Suncokreta2

Dnevno mi dođe 100 puta da se javm i nešto napišem na ovaj svoj blog. Nešto skroz optimistično i sritno. ali nemam vrimena.
Neda mi se trošit to moje lipo vrime na sidenje za ekranom.
I tako sa vrimena na vrime, kad kliknem na ovaj svoj blog vidim ovaj predhodni, tužni post, a neda mi se objašnjavat , neda mi se razmišljat šta ću i kako ću poništit sve napisano.
Nek stoji.
Ali mi je nekako ža da se uvik nađe vrimena za napisat neku žalopojku, a odu radosti je već neko drugi napisa, pa se sve mislim ma nema potribe.
Fotogafije više ne objavljujem jer nemam volje, objavljivat ih na nekoliko mista. A nije da ih nemam, ustvari sad ih je sigurno puno više lipših zanimljivijih i atraktivnijih. Sad se uz te fotografije mogu vezati puno lipše i sritnije priče. Ali neda mi se.
Zanimljivo je to, kad mi je lipo nemam puno potribe pričat o tome.
A i šta bi novoga mogla napisat. Ništa posebno. Lipo mi je.
Skoro mi je stalno lipo i još lipše.
Ma najlipše mi je.
Mogla bi pisat da sam se opet vratila na neku staru adresu , sa koje sam davno otišla. Da susid iz susjedne zgrade, sa petog kata, još uvik stoji na balkonu i puši duvan.
Da mi je baš smišno kad sretnem suside, koje dugo poznajem, i lipo mi se toplo jave.
Da me sve to nekako ispunjava.
Da sam se vratila, konačno doma.
I da mi se sad pari da nigdi nikad nisam tribala ni ić.
Mogla bi pisat kako je planina, najbolja stvar u mome životu.
Kako se za rič planina vežu samo lipe stvari, lipe slike, lipa druženja i svaša nešto lipo...
mogla bi pisat o svačemu,ali više neznam koliko mi je otkriven identitet . Pa iz predostrožnosti više ne pišem.
Nebi se tlia ureč.
Mogla bi pisat kako je lipo šta se u ovoj sedmici više dana ne radi nego radi, pa se sve nešto može ispajat.
Mogla bi pisat da mi ne smeta ni šta pada kiše, jer će ionako opet doći sunce.
Ma svašta bi mogla pisat. Ali evo više nemam vremena. Idem se pakirat.
I partim na par dana u moju najdražu oazu.
Iako ne i jedinu.
Evo , samo sam tila skinut onaj tužni post .
Svi sritni ljudi su sritni na sličan način.
Pa nemam tu šta previše ni govorit.
Sreća je ionako relativna stvar.
Da nisam sritna mogla bi nać tisuću razloga za ne sreću.
Ali zašto bi ih tražila kad mi je ova sreća sasvim dovoljna.

Znaš , više sam i sama sebi blesava kad ponovim onu moju da je sigurno to šta se događa zbog nečega dobro. i znam ja da i ti znaš da je to tako. I znam ja da i ti isto mišljenje diliš samnom.
I znam da ti sad , u ovim trenucima nije lako. I znam da će bit bolje. I šaljem ti svu svoju energiju da bude uz tebe, kad ja ne mogu.
Ima tih nekih glupih situacija kad bi htio svim srcem nekome pomoć, olakšat , nosit teret zajedno sa njim. ali jednostavno ne može biti tako.
Neke križeve moramo sami prinit na svojim plečima.
Iako, znam i sama, da kad prineseš taj križ, kad ga doneseš tamo di triba lipo je imat sa nekim o tome razgovarat. Znam to, jer si ti meni bila tu kad mi je tribalo prozborit o tome.
Ja bi sad najrađe uzela taj tvoj križ i zubim ga prinila.
Jebiga ,al jaka si ti. Imaš ti bokun leđa da ga i sama prineseš.
Proće sve, stisni zube, još malo...
Pa ćemo se skupa lipo isplakat.
Baš nas briga.
I pivu ćemo popit.
I izanalizirat sve ako triba sto puta.
Sigurno je ovo za neko veće dobro. Sigurna sam da je.
Virujem u to. Znam da i ti viruješ.
Jebiga, triba samo taj bokun križa tren prebacit na drugu bandu.
Pa da konačno vidimo koje ti se to ludo dobro smješi tamo iznad oblaka.
A znaš da je.

>> Došao student hercegovac iz Zagreba doma u Grude na odmor i kaže ćaći:
>>
>> "Ćaća imam dvije vijesti, dobru i lošu".
>>
>> Kaže mu ćaća."Ajd prvo lošu."
>>
>> "Ćaća ja sam peder" kaže sin.
>>
>> Stari zanijemi, skoro ga srce izdalo. Kad je doša k sebi reče:" A koja je
>> dobra?"
>>
>> Na to će sin: "Naš je, iz Gruda"!?!?!?!?!

Ma ja sam apolitična. uvik to govorim, uvik govorim kako me politika uopće ne zanima. i onda kad se sve zahuhta, kad se odvrte sve političke emisije, kad se svi međusobno dobro ispljuvaju, kad se odkrije da je neko nekome u 100-tom kolinu ubija mrava i kad se izbaci sve šporko na stol. E onda ja popizdim.
Onda ja postanem politična toliko da ni sama ne mogu virovat.
A nisam vidila ničiji program, nisam slušala ko mi šta obečaje (ima li uopće i potrebe), nisam jela ni pila na račun kandidata, nisam išla na koncerte.
Iz revolta.
Onda ja postanem goruča navijačica, ne za nekoga, nego protiv nekoga.
jer u ovoj zemlji trib birat manje zlo.
Pardon tribalo bi birat manje zlo.
Ali kako smo mi demokratska zemlja svak ima pravo na svoje mišljenje, pa i ja.
Doduše, nebi imala nikakvu korist od pobjede ni jednog ni drugog ni stotog, meni je sve jedno.
Sve jedno mi je šta se moje materijalne situacije tiće, sve jedno mi je , jer neću dobit stan, neće mi se ubrzat parnica na sudu, neću otvorit privatni biznis za sitne pare, neću se davit negdi u pečenoj janjetini...
baš bi mi moglo bit sve jedno, a opet mi nije. Nekako važno mi je ko će mi predstavljat moj grad. jer tako predstavlja i mene.
Morat ću se pomirit sa činjenicom da moj grad nisam ja, iako bi baš bila baza da bude.
morat ću se pomirit sa činjenicom da ja ionako nemogu izvuć nikakvu korist, ali nažalost ni zadovoljstvo ovakvim izborom.
A kad malo bolje razmislim možda bi i mogla.
recimo mogla bi, prestat jest iz revolta.
Iz revolat na ove rezultate, i eto mi koristi...

apdejt:
MOJ NAKLON FACAMA KOJE SU OBUKLE MARULIĆA U KERUMOVE KESE.
NEMA TOGA KO MOŽE UBIT PRAVI DUH OVOGA GRADA.
SPLITE GRADE JA TE VOLIM!!!