Suncokreta2

Zapravo ovaj mjesec zaslužuje dva posta.
Najmanje dva, bar ta dva.
Ovo je mjesec u kojem mi se vrlo često događaju sudbonosne stvari. I koliko mi je god težak, a zna bit, koliko je god pun nekih suza toliko je pun i ljubavi. Zapravo ovaj mjesec doživljavam kao prave svoje porođajne muke. Znaš onaj trenutak prije nego udahneš punim plućima, ovaj život, trebaš dobro zaplakat. E to je moj mjesec rođenja. Mjesec plaća i mjesec dubokog udisaja.
Drago mi je kada vidim kolko me ,zapravo, neki ljudi vole. Na neki svoj svojstven način, uostalom kao i ja njih, ali stvarno me vole . Isto tako mi je zapravo drago vidjet koliko me neki ljudi zapravo ne vole, iako ne izgleda tako. Čudne su te moje kategorije i čudni su ti moji sudbonosni trenuci. možda sam u zabludi, možda ništa nije kako mi se čini.
Zapravo , recimo da sam usnila čudan san. Sudbonosno čudan sad.
Recimo da sam shvatila da možda ima i postoji neko meni nalik, bar , malo...
Sa istom tom životnom energijom, sa istim moralnim i životnim načelima, sa istim principima i tvrdoglavim ispadima, možda.
Ako si bar malo ,uočljvije, drugačiji od drugih , teže ti je vjerovat da ima neko ko bi mogao shvatit to tvoje van standardno ponašanje.....
Zapravo , mislim da sam baš usnila jedan čudan san.
U kojem sam saznala, da ima negdje tu , sasvim , blizu , neka moja polovica .
I onda mi je pobjegla, sakrila se i rekla mi da je da stvarno postoji, da mi se stvarno veseli.
Ali da se ne može ovako realizirati, da me mora pronaći u stvarnome svijetu.
Da će me tražit....
A šta ako me ne nađe, šta ako me nikad ne nađe.
Kako ću ja preživit spoznaju da joj je tako malo falilo.
Zašto se jednostano taj san nije odma pretvorio u javu.
Nego uvijek treba proći sve te porođajne muke, iz početka....
Ma zapravo ja želim vjerovati da će me naći, stvarno to želim vjerovati
tila bi udahnut punim plućima.
I želim to sama sebi, na današnji dan
Jer ja to zaslužujem

Ka vrime je da se javim.
Nije da nemam o čemu pričat nego mi se neda.
Lito mi je.
Moje lito.
Ovo je defintivno moje lito.
Mogla bi grintat, uvik ja imam zašto grintat.
Uvik ja imam na koga grintat, ali neda mi se kvarit sebi dan, a kamoli misec ili cilo jedno godišnje doba.
Najlipše.
Recimo gradonačelnik, pa njegovo otvaranje prometa na Marjanu.
Užas, sramota, tragedija, tuga jad i čemer.
Pa recimo moj bivši muž, pizda.
Bože sto puta se zapitam šta mi bi, ko sam to ja bila i zašto.
Pa polugodišnji izvještaji, pa se sto puta pitam zašto ja sebe uvik dovedem u istu situaciju, pa se opet dovedem i tako uvik ista priča.
I šta sad. To se očito ništa ne može promint.
Ne može se ono šta je učinjeno nikako popravit, ali zato se može uživat u ovome šta imam.
A imam i bogu hvala znam uživat.
Smišni su mi svi ti oko mene koji stalno nešto kukaju, recimo, loše sam spavala, vruče mi je, ako ja to ne napravim ko će napravit jedanko dobro, ahaha.
Pa dajte ljudi zašto se zamarate pizdarijama, kad se svaki dan dogodi bar 100 lipih stvari.
Da ih poćmem nabrajat bilo bi ih više od sto.
Al ne zato jer sam ja sretnija od drugih nego jer ih ja vidim.
Eto zato sam možda sretnija.
Nestrpljiva sam i neki mi govore da malo usporim, da nije sve kako mi se čini.
Ali meni se čini tako i šta ću ja sad. Baš me briga.
Istresem se pa ko može podnit nek se vrati ko ne može ne mora.
Ali uvik mi se vračaju, ahahaha.
ko zna zašto.
Drama, to sam ja.
Dramatiziram, volim zapravo to.
Al onda volim i dramatične rasplete.
i tako je, tako bude i ja uživam.
Zapravo uživam u svom dramatičnom prikazu života.
Tupilo od ne kuženja , jel da.
ma ja sve kužim. I ovo pišem samo da napišem post. koji ionako nema nikome smisla, osim meni.
Ka neki trabunjaju da je blog kao svojevrstan dnevnik. Dajte nemojmo se zavaravat. Dnevnik je intiman, a ovo ni najmanje. Zapavo ja nikad ništa ne pišem konkretno baš zato jer , koliko sam god brbljava, ništa o sebi ne kažem.
Možda sam mogla bit ozbiljnija, možda sam moga navest masu stvari koje me rastužuju, ali to je moja intima, isto kao i stvari koje me usrećuju i onda ćemu ovo zapravo. Pa iz zezancije, meljem samo da bi laprdala, a laprdućem zato jer mi se to čini. Sada upravo sada ovog trena ovog dana ovog mjeseca. I ko zna kad će opet.
Nije važno , važno da postoji kontinuitet.
ahahahaha