Suncokreta2

Već misecima brojim sebi u bradu kako ću u dvanaestom misecu napravit rekapitulaciju ove godine. Pa kad bi mi se nešto "značajno " dogodilo, u glavi bi i to stavljala na popis.
Pari mi se da je ova godina bila užasno, užasno duga.
Podilila bi je na dva dila. Na dvi godine u jednoj. Na dvi vječnosti. Jednu vječnu vječnost, i jednu vječnost koja se da još, možda, prominit. A možda je i ona vječna.
Ma nemam blage.
Nije mi bila draga ova godina. nikako mi nije bila draga.
Prvo, ja uopće ne volim parne brojeve.
Sad će mi doć neki numerolog i reć da i sljedeća kad joj se zbroje sve znamanke i zbroj svede na jednoznamenkasti ispada parna. Ali nije me briga.
Ja kontam da je neparna.
Kontam da će bit pinku bolja od ove. Bar pinku.
Već godinama očekujem da je ova sljedeća bolja.
I neke su bile, doduše svaka ima bar neku mrlju.
Ali ova mi se nije svidila, baš.
Iako ne mogu reć da i u njoj, takvoj, nesvidljivoj, nisu postavljeni neki dobri temelji.
Posađene neke sadnice...
Doslovno, koje će možda, za dvadeset godina činit hladovinu....
Nisan je tila rekapitulirat, nek ide, nije zaslužila ni re od rekapitulacije, ali nek zna da me nije dovela do kapitulacije...
Nedam se ja.
Jer...
Ja sam željna nove senzacije i ovacije, može i donacije ako ne i zajebancije ...
Ajde sritnija vam bila ova nadolazeće, bar za pinku!!!!

Sičate li se privjesaka, koji su prije jedno 20 godina bili turbo popularni. E onih privjesaka koje kad bi vi zazviždali oni bi signalizirali di se nalaze. To je bio hit nad hitovima. Bilo je originala, doduše više se ne sičam kako smo ih razlikovali, i kopija. Švercerima je tada posao cvjetao.
Meni ga je stari donija iz Italije, sa jednog službenog puta.
Original. Od tada već imam usađeno , negdi u svojoj podsvjesti, da uvik triba imat posla sa originalima ili ništa.
Mi bi ka dica onda bacali te privjeske, sa ključevima svugdi po travi i zviždeći ih opet tražili.
U zadnje vrime sve mi češće taj patent pada na pamet. Ustvari mora bit da mi je još iz tog doba ostalo to da nikad točno neznam di mi se šta nalazi. Pa zviždući tražim po stanu, po stolu, ispod stola, kod susida...
Zato su meni mobiteli dragi, ne mogu ga nać, velika mi je borša, negdi sam ga slučajno odložila. Lipo ga samo nazovem i on mi se javi...
Mislim najčešče se javi,ako se ne javlja znači da nije tu, ali opet to znači da ne moram trošit vrime tražeći ga. jer ga jednostavno nema.
Malo se rastužim odem i kupim novi. To recimo sa gubljenjem mobitela nije ni loše. Osim ako ga nisite izgubili u kafiću, pa su vam ga našli neki klinci, pa dok ste vi blokirali broj oni su već napravili pozamašni račun. Olakotna okolnost je šta odma neznate koliki je račun , nego saznate tek za misec dana. a opet operater se naplati putem trajnog naloga pa ne možete ništa. Osim ako se ne uspije naplatit, pa dobijete opomenu da se nije naplatio, a računi i opomene vam stižu na adresu na kojoj vi više niste. ali je vaš bivši muž, koji uživa u tome da vam sa zakašnjenjem od 2 tjedna uruči račune, opomene itd. Onda vam eksplodira doma žarulja pa udre grom, pa munje, pa pregori osigurač, pa nestane struje, pa više ne možete prištekat se na internet pa ne možete ni zvat. Pa nazovete operatera jer vam na maloj bijeloj kutiji piše error. Pa vam oni ljubazno kažu da niste platili račun. Onaj isti, koji je triba bit plačen trajnim nalogom. Ali vam nije bilo love na kartici jer je kasnila alimentacija, a ovaj misec kasni plaća.
