sad si bas uzeh trenutak, dva, cetiri, da malo razmislim o svom zivotu...
sve je u djetinjstvu izlgedalo, u neku ruku, "lijepo". ok, unatoc mnogim sranjima koja sam imao, ipak je bila neka doza neobveznosti, cistog uzitka radi uzitka... ucenje je bilo dosta pojednostavljeno, nije se toliko vidio neki konacni cilj toga... sad nije tako. fakultet je bome ogromna odskocna daska za nekog poput mene. zapravo, ne odskocna daska... nego kanta ledene vode, shamar, udarac palicom nasred face, zabijanje glavom u zid... uglavnom, razbudivanje. natjeralo me da stvarno razmislim o nekim stvarima, kao npr. gdje sve ovo vodi...
kao dijete, cilj mi je bio zabaviti se. a ja sam jedan od onih koji ipak zele zauvijek ostaviti dio tog djeteta u sebi...
i razmisljao sam bas o tom sto znaci biti dijete, a sto ne znaci...
rekao bih da biti dijete znaci upravo to, ne razmisljati o buducnosti, o obvezama, nego samo stati i uzivati u trenutku u kojem se trenutno nalazite, ako vam je po volji...
zivot koji bih trebao voditi poslije faksa vidim kao nesto slicno upravo faksu... obveza posla, obveza obitelji, obveza obveze... ali vec vidim nemogucnost da cu se moci cijeli predati tome, bez trenutaka kad cu jednostavno sjesti pred neku konzolu s drustvom, i nabaciti kakve karaoke ili pes ili nest sa prelijepog novog wii-a (ako neznate sto je to, trk na google!) uz jednu primjereno ohladenu gajbicu piva... i jednostavno pustiti dijete iz sebe da se izrazi.
ali cemu sve to? gdje to vodi? posao, zabava...
ne, tu nesto fali.
ljubav. necu sada pisati o njoj.
u glavi mi je trenutno jedna druga stvar usko vezana uz ljubav...
onaj trenutak kada par, neovisno o financijama, i ostalim mogucnostima...
onaj trenutak kada par, voleci se duboko i iskreno...
onaj trenutak kada par odluci napraviti dijete.
dakle, ne pricam o "oh, pukla guma... ajd dobro" cinu...
ne, o onom trenutku kada se odluce spojiti tijela i duse kako bi stvorili najvece cudo ovih nasih besmislenih zivota...
kako bi stvorili novi zivot...
neznam, mozda nije u redu toliko razmisljati o tome, i na taj nacin. i neznam za vas, ali meni tu stvarno postoji nesto posebno...
istina, covjek je tako posebno bice koje svaka budala moze napraviti...
ali ne i stvoriti...
ne, za to morate ipak biti posebni...
i cini mi se da tada sva ta zivotarenja i mrcvarenja dobivaju smisao...
tada zivot dobiva smisao...
i za to ga se stvarno isplati zivjeti...

drzite se.
ako imate problema u skoli, na faksu, na poslu...
drzite se.
ako imate problema u obitelji, u ljubavi...
drzite se.
jer netko ceka.
ceka vas jedno malo bice, koje ce vam odati cast i nazvati vas svojim roditeljem...
ceka vas nesto posebno.
a ako se odlucite i na ponavljanje svega toga, hej, tko vas sprijecava :)

pozdrav svima, i budite svi sretni i veseli i stvarajte djecu, ali savjesno i promisljeno, a ne zato da, eto, ubijete vrijeme :)
heh, stvarajte djecu, dobra fora... mogo bi mi to postat pozdrav, sam da mi se ne odbije u glavu :)

cyya all

imao sam za danas u pripremi jedan, recimo, pozitivan post...
on ce nazalost pricekati...
zasto?
krenit cu ispocetka...
za ovaj vikend culi smo da ce biti koncert hladnog piva tu u pauku. vijest koja nas je razveselila. no to nije trebao biti obican koncert, nego humanitarni. naime, radilo se o koncertu kojim bi se prikupili novci za operaciju Krešimira Malbaše... to je bio samo razlog vise (iako bi netko vjerovatno rekao da ni nema boljeg razloga nego samo ime benda... no dobro) da odemo tamo...
no, danas sam vidio vijest da je Krešimir preminuo usred operacije koja mu je trebala pomoci. ta vijest je stigla zapravo jucer, taman nakon otvaranja izlozbe koja je takodjer imala svrhu skupljanja novaca za njegovu operaciju.
eto, kako se nekada sudbina zna gorko nasaliti s nama...
ljudi umiru svaki dan, zasto sad toliko razmisljam o nekome koga nisam niti poznavao?
jer mi je se sada nekako neshvatljivo cinilo da bi mi isli na taj koncert, tamo skakali i zabavljali se, dok on...
eto...
no, jedno cu ipak reci. ljudi doista umiru svaki dan. i ljudi doista zive i zabavljaju se svaki dan...
bila je to okrutna igra sudbine da mu nesto tako ljepo i veselo ipak nije uspjelo pomoci...
no, Krešimire, nadam se da bi ti bilo drago kad bi vidio koliko bi se ljudi odazvalo na taj koncert... neznam koliko bi ih bilo s cistim razlogom za pomoc tebi, a koliko bi doslo tamo samo zabaviti se... no nadam se da bi ti bilo drago...
neznam sto zapravo reci... osjecam se tuzno, a nisam te niti poznavao... da li je ovo moj pokusaj da sakrijem tu sramotu sto nisam doista niti razmisljao koji je dublji smisao tog koncerta, u kojem sam ja vidio samo dobru zabavu? neznam...
ali znam jedno... mnogi te nisu poznavali... ali mnogima ces nedostajati...

