Suncokreta2

Eto kako se čoviku dogodi da u jednom danu ostane sam na svitu.
Lito je i svi ka nešto biže negdi.
Imamo i mi isplaniran put. I to već misecima unaprid. Skuplja se lova i žica se za potribe eventualnog šopinga...
Zanji misec dana se priča samo o tome.
I onda dođe čunka za kojeg sam glasala, (bože mi oprosti) da ostavku, pa ministrica mi postane premjerka, pa se počme ka rezat nešto budžet ,državni, ovaj privatni sam ja već odavno dovela na inkanat, pa malo ove priče malo one.
Pa negdi putem shvatim da ako oni donose rebalans u petak ,a ja tribam putovat u subotu ,a firma koja mi održava program ne može napravit nikakve promine u njemu dok ne dobije službeni dopis. A da dopis nikako ne može dobit prije ponediljka ,a da nema nikog osim mene da pritsne ta dva botuna. To ustvari znači samo,jedno, neko je najeba, a taj neko mogu biti samo ja.
Tila bi ja ovdi negdi ubacit i priču o paradentozi, jer eto kako se pari i zubi mi odlaze na plivanje ili isplivavanje a ne samo prijatelji, ali nema mista ovdi toj temi.
Na brzinu se mirim sa novonastalom situacijom, jer bože moj di sam prije radila ovo je raj na zemlji. Nema nikakve pobune čak ni očaja, aj dobro malo tuge mora bit. Al ka kontam se na mlado je, ima još valjda života i prilika pridamnom.
Prišaltajem se na novu situaciju, planiram vikend.
Slatke brige di ću od tri ponuđena mista, biram najbolje, bar se nadam da je.
Vidit ću već sutra jesam li dobro izabrala.
Al da ostatak nadolazećeg tjedna nebi osta ne ispunjen, osim šta će bit radno da malo i guštam. Nazovem ja tebe. I zapovidim ti, kako jednoj lavici i pristoji, da imaš to i to učinit tad i tad. I normalno očekujem pokorni odgovor ,
-da milostiva.
Kad ono smih,
- haha.
- A bi ja rado ali nisam tu.
-Molim, kako to misliš nisi tu.
-Pa skužaj ali lito je, svi imamo nekakve planove.
-Znam, ali niko ne može imat planove prije nego šta se konzultira sa mnom, jeli to jasno?
Tajac, e sad triba smislit nekakav odgovor da ja ne osjetim kako nisam bitna baš u svakoj priči.
-Ma je jasno je, ali si mi se malo kasno javila.
-Pa kako ću ti se ranije javit kad sam mislila da neću bit tu.
-E, a jebenti, baš mi je ža, znaš da bi ja sve učinija da ti mogu ispunit zapovid,ali ne mogu viša sila...
Mislim se dali da povirujem ili da sama sebi priznam kako je ovo totalno bolesna konverzacija. Ma povirovat ću, pari da će to šta prominit
-Dobro onda ovako, ovaj put ću ti oprostit
Sad ja ka nešto zaglumim, čisto zbog dramatičnosti nastale situacije.
-Ali sad me dobro slušaj, nemoj me molim te, ma šta molim te, Zapovidam ti!
-A moja je zapovid važnija od svih onih 10.
Sigurna sam da ti skrušeno klimaš glavom, znaš ti da je to istina.
-Zapovidam ti kad se ja vratim sa litovanja, da ima da mi ispuniš to šta sam tražila.
-Do tada preplani i nabi malo još mišične mase, eto čisto onako da mi te bude drago vidit
-Jel jasno!!!!