Ali ustvari nisam tila o tome pisat. Nego sičateli se onih malih smišnih privjesaka, koje bi locirali zviždukom.
E . Pali su mi na pamet, zato šta bi ja tila da sve svoje stvari mogu locirat zviždukom. Ili ih nazvat na telefon. Ka mobitel. to bi bilo predivno. Recimo neznaš di ti je takuin. i nazoveš ga. Ili recimo cvike za sunce, ustvari prije kišobran. Najdraža kemijska. Onda bi mi mobitel bio pun brojeva predmeta ,a ne ljudi. Doduše koliko ljudskih brojeva u mom imeniku su ustvari samo predmeti. Predmeti, ljubavi, ljubomore, predmeti obožavanja, predmeti ulizivanja, sexualni predmeti....
Zato je nekad dobro izgubit mobitel. Jer se riješite svih onih brojeva koje ionako neznate zašto imate memorirane. One ljude sa kojima komunicirte, koji su vam ionako u životu lako obavijestite o nastalom gubitku. One do kojih vam je bar malo stalo, i kojima je bar malo stalo do vas, obavijestit ćete o gubitku mobitela bar za vrime blagdana kad vam budu slali jednu od onih čestitki sms-om.
A do nekih više nikada nećete ni doć. Doduše to i nije loše. Lipo krenem sve iz početka. Tako je možda i sa stvarima. Možda zato stvari nemaju taj mali mikrofon da ih mogu locirat zviždukom. Ili nemaju telefonski broj. Možda neke stvari jednostavno triba izgubit da bi se nabavile nove bolje lipše. Možda neke izgubljene stvari moraju trajno nestati da bi napravile prostor nekim novim stvarima i nekim novim odlukama.
Pa diš bolje vrime za nove odluke i prostore nego na kraju jedne, i to parne godine, uh šta ne volim parno i početku nove i to neparne.!!!
Ma isto bi volila da moja bicikla ima broj da je nazovem, bar da vidim kako je, jeli joj dobro, voli li me još, bar malo

Sve sam mogla virovat, možda ne baš sve, al da ću nakon ovako kratko vrimena pisat novi post ni u ludilu mi nije padalo na pamet.
Dakle situacija je alarmantna, i ovaj post pišem da više ne moram gledan onaj predhodni.
doduše, znam nekako ga mogu i izbrisat, ako želim, ali ne želim. Jer sve šta sam mislila sam i napisala, u tom trenutku i u načelu mislim to i sada.
Ali neki su se ljudi pripoznali, koji nisu trebali, ajde možda su se malo ipak trebali, jer da nisu trebali nebi se ni prepoznali. haha.
E ovo mi je baš dobra paralela,
Vračam se ja svojim paralelama, kad me već meridijani neće.
Usvakom slučaju, to šta se dogodila iza moga napisanog posta, je više komično nego tragično , ali da nije završilo komično bilo bi tragično.
Brode, samo da znaš , danas sam skroz suprotno raspoložena od subote. Netribaš se bojat, možeš dalje čitat.
Jednostavno su se u napisanom tekstu prepoznali neki ljudi, i cili tekst prilagodili sebi. Pa sam ja malo zanjemila, ali samo malo, pa sam se od šoka počela opravdavat. Pa sam negdje shvatila, da se ja ne moram nikome opravdavat za išta napisano. Možda se, onaj ko se prepoznao treba meni opravdavat? Ha. E to mi nije palo na pamet. To mi tek sad pada na pamet. nije dobro šta ja počmem pisat tekst u jednom raspoloženju a obično završim u sasvim drugom. Zato se vračam na ono prvobitno dobro raspoloženje.
