Ika
Nakon svega ipak smo uzeli novog pesa. Zove ze Ika. Jako je slatka i jednako blesava kao i Tilly i Lira. Još je učimo najosnovnijim stvarima. Npr: da ne piša po kući, da me sluša u večini slučajeva i takve stvari... Stara je 3 i pol mjeseci, a još se ne zna sama poeti a drugi kat :)... Najdraža igračka joj je moja kosa. Sad opet ima netko da me s veseljm dočeuje i da se protivi mome sviranju klarineta, no ipak mi fali Lira. Najdraža mi je bila scena kad je vidjela sebe u ogledalu.. joj... Počela je lajti i skakati, pa grsti ogledalo... Izvodila je takve gluposti, a mi sa strane crkavamo od smijeha. Ili kad je dobila limun... Sva sretna ga uzme i počne jesti... Kad ga je ona ispljunula, pa ga baca u zrak i hvata pa laje na njega.. Malo ga lizne, pa pobjegne. Ma zakon je... I dok ja ovo pišem ona mi leži na nogama i grije ih.
Izlet u Gorski Kotar
Jučer u ovo doba sam se vratila iz Lokva. Bili smo na Terenskoj nastavi. Meni osobno i još par nas cura je bilo stvarno super. Prvo smo išli u špilju Lokvarku, ja inače imam klaustrofobiju (neki njen manji oblik), tako da mi baš i nije bilo super 
. Čim vidim špilju i uske kamene prolaze, dođe mi da se okrenem i vratim kući. No nisam odustajala zbog toga. Slikali smo se u špilji, te smo nas šest (Ravlićka, Lucy, Mona, Tenček, Ivči i ja) malo zakasnili i razrednik nam je pokazivao razne oblike od kamena. Poslije toga smo išli u muzej žaba, niš posebno jedino kaj je svaka druga stvar ŽABA... I voditeljaca nam je priča o tom mjestu, također svaka druga riječ ŽABA. Kao da ti ljudi žive u kući od žaba. Sad sam ja pretjerala sa žabama... Objašnjavala nam je o Lokvarskom jezeru (bla, bla, bla...). I napokon mi stigli do park-šume Golubinjak. Tamo smo bili od 13h do negdje 17h. Zbog toga sam išla na izlet. Šala mala. Tamo mi je bilo najljepše. Našli su se "Luđaci". Nas šest (Ravlićka, Lucy, Mona, Tenček, Ivči i ja) smo se tako zvali na početku, onak iz šale. Onda su počele stizati šašave ideje, koje su kasnije postale ozbiljne. I nastala je udruga BFFE=Best Friends For Ever. Imamali smo stroga pravila, koja smo danas ublažili. Imamo tajno skrovište (za koje svi znaju). Neka pravila i o kući (tajnom skrovištu). Dogovorili smo se da štedimo lovu i da uredimo to skroviše što maštovitije. Dogovorili smo se za pidžama party kod jedne od nas. Još neznamo koje. Švercamo cugu i gledamo horor u ponoć. Bit će ludo. Već sam ulovila neki višnjevac, kaj ja znam kaj je to. Sad više nemamo imena, dobro je i tako. Ma uglavnom na izletu je bilo super, nasmijali smo se do suza i super zabavili. Osim što...
-nam je crko bus na pol puta
-smo živjeli samo na sendvičima, vodi, i soku cijeli dan
-kad nam je crko bus, odnosno njihov, kod nas su došli Akači i Gekači (službena imena razreda u našoj školi)
-iza mog sjedala sjedio je budala Dino Šauk (koji nezna pričat ni o čem drugom osim o kur..ma i tim stvarima), pa me cijelo vrijeme natezo za sjedalo i pričo i pričo... Došli smo na temu o tome u kog se on zaljubio; u mene ili Lucy. Zapravo se nije ni u jedno od nas zaljubio, ali je to rekao da bi imao o čemu pričat. Zvali su nas džebele. Mi smo se smijali na svoj račun. Na kraju bilo je zabavno.
Rekao mi je da sam ja njegov mali vampir... Ja sam se samo nasmijala, jer tada nisam znala šta je to...
