...moja trabunjanja...

četvrtak, 16.11.2006.

...zbogom Krešimire...

imao sam za danas u pripremi jedan, recimo, pozitivan post...
on ce nazalost pricekati...
zasto?
krenit cu ispocetka...
za ovaj vikend culi smo da ce biti koncert hladnog piva tu u pauku. vijest koja nas je razveselila. no to nije trebao biti obican koncert, nego humanitarni. naime, radilo se o koncertu kojim bi se prikupili novci za operaciju Krešimira Malbaše... to je bio samo razlog vise (iako bi netko vjerovatno rekao da ni nema boljeg razloga nego samo ime benda... no dobro) da odemo tamo...
no, danas sam vidio vijest da je Krešimir preminuo usred operacije koja mu je trebala pomoci. ta vijest je stigla zapravo jucer, taman nakon otvaranja izlozbe koja je takodjer imala svrhu skupljanja novaca za njegovu operaciju.
eto, kako se nekada sudbina zna gorko nasaliti s nama...
ljudi umiru svaki dan, zasto sad toliko razmisljam o nekome koga nisam niti poznavao?
jer mi je se sada nekako neshvatljivo cinilo da bi mi isli na taj koncert, tamo skakali i zabavljali se, dok on...
eto...
no, jedno cu ipak reci. ljudi doista umiru svaki dan. i ljudi doista zive i zabavljaju se svaki dan...
bila je to okrutna igra sudbine da mu nesto tako ljepo i veselo ipak nije uspjelo pomoci...
no, Krešimire, nadam se da bi ti bilo drago kad bi vidio koliko bi se ljudi odazvalo na taj koncert... neznam koliko bi ih bilo s cistim razlogom za pomoc tebi, a koliko bi doslo tamo samo zabaviti se... no nadam se da bi ti bilo drago...
neznam sto zapravo reci... osjecam se tuzno, a nisam te niti poznavao... da li je ovo moj pokusaj da sakrijem tu sramotu sto nisam doista niti razmisljao koji je dublji smisao tog koncerta, u kojem sam ja vidio samo dobru zabavu? neznam...
ali znam jedno... mnogi te nisu poznavali... ali mnogima ces nedostajati...

pesimistican sam malo danas? eto, takav mi je bio pocetak dana... onaj post cu ipak objaviti, i to sutra navecer, kada je trebalo biti nesta drugo... bit ce optimisticniji post... jer, kako god pogledali na sve to, zivot ipak ide dalje... za neke... za neke ne...

zbogom Krešimire




mali dodatak nakon preinaka na blogu... u ovom i proslom postu ("...nisam ja kriv, dobio sam inspiracije za pisat gluposti...") komentari su izbrisani zbog gresaka sustava samog blog.hr, a zao mi je jer njih sam htio ostaviti... can't win 'em all...

<< Arhiva >>