Nije ništa neobično da se judi prepoznaju u nekim pričama koje uopće ne pričaju u njima. Mislim i meni se samoj sto puta dogodilo da sam se pronašla negdje, u nečijoj priči, ali sam recimo imala sreće pa sam znala da se taj dio ne odnosi na mene.
Polazim od sebe, možda vi niste takvi, možda ste vi sveci, šta ja znam, ja nisam. Nekad mi baš savjest nije skroz čista. Dobro možda bi nekima bilo smiješno šta mi je nečista savjest, možda i nebi. Ali znalo mi se, sigurno da je, dogodit da mi se čini da nekad neko o meni nešto govori i sudi. I nebi mi bilo sve jedno. Jer prepoznala sam se.
Več je to u kurcu. Kad se prepoznaš u nečijoj priči pa čvrsto odlučiš da češ bit dobar.
Sve do novog izazova.
Mislim, da se razumimo, nije meni prvi put da se neko pripozna u nekoj mojoj priči, bilo je još ljudi koji su se prepoznavali.
Ali drugačije je to kad se neko pripozna u nekoj lipoj priči. recimo ja pišem neki trubo romantični post, prekobrojna možeš li ti to zamislit, post u kojem su ako ne na dlanu one bar sakrivene sve moje emocije prema nekoj osobi.
Normalno, osoba kojoj sam posvetila taj post uopće ne čita postove, ma ustvari ja ih ni ne pišem da bi ih taj neko kome sam ih namjenila pročitao. E sad prvo ovo moram objasnit, sad mi je jasno zašto ja nikad neznam dovršit misao, jebate izgubim se jer bi tila ić odjednom na više puteljaka. Znaći ovako, da ponovimo gradivo, ja suncokreta 2 ne pišem postove da bi ih pročitali oni kojima su namjenjeni. Ja suncokreta2 ih pišem zato šta znam da ih nikada neću stvarno izgovorit nekoj osobi. Pa ih , ipak, na neki način izgovaram-pišuči ih.
Ako me je ko uopće razumio. E sad se mogu vratit na priću.
E i pišem ja taj lipi post, i javi mi se neka sasvim druga osoba, za koju ne mogu reć da je u tom lipom postu nisam spomenula, ali nije glavni lik tog posta. I pripozna se. Nađe ona sebi misto u tom postu. I sad šta bi joj čovik reka. Ma normalno da je post napisan za tebe. a za koga bi drugog moga bit tako lipi post napisan.Pa se pitam kako se taj neko pripozna, jeli mu možda srce malo zatitralo na svu tu lipotu? Lako je to. Lako je reć čoviku da si mu poklonija nešto lipo, ma taman i da nisi, kad ga lažeš da jesi opet mu nešto lipo poklanjaš.
I tako si sritan i ti i on. Iako onaj neki, kome si da svu svoju dušu, nikad neće osjetit tu lipotu. al recimo da nema veze. Nije propala, opet je nekoga razveselila. I ispunila je svrhu. al kad napišeš neki ružni post pun gnjeva, reka bi barba brod, i neko se recimo u njemu pripozna. Nije li to šteta, nije i šteta šta se taj gnjev obrušio na nekoga ni krivog ni dužnog, dobro mažda ga malo ima u tom postu, ali sigurno nije glavni lik. A onda opet. Nisam ga ja tirala da se pripozna, i zašto se pripozna? Jeli mu savjest skroz čista!
A opet mi je ža, šta se nije pripozna onaj ko je triba, onaj kome je bija namjenjen.
Ma ža mi je šta se nije i u onome lipome i srcedrapajućem pripozna onaj kojem je bio namjenjen.
Ali bolje da nije. Jer pišem ga ionako jer znam da ga nisam u stanju izgovorit, niti ga želim izgovorit, niti bi to izgovoreno imalo smisla. Ni lipo ni ružno.
