osamnaestoga
.
. kroz maglu i hladnoću kolona izdanih duša preprečuje put danu neka ne svane! neka se gnuša ispred svetosti kostiju što uspravne mukom ostaše zaista – neka nije dana! sve dok oni koji bi trebali brinuti o zdravlju i životima trguju smrću za desetpostotni interes sve dok njihovi nalogodavci zavaljeni u kneževskim foteljama i skriveni pod maskama jeftinih obećanja ti sebični, anemični tati sramotom ne odstupe neka nije dana lažima i obmanama! sveta kolona nije sebi izabrala put bez povratka zbog njih ne želi njihove dlanove na šupljinama grudiju tamo gdje ljudi obično imaju živa srca ne želi njihove prljave stvarnosti ne želi njihovu kaljužu koja vodi u budućnost srama . . Oznake: studeni, sadašnjost |