Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

by lilbutevil

opiS bLoga

PriČa O:
JedNoj cUri koJa je totaLno zbuNjena.
NiKad niJe biLa zaljuBljeNa.
nO kaD je u NjiHov raZzred doŠao noVi učeNik, oBorio jU jE s noGu.
saD je zBunjEna.
daLi ga voLi?
iLi nE?
Ne muČi ju saMo tO.
8. raZZreD je.
muČi je oDvajAnje oD frEndova.
Ne zNa ni Sama daLi je sPreMna Na tO.
muČi je ObiTeLjski pRobLeMi (koJi doLazE kaSniJe)
=D










Volim boju tvojih očiju.
Volim boju osmjeha koju imaš.
Volim boju života u tebi.
Ali ne volim ti što te ne mogu imati.

Život bez tebe je bio dosadan.
Život bez tebe je bio mrtav.
Bez tebe nema života.
Od kad si došao u moj život,
Ja ponovno živim punim plućima!

Život ponekad razočara.
Život ponekad rastužuje.
Život ponekad ni nema.
Ali to je život. S tobom, mogu ga proživjeti.
Nemoj to mi uskratiti.

Ako mi zatvoriš vrata, nemoj i prozor! :D

Dying is easy...Life is much harder.
But when you have loved...
Then you do not want to die.
You want to live and return the love!
So LIVE YOURE LIFE!

četvrtak, 16.07.2009.

.......4
.......

-A možda je i tako najbolje. Možda su me s razlogom prekinule. Možda je netko to namjerno namjestio.-
Ležim u krevetu i razmišljam o tom tako zvanom prekidom.
-IVY! KASNO JE! HAJDE DIŽI SE!-
-Kvragu! Pa subota je! Pusti me da dužem spavam!-derem se na svoju mama, koja me budi. Bila sam loše volje. Pogledala sam kroz prozor,koji je bio odmah do mojeg kreveta.
-Pada kiša.-prošaptala sam.
Okrenula sam se na bok, i pogledala sam na sat. 8:30.
Baš kad sam htjela opet zaspati čula sam kako mi mobitel zvoni.
-Halo?-
-Umm,jel ovdje Ivy?-upitao me je sugovornik.
-Ja sam.-
-Hej, Ivy, Mark je. Zanima me hoćeš danas doći, da te pokupim.-
-Da,naravno, da ću doći. Dođi do mene, u 15:30.-
-Ok! Super,onda se vidimo!-
-Da vidimo se. Bok.-
-Bok!-
Potpuno sam zaboravila na Marka i na natjecanje. Digla sam se iz kreveta, i navukla neku majcu i trenirku koju sam našla na podu.
-Pa bilo je i vrijeme.-rekla je moja mama.
-Da,da... gdje je tata?-
-Tata,pa, tvoj tata... je... na poslu.-
Ja sam na mamu. Loše lažem. Tako i ona loše laže. Nešto nije u redu. Nešto stvarno nije u redu,ali vidim da je mama potištena i neću postavljati puno pitanja. Uzela sam kruh i nešto salame, počela jesti.
-Umm,mama-rekla sam dok sam žvakala.-danas idem van.
-A kamo?-
-Ma u Zagreb, idem gledati neko natjecanje.-
-Aha,dobro,s kim ideš?- uvijek ista pitanja.
-S Markom. Ide sa mnom u razred.-
-Aa, to je onaj mali koji stalno ima skejbord.-
-Da, to je on.-
-Dobro, dobro. Ja danas moram ići raditi tako da mi se javi kad kreneš i nemoj dugo, treba netko navečer čuvati Lucy.-
-Ok.- digla sam se od stola, naravno počistila sam sobom, jer moj buraz i sisterka su već jeli.
Krenula sam prema svojoj sobi. Opet mislim na M.J-a.
-Zašto mi se taj dečko stalno mota po glavi?- mislim u sebi.
Bacila sam se na krevet. Do mene je bila linija. Vrag mi nije dao mira i morala sam uključiti je.
-Evo,za one koje su nam se tek sada pridružili. Ova pjesma ima posebno značenje. Jedan mladi dečko nam se javio u redakciju i rekao da pustimo ovo jednoj devojci. Nije nam rekao ni svoje ime,niti ime te djevovjke, ali nadamo se da će ona znati. Joan Osborne-One of Us.-
Nekako imam osjećaj da je ta pjesma upućena meni. Slušam pjesmu. I nitko drugi mi ne pada na pamet nego ON. M.J.
-What if God was one of us. Just a slob like one of us. Just a stranger on the bus. Trying to make is way home. If God hade a face, what would it look like? Would you like to see?-
-Ovo je nekakva poruka. Poruka za mene. Ali ju ne shvaćam. Zašto baš ta pjesma? Zašto ne neka druga? Kakve veze ima Bog sa sve ovime?-
Pjesma mi je završila i svakakve misli su mi padale na pamet. Isključila sam radio i legnula na krevet. Zaklopila sam oči. Još sam pospana. I sve to me zbunjuje. Baš kad sam bila u fazi čvrstog spavanja nečija me ruka pljusnula po faci. Trgnula sam se, i baš kad sam htjela se izderati na tog nevaljanca, okrenem se i vidim svoju jednogodišnju seku. Mogu priznati da su djeca u toj fazi već jako pametna. I jako snažna. Dok ja tu pucam od boli i bijesa, ona se smije i vidno uživa u svemu tome dobro znajuči da joj ne mogu ništa.
-Jooj, ti ćeš tako jednog dana pobrati batinee!!-vrisnula sam.
Lucy me ozbiljno pogledala i lagano naprčila usne.
-Ooo..neeee!!-
O da... sada plače kao kišna godina jer sam vikala na nju.
-Ma daj Lucy, znaš da nisam htjela... Nemoj plakati....-pokušala sam ju smiriti.
Primila sam je u naručije i zagrlila. Ma ja nju svejedno jako volim.
-Eto, vidiš? Nema razloga za plakati.-
Šmrcnula je još jednom i tražila je da ju spustim dolje. Kad ju jesam otrčala je kao da se ništa nije dogodilo.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.