Da mi je neko reka da ću u ovako kratkom vremenu napisat tri posta, da ću pisat post od doma, da će se to dogodit u 7-mom misecu i da će ovaj post bit 177 po redu, nebi mu virovala...
A nije da nisam praznovjerna. Nije da ne pronalazim u svakakvim situacijama nekakvo skriveno značenje li znakovlje s neba.
Pa evo dok i ovo pišem mislim da ništa, baš ništa nije bez razloga.
Zadnjih sam dana baš nekako okupirana nekim svojim emocionalnim životom, iako oni koji me znaju možda nebi tako nešto o meni povirovali ili bi bar mislili da uz buran društveni život, za tako nešto ja nemam vremena.
ali ima eto , valjda , tih dana u godini i kod ovakvih bića ka šta sam ja.
Sad tila bi puno toga reč a opet nebi tila previše odkrivat ...
Nekad mi baš godi šta ljudi misle da sam ja kao prepotentna i puna sebe, da sam ja neko ko se uopće ne zamara mišljenjima drugih ljudi, ni običnim zemaljskim problemima.
Ma normalno da se zamaram, doduše zamaram se isključivo onim ljudima koje sam uspila primjetit.
E sad da bi to neko u potpunosti shvatio mora znat kako ima ljudi koje ja uopće ne primjetim.
Ma sigurno svi tako neke ljude ne primjećuju, ali mene su čak uvatili i u đir jer je to valjda tako očito. Šta ja znam.
Opet idem uširinu, volim ja to....
Uglavnom, u zadnje vrime baš se nešto mučim sa nekim totalno blesavim pitanjima, kažu da sam energična, a opet čvrsto stojim na zemlji pa na kraju uspijem sve sebi racionalno objasnit.
Jasno mi je da me neko ne mora volit , da me neko ne mora i ne može razumit, da jednostavno nije slučajno šta me neko nije prepoznao.
jer onaj ko me ne prepozna ionako me nebi mogao usrećit.
I onda se dogodi nešto šta me skroz obori s nogu.
Ima nekih ljudi koje voliš, jednostavno ih volš osjećaš njihovu energiju koja ti paše.
Da se razumimo nisam ja zaljubljena u sve ljude koje volim, neke eto volim bezuvjetno. Eto tako iz čista mira.
Mislim bar da je iz čista mira.
A čini mi se da im ne poklanjam dovoljno pažnje, da ih zapostavljam zbog onih nekih koje manje volim.
To mi da nekad odgovor na neka moja pitanja i ,za neke, odnose nekih drugih ljudi prema meni.
Pa se utješim da možda nije sve tako kako mi se čini.
Ali eto danas si me baš oborio s nogu, ti koji si mi napisa par tako toplih riči. Ma možda one tebi ne zvuče tako toplo, možda sam ja u takvoj fazi,
Ali oborilo me baš zato šta sam ja tebi tribala napisat tako tople riči. Šta sam ja možda recimo ovih dana mogla svoju energiju usmjerit na neke druge priče., neke druge ljude na neke druge situacije.
Recimo mogla sam baš tebi, koji si mi puno drag , poslat neke pozitivne vibracije.
Da se držiš, da ozdraviš da ti bude dobro.
A onda si mi ti sa tako toplom porukom začinija dan.
Pokaza mi da ima ljudi koji me vole, isto bezuvjetno ka i ja njih.
A svoju sam energoju trošila na neka glupa pitanja na koja ionako nikada neću dobiti odgovor.
Iako ovaj post na prvi pogled nije posvećen tebi, nastao je isključivo zbog tebe i za tebe...
Samo ozdravi mi ti..
trep trep

Ima dana kada sam baš raspoložena za mlačenje prazne slame.
Za bespotrebno filozofiranje i zabavljanje širokih narodnih masa.
Pa se tada pitam, jesam li možda falila zanimanje. Jesam li se , možda, trebala razvijat u drugome smijeru.
Recimo bit političar.
Možda i jesam.
Ali bili moj ego, mogao, podnit da me široke narodne mase ne podnose, da mi zvižde i gađaju me trulim jajima.
Normalno, da bi ja bila političar koji sve radi za dobrobit naroda i širokih narodnih masa, za boljitak lijepe naše i novih pokoljenja.
Al uvik bi se našla neka budala, koja nebi vidila ono što ja vidim. Uvik bi se našla budala koja bi me izviždala.
E to ja nebi nikako mogla podnit, da mene neko izviždi, da se meni neko suprostavi.
Takva sam. Jebiga.
Zato i nisam političar.
Ma zato nisam ni diplomata.
Ma zato sam brzopleta u međuljudskim odnosima.
Recimo ovako.
Neko mi je simpa.
Ono baš simpa.
Ja i moj ego smo u velikom problemu.
Kako dati nekome doznanja da ti je simpa, a pri tom ne riskirati da budeš recimo povrijeđen ili nedaj bože da shvatiš da tome nekome nisi toliko simpatičan, koliko bi trebao bit.
To koliko bi trebao bit, određuješ, normalno, ti.
Jer ti, odnosno ja, sam mjera za apsolutno sve.
Dakle, ja sam recimo nekome poslala signale. To sam ja odredila ,da su ,signali.
Mislim, meni su to očiti signali.
Oprostite molim vas, ako neka osoba koja baš teško prevali neke riječi hvale ili naklonosti prema ikome, to napravi na neki svoj način. Nisu li to očiti dokazi .
Mislim se, to baš svako može prepoznat.
Ako ti recimo kažem da si mi baš interesantan , to je toliki kompliment da je nemjerljiv sa miljonima izgovorenih falših i licemjernih epiteta, koje ti je dao neko slatkorječiv.
Ili recimo ako ti kažem da bi mi bilo drago vidjeti te opet, alo...
Pa čuješ li ti šta sam ja tebi rekla.
Ne govorim ja to često, ma ne govorim ja to , skoro, pa nikad.
E onda se pojavi neka moja , dobra vila, i kaže ona meni da te riči koja ja izgovaram neki drugi izgovaraju za dobar dan, i da one uopće ne zvuče nikome tako značajno kao meni.
O.k. virujem ja da recimo tako nešto može bit i istina , ali baš je baza u tome šta su to moje riči.
Doduše da bi to netko shvatio mora me upoznat. Mora znat da takve riči izgovorene od strane mene, tj. ja, imaju stvarno nekakvo i značenje.
Da nisu pusta tlapnja.
No dobro, u čemu je problem.
Dakle ja na svoje riči nisam dobila ispravnu reakciju i tu ja prestajem bit diplomata.
Nisi reagirao, a trebao si.
Ja ne mogu čekat.
Zašto ne mogu čekat, zato jer sam nestrpljiva.
Tako jednostavno.
Već sam odlučila i donila konačnu odluku.
Dolazi do kraja naše političke suradnje.
Niti sam ja političar kojeg ćeš ti zaokružit niti si ti moje izborno tijelo.
Ja se jednostavno više neću trudit oko tebe.
Nećeš ti mene gađat trulim jajima , nego se čuvaj da ja ne pogodim tebe.
Čvrsto sam odlučila. Mislim. Ko ti je kriv šta nisi prepoznao u meni odličnog, ma šta odličnog, najboljeg političara.
Vođu.
I onda.
Dobijem nekakvu reakciju.
Po reakciji skužim, da mene neko uopće ne kuži.
Pa nalazim opravdanja za ovo i ono.
Mislim se.
Možda si posrnula ovčica.
Možda ne vidiš još jasno gdje ideš.
I onda opet sve iz početka.
Ima li to uopće smisla.
Jasni signali.
Za mene jasni signali.
Neko bi rekao, ljubazna sam.
Mislim se, alo, ja ljubazna.
Ja nikad nisam pretjerano ljubazna.
Ali to , možda, može znat samo neko ko me poznaje.
A ko to želi upoznat političara.
Niko , apsolutno niko.
Eto zato se ja ne bavim politikom.
Samo malo filozofiram.

