratak i jasan...hvala mojim dragim blogerima na lijepim komentarima i što smo još uvijek na ti a ne na vi...no da ne baljezgam i dalje...to je to...pozz
Počinjem ispočetka...neda mi se više pisati da to pročitaju oni s kojima sam prisiljena živjeti je rnekada i njih moraš popljuvat negdje...jer nitko nije savršen...eto...za ovaj blog će saznati oni koji mi nešto znače što ne znaći da će ga i posjetiti ali nije niti bitno...to je moj kratki mali uvod u moj veliki život i svijet...