pesimistican sam malo danas? eto, takav mi je bio pocetak dana... onaj post cu ipak objaviti, i to sutra navecer, kada je trebalo biti nesta drugo... bit ce optimisticniji post... jer, kako god pogledali na sve to, zivot ipak ide dalje... za neke... za neke ne...

zbogom Krešimire




mali dodatak nakon preinaka na blogu... u ovom i proslom postu ("...nisam ja kriv, dobio sam inspiracije za pisat gluposti...") komentari su izbrisani zbog gresaka sustava samog blog.hr, a zao mi je jer njih sam htio ostaviti... can't win 'em all...

heh, primjetih upravo da nisam vec duze vremena updateao blog. ok, mozda nekima to nije dugo, ali meni se cini :)
da se ispricavam? ahm... dakle, faks, guzva, nemam vremena... razlog je sto nisam zapravo imao o cemu pisati, a nisam zelio post tipa "jutros sam se ustao i jeo jedan slanac, pa sam otisao na faks, pa sam...".
inace, jedan inside view fera, i opcenito faksa...
ludnica. sto reci?
u petak bijase punk party u mocvari. izorganizirah grupicu slicnomisljenika, i udri tamo...
ludnica. sto dodati?
jucer bijase brucosijada pmf-a tu u domu, u pauku. manja grupica ljudi, ali kvalitetom jednaka. i samim dolaskom tamo naislo je jos mnostvo ljudi koji su odmah pokazali da im je u izlasku samo jedno vazno, a to je dobra zabava. i dobili su je. svaka cast psihomodo popu koji je opet pokazao da su jedni od najvjestijih i najkvalitetnijih zabavljaca za one koji znaju sto je humor... a priznajem da me iznenadilo i jos par bendova za koje nikad nisam ni cuo, a koji su stvarno odlicni. bravo narode! zagreb je odlican bas zbog mogucnosti koje pruza po pogledu izbora zabave koja vam odgovara...
ali toliko o tome.
nemam volje radit reklame. docete jednom i sami valjda ovdje, makar zabaviti se. ako vec nemate drugi razlog, onda dodite makar zato jer vas ja pozivam. i, uzevsi u obzir moje skromne mogucnosti, potrudit cu se maksimalno da vam osiguram dobar provod... ali bolje je ako termin odredim ja, jer nije ni ovdje ipak svaki dan zabava :)

a sad nesta drugo...
ono sto me i inspiriralo za ovaj post, cija me duzina vec sad plasi da se mnogima nece dati procitati ga... ali stas, you win some, you lose some, you read some, you... leave some un-readen :)
danas saznah da cu imati nastavu sljedecu subotu, kako bih jedan petak poslije imao slobodan... nista posebno, ali pokvarilo mi je plan za odlazak doma, jer cu sada biti prisiljen cak 6 tjedana ostati ovdje... a mozda i vise, jer neznam kako cu si iskombinirati povratak prije blagdana...
ali onda sam skuzio jednu stvar. ja sam i ovdje doma. iako sam u drugom gradu, gdje je kolicina ljudi znatno smanjena... kvaliteta je ostala ipak ista. i ovdje sam nasao par... pa dobro, necu ih bas sve nazvati srodnim dusama, ali ipak, to su ljudi koji imaju nesto posebno u sebi, a na njihovu zalost, to nesto je bas ono sto ja i trazim od prijatelja.
tako da sve predrasude o nedrustvenim i zatvorenim ferovcima padaju u vodu... ovdje se mora uciti, istina, ali zato kad dodje trenutak zabave, pokazuju se prava lica ovih ljudi koji zedaju za znanjem koje predstavlja buducnost, za informatickom, ali i opcenitom tehnologijom. narode, da nisam jedan od vas, skinio bih sesir/kapu bez razmisljanja, jer ste stvarno bica koja jedan veliki segment zivota, upravo tu tehnologiju kojoj mnogi pripisuju samo odliku zabave, vi shvacate na novi nacin. go fer!!!
a nadam se da cu i ja pravit vam drustvo na tom putu do znanja sve do kraja :)

ovo sam jednostavno morao napisati o feru, zato jer se to previse vremena nakupljalo u meni bez mogucnosti da izadje van...

a za view o faksu... pa, to ce ipak izgleda morati malo pricekati, jer ne zelim kvariti ovaj moj ionako los hvalospjev feru s nekim budalastinama koje zovem svojim razmisljanjima... ako vas bude zanimalo, dodite za par dana opet ovdje, obvezujem se da cu to objaviti :)

narode, budite mi svi pozdravljeni, ali veliki pozdrav upucujem upravo feru. fakultetu (trenutno) moj, pravi si!

cyya all