Marketing
4
-A možda je i tako najbolje. Možda su me s razlogom prekinule. Možda je netko to namjerno namjestio.-
Ležim u krevetu i razmišljam o tom tako zvanom prekidom.
-IVY! KASNO JE! HAJDE DIŽI SE!-
-Kvragu! Pa subota je! Pusti me da dužem spavam!-derem se na svoju mama, koja me budi. Bila sam loše volje. Pogledala sam kroz prozor,koji je bio odmah do mojeg kreveta.
-Pada kiša.-prošaptala sam.
Okrenula sam se na bok, i pogledala sam na sat. 8:30.
Baš kad sam htjela opet zaspati čula sam kako mi mobitel zvoni.
-Halo?-
-Umm,jel ovdje Ivy?-upitao me je sugovornik.
-Ja sam.-
-Hej, Ivy, Mark je. Zanima me hoćeš danas doći, da te pokupim.-
-Da,naravno, da ću doći. Dođi do mene, u 15:30.-
-Ok! Super,onda se vidimo!-
-Da vidimo se. Bok.-
-Bok!-
Potpuno sam zaboravila na Marka i na natjecanje. Digla sam se iz kreveta, i navukla neku majcu i trenirku koju sam našla na podu.
-Pa bilo je i vrijeme.-rekla je moja mama.
-Da,da... gdje je tata?-
-Tata,pa, tvoj tata... je... na poslu.-
Ja sam na mamu. Loše lažem. Tako i ona loše laže. Nešto nije u redu. Nešto stvarno nije u redu,ali vidim da je mama potištena i neću postavljati puno pitanja. Uzela sam kruh i nešto salame, počela jesti.
-Umm,mama-rekla sam dok sam žvakala.-danas idem van.
-A kamo?-
-Ma u Zagreb, idem gledati neko natjecanje.-
-Aha,dobro,s kim ideš?- uvijek ista pitanja.
-S Markom. Ide sa mnom u razred.-
-Aa, to je onaj mali koji stalno ima skejbord.-
-Da, to je on.-
-Dobro, dobro. Ja danas moram ići raditi tako da mi se javi kad kreneš i nemoj dugo, treba netko navečer čuvati Lucy.-
-Ok.- digla sam se od stola, naravno počistila sam sobom, jer moj buraz i sisterka su već jeli.
Krenula sam prema svojoj sobi. Opet mislim na M.J-a.
-Zašto mi se taj dečko stalno mota po glavi?- mislim u sebi.
Bacila sam se na krevet. Do mene je bila linija. Vrag mi nije dao mira i morala sam uključiti je.
-Evo,za one koje su nam se tek sada pridružili. Ova pjesma ima posebno značenje. Jedan mladi dečko nam se javio u redakciju i rekao da pustimo ovo jednoj devojci. Nije nam rekao ni svoje ime,niti ime te djevovjke, ali nadamo se da će ona znati. Joan Osborne-One of Us.-
Nekako imam osjećaj da je ta pjesma upućena meni. Slušam pjesmu. I nitko drugi mi ne pada na pamet nego ON. M.J.
-What if God was one of us. Just a slob like one of us. Just a stranger on the bus. Trying to make is way home. If God hade a face, what would it look like? Would you like to see?-
-Ovo je nekakva poruka. Poruka za mene. Ali ju ne shvaćam. Zašto baš ta pjesma? Zašto ne neka druga? Kakve veze ima Bog sa sve ovime?-
Pjesma mi je završila i svakakve misli su mi padale na pamet. Isključila sam radio i legnula na krevet. Zaklopila sam oči. Još sam pospana. I sve to me zbunjuje. Baš kad sam bila u fazi čvrstog spavanja nečija me ruka pljusnula po faci. Trgnula sam se, i baš kad sam htjela se izderati na tog nevaljanca, okrenem se i vidim svoju jednogodišnju seku. Mogu priznati da su djeca u toj fazi već jako pametna. I jako snažna. Dok ja tu pucam od boli i bijesa, ona se smije i vidno uživa u svemu tome dobro znajuči da joj ne mogu ništa.
-Jooj, ti ćeš tako jednog dana pobrati batinee!!-vrisnula sam.
Lucy me ozbiljno pogledala i lagano naprčila usne.
-Ooo..neeee!!-
O da... sada plače kao kišna godina jer sam vikala na nju.
-Ma daj Lucy, znaš da nisam htjela... Nemoj plakati....-pokušala sam ju smiriti.
Primila sam je u naručije i zagrlila. Ma ja nju svejedno jako volim.
-Eto, vidiš? Nema razloga za plakati.-
Šmrcnula je još jednom i tražila je da ju spustim dolje. Kad ju jesam otrčala je kao da se ništa nije dogodilo.
Post je objavljen 16.07.2009. u 13:19 sati.