Suncokreta2

ponedjeljak, 22.06.2009.

Tila bi samo maknut ovaj zadnji post, da ga više ne gledam

Dnevno mi dođe 100 puta da se javm i nešto napišem na ovaj svoj blog. Nešto skroz optimistično i sritno. ali nemam vrimena.
Neda mi se trošit to moje lipo vrime na sidenje za ekranom.
I tako sa vrimena na vrime, kad kliknem na ovaj svoj blog vidim ovaj predhodni, tužni post, a neda mi se objašnjavat , neda mi se razmišljat šta ću i kako ću poništit sve napisano.
Nek stoji.
Ali mi je nekako ža da se uvik nađe vrimena za napisat neku žalopojku, a odu radosti je već neko drugi napisa, pa se sve mislim ma nema potribe.
Fotogafije više ne objavljujem jer nemam volje, objavljivat ih na nekoliko mista. A nije da ih nemam, ustvari sad ih je sigurno puno više lipših zanimljivijih i atraktivnijih. Sad se uz te fotografije mogu vezati puno lipše i sritnije priče. Ali neda mi se.
Zanimljivo je to, kad mi je lipo nemam puno potribe pričat o tome.
A i šta bi novoga mogla napisat. Ništa posebno. Lipo mi je.
Skoro mi je stalno lipo i još lipše.
Ma najlipše mi je.
Mogla bi pisat da sam se opet vratila na neku staru adresu , sa koje sam davno otišla. Da susid iz susjedne zgrade, sa petog kata, još uvik stoji na balkonu i puši duvan.
Da mi je baš smišno kad sretnem suside, koje dugo poznajem, i lipo mi se toplo jave.
Da me sve to nekako ispunjava.
Da sam se vratila, konačno doma.
I da mi se sad pari da nigdi nikad nisam tribala ni ić.
Mogla bi pisat kako je planina, najbolja stvar u mome životu.
Kako se za rič planina vežu samo lipe stvari, lipe slike, lipa druženja i svaša nešto lipo...
mogla bi pisat o svačemu,ali više neznam koliko mi je otkriven identitet . Pa iz predostrožnosti više ne pišem.
Nebi se tlia ureč.
Mogla bi pisat kako je lipo šta se u ovoj sedmici više dana ne radi nego radi, pa se sve nešto može ispajat.
Mogla bi pisat da mi ne smeta ni šta pada kiše, jer će ionako opet doći sunce.
Ma svašta bi mogla pisat. Ali evo više nemam vremena. Idem se pakirat.
I partim na par dana u moju najdražu oazu.
Iako ne i jedinu.
Evo , samo sam tila skinut onaj tužni post .
Svi sritni ljudi su sritni na sličan način.
Pa nemam tu šta previše ni govorit.
Sreća je ionako relativna stvar.
Da nisam sritna mogla bi nać tisuću razloga za ne sreću.
Ali zašto bi ih tražila kad mi je ova sreća sasvim dovoljna.
- 12:17 - Komentari (3) - Isprintaj - #