Ja ga ustvari ne pišem uopće tim ljudima nego sebi. sebi ga izgovaram da bi mi bilo lakše. Da ipak tu emociju izbacim vani da je ne ostavljam u sebi, da se akumulira.
E i šta sam ono tila reč, e da
E pa smije li onda neko burno reagirat na moje postove?
Ma smije! Ja mu ne branim,jeli tako, pišem ih da ih svak može pročitat
Ali ja mislim da ne smije , da nema pravo, to samnom riješavat verbalno, nego pišuči komentare.
A moje je oču li ih ignorirat, ili neću!
Ovo je moj Blog.
Pa ako sam redu naučila Prekobrojnu i gospođu Gustirnu, nema toga kome ja na kraj ne mogu stat!!!


UKRALO MI JE BICIKLU! ZADNJI PUT SAM JE VOZILA U NEDILJU.
ZNAM DA JE NEMOGUĆE DA JE NAĐEM ALI ĆU JE IPAK OPISAT ZA SVAKI SLUČAJ.
SIVO SREBRNA ŽENSKA BICIKLA , CITY BIKE, ZVONO CRNO RETRO NA KOJEM PIŠE I LOVE MY BIKE, SVITLO HALOGENO SPRIDA, ZADA NE, ISPOD SICA TORBICA ZA ALAT.
MA ZNAM DA JE NEĆE NIKO NAČ ALI ETO NIKAD SE NE ZNA. TAMAN DA NEKO ZVONO NEGDI PRIPOZNA.

Eto subota navečer, program kao i uvike dosadan subotom.
A ja već danima želim napisati novi post.
Tila sam pisat kako mi već danima naviru nove teme, zanimljive virujte mi na rič, ali jednostavno nemam vrimene. Ma nije baš da nemama vrimena, većina bi ih rekla da sam loše organiirana.
Pa sam jednom, ne tako davno, tila pisat o nekim ljigavim ljudskim spodobama koje se prikazuju kao umiljata bića a ustvari su prefrigane i proračunate do krajnjih granica.
Ustvari možda sam baš mogla o tome pisati.
Spadate li među one ljude koji odma iz prve skuže sa kim imaju posla?
Moj prvi odgovor na to pitanje bio bi ne.
Jebenti, ja ka da sam cijepljena za čitanje ljudi iz prve.
Ustvari ima masu ljudi koji su me iznenadili svojim postupcima ,a ja sam im sljepo vjerovala. A onda opet kad razmislim, kad odvrtim malo film unazad, ista tolika masa ljudi je onakva, baš onakva kakvu sam i vidila prvi tren.
E sad ovako, ja virujem ljudima, stvarno virujem, moglo bi se reći da sam čak i naivna. Ali meni samo tako život ima smisla. Pa polazim od toga da niko nije zločest i neiskren dok se ne uvjerim u suprotno.
Itekako mi je jasno da koliko ima ljudi toliko ima i načina komunikacije i međuljudskih odnosa. Meni je skroz jasno da neki ljudi jednostavno nisu na istoj valnoj dužini, na istoj intelekualnoj ali na moju žalos ni na istoj moralnoj.
E to je ono šta meni užasno ide na živce.
Ima nekih ljudi koji su jednostavno kurve, i nažalost ja sam ih upoznala, prolaze kraj mene i dodiruju moj život.
Na moju žalost. A mene takvi ljudi užasno živciraju, i dođe mi , baš mi dođe da im kažem koliko mi se gade.
Koliko su jadni i ljigavi, oni i njihovi postupci.
E sad ja bi to baš tako najrađe napravila. Al kako su kurve ustvar kurve i njihovi postupci su kurvanjski. Oni igraju onako ne fer. Zabadaju vam nož u leđa, koriste sve informacije koje ste im naivno dali o sebi, sve osobne stvari koje o vama znaju, glume vam prijatelja.