I

Subota, predvečer a ja odlučila ostat doma. Cili dan spavam, prvu jutarnju kavu sam popila u 5 popodne.
Baš mi to triba.
Cili dan sam se samo otuširala i otišla u spizu.
Pećem pizzu i kupila sam si najdraži sladoled.
vikend za druženje , sa samom sobom.
Ne pamtim kad sam ga ovako provela.
Nakon godina, miseci i dana provedenih u stisci sa vrimenom, cili jedan dan sam poklonila sebi. I ništa nisam radila. Baš ništa cili dan.
Zato mi je mozak vrtija bez prestanka.
Cili dan zvoni telefon, meni je to super. Jer ako mi se ne priča ne javim se . Družim se danas taman toliko koliko mi se druži, a pri tom ne moram bit obučena, ni počešljana , ne moram se dignut sa kauča.
Dvi lude su me zvale miljon puta i rekle su da će opet.
U jednom tako umnom razgovoru sa jednom od njih dvi sine mi ideja.
Ja bi se baš zaljubila, al ono totalno bi se zaljubila.
Ne tražim puno, ono tražim samo taman
Triba bit ispunjeno samo par uvjeta.
Frajer triba bit pametan, to svakako, triba mi se i fizički svidit, to obavezno.
Triba živit van Splita, ma može i van države.
Ne opet predaleko.
Nesmi bit prestar, mora imat force...
Mora bit primljen u pionire
Mora bit inpulsivan i temperamentan.
Nesmi bit linčina i mora mu ne bit problem napravit išta za mene.
Mora volit boravit u prirodi i mora mu ne bit lino bilo šta popravit, napravit izgradit.
Ne mora bit bogataš ali ni sirotinja.
ni u kom slučaju ne smi bit škrt.
Mora bit duhovit i mora volit dobru glazbu.
Mora mene obožavat, mora bit svjestan toga da sam ja baš ono sve šta mu uživotu treba i još više
Mora bit zahvalan svevišnjem na tome šta mu je mene poslao.
Mora imat i nekakv život koji nije vezan nužno za moj život, tako da mi previše ne smeta
Ne smije očekivati od mene da ću mu rodit dijecu, da ću mu peglat , kuhat i upoznavat njegovu obitelj.
Možda jednom, ako potraje.
Iza 60-te , moje a nje njegove, možda može računad da bi provodili više vremena zajedno od recimo dva vikenda u miesecu.
Do tada ta dva vikenda bi trebala biti dosta.
Tad bi bio samo moj i ničiji više, i ja nejgova.
Svaku moju ideju ili prijedlog za provod iz snova mora prihvatit, istovremeno diveći se mojoj maštovitosti i neiscrpnoj energiji.
Ne mora mi napisat pjesmu ali svakako bi bilo dobro da mi je posveti.
Mora imat razumjevanja za moje iznenadne promjene raspoloženja.
Mora ispunit sve šta obeća taman mu se to činilo neizvodljivo.
Mora bit turbo drag mojim prijateljicama, koje će bit naprosto oduševljenje da takvi ljudi postoje.
koje će se pitat čime sam ja to zaslužila.
A normalno da sam zaslužila, zato jer sam se sitila potražiti ga.
Ko traži taj i nađe.
Sad kad sam definirala šta ja oću idem upotragu, ako se neko prepoznao nek mi se obavezno javi.
E da imam još samo jedan mali uvjet, tila bi da on mene nađe a ne ja njega.