Volim, zapravo, volim tu nervozu prid put.
volim, zapravo, volim šta mi se stvari zakompliciraju u zadnji čas.
volim, zapravo, volim šta se sve na kraju dobro završi.
Volim, zapravo, volim šta sam eto i ja dočekala tih zadnjih 24 ure.
volim, zapravo, volim šta u njih triba smistit nećijih misec dana života.
volim, zapravo , volim šta će od sutra navečer sve ić sporijim tempom.
Volim, zapravo, volim šta ću se budit kasno, šta ću pit kavu na svojoj teraci, do kad me volja.
Volim, zapravo, volim, šta ću ić na more kad me volje, ručat kad me volja, pit pivu kad me volja.
Volim, zapravo, volim, šta ću bit ne našminkana, obučena u ižmarenu modru majcu i modru kotulu, pola lita.
Volim, zapravo, volim, šta ću brat smokve i kupit mindele, iako ću ih proklinjat, jer mi je vruče .
Volim, zapravo, volim, šta imam svoje misto i svoju valu i svoju kalu.
Volim, zapravo, volim šta me već drži euforija.
Volim, zapravo, volim baš.