Išla sam u vrtić. Bila sam jako ponosna, jer mi je bio zadnji dan. Igrali smo se u parkiću iza vrtića. Sunce je bilo na zalazu. Sjedila sam na penjalici. Ne sjećam se bistro kako je došlo do toga, ali mislim da me on pozvao (tada je završavao 2 razred). Došla sam do njega pogledao me duboko u oči, gledajući naizmjenično s jednog na drugo. Pitao me volim li ga, ja sam zbunjeno sasvim bez glave odgovorila da. Htjeo me poljubiti, poznavala sam ga dobro, dopustila sam mu to. Rekao mi da sam ja njegov mali vampir... ja sam se samo nasmijala, jer tada nisam znala šta je to. Danas još skroz neznam šta je time htjeo reći. Brinem se, danas ne razgovara sa mnom, 8. je razred, a ja 6. Sada ga mrzim, jer on mene mrzi... Neznam zašto, ali takva sam (ovisi o kome je riječ).
Došao je i taj dan...
Moj najdraži pesonja blesonja odlazi. Više mi se nitko ne veseli kada dođem kući. Nemam više koga gnjaviti za slobodno vrijeme. Navečer sjedim u svojoj sobi, krevet je namješten, prozor otvoren i iz njega puše ledeni vjetar. Već reakciski počinjem zvati Liru, ali se sjetim da je nema... Briznem u plač, iako znam ona dolazi slijedeći vikend, iako znam da ćemo zajedno u Austriju... Plačem... Hladno je, nemam koga zagrliti. Sada bi htjela leći i pokriti se, skupa s njom... Suludo zvući, ali ona je meni više čovijek, nego životinja, samo što ne priča. O, tako mi fali, već sad. Više nitko ujutro ne leži na kauču i gleda u mene, onako, ispod oka... Više nitko ne nateže staru majcu sa mnom. Nitko se ne protivi mome sviranju... joj šta je mrzila taj klarinet. Sjedila je ispod mog stola i lajala, dok bi ja svirala. A sad je otišla, nema više razigranog pesonje koji trći po cjeloj kući i laje na limun. Više nema razigranog pesonje koji leži naopačke i grize ježa-lopticu i glupavo bleji u mene. Najviše mi fali njena faca kad unese kamen u kuću, a ja je pitam šta je to. O, kako mi fali to "malo bezobrazno đubre", tako smo je zvali kad bi se samovoljno popela na kauč. Najžalosnija sam što nismo uzeli drugog, bila bi mi utjeha za Liru. Nemamo koga voziti u prikolici za bicikl... Jednostavno nemogu bez nje... jako mi fali...
Moja frendica Lucija
Nas dvije smo nerazdvojne. Sve što radimo radimo skupa. Poznamo se već više od 6 godina. Zajedno idemo u glazbenu školu. Sve svoje snove djelimo. Svaku suzu zajedno isplačemo, svaki osmjeh zajedno ismijemo. Jednostavno smo zajedno u svemu. Često znamo raspravljati, i to nekoliko dana, o nekoj sitnici koja nam zapne za oko. Ja s njom idem u Tisno na more, ona sa mnom u Austriju na odmor. Mi smo kao sestre. Čak na ljudi na ulici znaju pitati: "Jeste li vas dvije sestre?" Svašta smo zajedno pretrpili. Zajedno smo jedna drugoj pomagali oko dečkiju i tih stvari. Jako često bi se nasmijali do suza, bilo bi nam jako zabavno. Najdraže do sada nam je bilo ići u kino sa putničkim vlakom. Naime dogovorili smo se da ćemo ići gledati "Pirate s Kariba2", a ja imam internet pa je na meni bilo da sve rezerviram. Ulaznice sam sredila i sad je ostao prjevoz. Pa dobro ići ćemo vlakom. Tate nema doma... Di on drži vozni red???
Neznam...Jooj pa internet...
Ja ljepo odem na internet i glavom bez obzira upišem Hrvatske željeznice. Nađem od Sesveta do Zagreb glavni kolodvor, super vrjeme taman. Dođemo na stanicu, a kad ono Brzi putnički vlak i još upali u prvi razred...
Baš smo face!!! I to smo uspjeli sa pokazom...
Vožnja je bila 
! Htjeli smo ići još dalje, ali kad smo već rezervirali karte, aj dobro...
