Ka vrime je da se javim.
Nije da nemam o čemu pričat nego mi se neda.
Lito mi je.
Moje lito.
Ovo je defintivno moje lito.
Mogla bi grintat, uvik ja imam zašto grintat.
Uvik ja imam na koga grintat, ali neda mi se kvarit sebi dan, a kamoli misec ili cilo jedno godišnje doba.
Najlipše.
Recimo gradonačelnik, pa njegovo otvaranje prometa na Marjanu.
Užas, sramota, tragedija, tuga jad i čemer.
Pa recimo moj bivši muž, pizda.
Bože sto puta se zapitam šta mi bi, ko sam to ja bila i zašto.
Pa polugodišnji izvještaji, pa se sto puta pitam zašto ja sebe uvik dovedem u istu situaciju, pa se opet dovedem i tako uvik ista priča.
I šta sad. To se očito ništa ne može promint.
Ne može se ono šta je učinjeno nikako popravit, ali zato se može uživat u ovome šta imam.
A imam i bogu hvala znam uživat.
Smišni su mi svi ti oko mene koji stalno nešto kukaju, recimo, loše sam spavala, vruče mi je, ako ja to ne napravim ko će napravit jedanko dobro, ahaha.
Pa dajte ljudi zašto se zamarate pizdarijama, kad se svaki dan dogodi bar 100 lipih stvari.
Da ih poćmem nabrajat bilo bi ih više od sto.
Al ne zato jer sam ja sretnija od drugih nego jer ih ja vidim.
Eto zato sam možda sretnija.
Nestrpljiva sam i neki mi govore da malo usporim, da nije sve kako mi se čini.
Ali meni se čini tako i šta ću ja sad. Baš me briga.
Istresem se pa ko može podnit nek se vrati ko ne može ne mora.
Ali uvik mi se vračaju, ahahaha.
ko zna zašto.
Drama, to sam ja.
Dramatiziram, volim zapravo to.
Al onda volim i dramatične rasplete.
i tako je, tako bude i ja uživam.
Zapravo uživam u svom dramatičnom prikazu života.
Tupilo od ne kuženja , jel da.
ma ja sve kužim. I ovo pišem samo da napišem post. koji ionako nema nikome smisla, osim meni.
Ka neki trabunjaju da je blog kao svojevrstan dnevnik. Dajte nemojmo se zavaravat. Dnevnik je intiman, a ovo ni najmanje. Zapavo ja nikad ništa ne pišem konkretno baš zato jer , koliko sam god brbljava, ništa o sebi ne kažem.
Možda sam mogla bit ozbiljnija, možda sam moga navest masu stvari koje me rastužuju, ali to je moja intima, isto kao i stvari koje me usrećuju i onda ćemu ovo zapravo. Pa iz zezancije, meljem samo da bi laprdala, a laprdućem zato jer mi se to čini. Sada upravo sada ovog trena ovog dana ovog mjeseca. I ko zna kad će opet.
Nije važno , važno da postoji kontinuitet.
ahahahaha
Post je objavljen 13.07.2010. u 15:13 sati.