Ja osobno ne mogu shvatit kako neko može biti tako ljigav, kako se ne gadi sam sebi, kako se ne osjeća jadno, dok se uporno umiljava nekome od koga želi izvuč nekakvu korist. Bez obzira šta , recimo, ta osoba vidno ne reagira na podražaje te vrste.
Ineresantno je, isto tako, kako ima ljudi koji piju tu priču.
Ljudi kojima nije pretjerana ta slatkorječitost, ta umiljatost te izjave ljubavi i potpune predanosti.
Ustvari baca me u očaj činjenica da tim ljigavcima, moralnim nakazama ne mogu reči ništa. Jer kad bi im rekla da mi se gade, da ne želim sa njima komunicirat i da su za mene niko i ništa, mogli bi me osudit za okrutnost i neciviliziranost.
A ja to ne želim. Jer imala bi grižnju savjesti, jer sam , možda ipak nekog povrijedila a nisam trebala. I preispitivala bi se do ludila, dok bi ,vjerojatno, tim istim spodobama pucala neka stvar.
Ustvari mučim se prenit emociju na ekran, jer točno znam šta osječam a neznam kako bi to objasnila.
Kako bi se rasteretila.
Ti ljigavi stvorovi, prepredeni i falši, jednostavno imaju svoje poklonike. Imaju ljude koji im sljepo vjeruju.
Oni u svojoj lažnoj roli jednostavno imaju publiku koja vjeruje da su oni zaista onakvi kakvi se prikazuju.
Nekako mi je žao, žao mi je šta takva bića imaju ljude koji im sljepo vjeruju, baš mi je nekako krivo šta nije odma svima jasno sa kim imaju posla.
Doduše, ti ljudi koji im vjeruju vjerojatno vole da im se neko obrača na takav usiljen i falši način. Neki ljudi jednostavno vole da im se govori da ih se voli, da ih se cijeni i obožava bez obzira šta im je itekako, trebalo bi bar, jasno da se u toliko malo vremena ne mogu procijeniti sve spomenute kvalitete.
Meni neke riječi jednostavno imaju neku određenu težinu, meni neke geste i nekakvi dodiri jednostavno imaju nekakvo značenje.
I ne dilim ih lako.
Sad , doduše, možda je to moj problem.
Ali iz tog nekog mog razloga gade mi se ti licemjeri koji iste te stvar dile šakom i kapom. Umanjuju težinu riči i gesta, jer ih rasipaju , tek tako, a iza leđa, ma šta iza leđa, ispred nosa vam nanose zlo.
E sad, uopće nisam imala namjeru pisati o ovome post.
Ali takva sam , kakva sam, jednostavno između gomile misli u mojoj glavi ova je splivala. (Govna uvik isplivaju, ma koliko god ih potiskivali i gurali prema dnu).
Zato šta me takvi ljudi i njihovi postupci stvarno živciraju. Zato šta mi se gade takvi likovi. Zato šta ne mogu skužit kako se oni sami sebi ne gade.
Zato šta igraju kurvanjski, i zato šta kad bi im nešto rekla javno ja bi ispala govno.
Jer oni su kurve, uvik bi mogli okrenut cilu priču u totalno drugom smijeru, i mogli bi sve prezentirat na totalno drugačiji način. I uvik to i čine. Tako da šta god da im kažem oni će mene i sve svoje vjerne obožavatelje uvjerit kako im namjere nisu bile zle, nego iskrene i pune ljubavi. haha.
I zato šta kad bi im nešto rekla, tim kurvama, dala bi im doznanja da su me povrijedili. Da mi je stalo, do nekog ili nečeg. Dala bi im doznanja da su me iživcirali.
A nedam im gušta.
Pa se evo istresam ovdje.
Riješavam se negativnih emocija, riješavam se ljutnje.
Na svom teritoriju.
Naglašavam na svom teritoriju, ako se slučajno neka kurva osjeti prozvanom.
Evo ja joj kurvanjski sugeriram da mi se ne javlja, jer će mi eto potvrdit ono šta ja o njoj ionako znam.